Парк

Из Википедије, слободне енциклопедије
Парк Шамп-деМарс у Паризу
Краљевска Ботаничка башта у Сиднеју
Парк Краљице Елизабете у Ванкуверу

Парк је део града или предела у коме се налази одржавано зеленило. Паркове често опкољују значајније зграде нпр. замкови. Одржавање паркова обично финансира градска управа или градска четврт на чијој површини се налази парк или власник прилегле зграде. Функција парка је естетска или релаксациона. Људи парк користе за шетњу, седење или одмарање а деца се у њему играју.

Типични парк садржи стабла, жбуње, путеве, стазе и алеје са цвећем. Паркови често садрже и водене површине:језерца, базене или потоке. Може да буде ограђен и да садржи разне декоративне објекте као и скулптуре или фонтане.

Некад државно или локално руководство проглашава неки парк „народним парком“ или националним парком - предео са циљем очувања природе, често због тога што ту расту биљке ендемити или угрожене животиње.

Градски паркови поред осталог смањују загађеност ваздуха а за време великих врућина могу да снизе топлоту у градовима.

Историја парка[уреди]

Стари век[уреди]

Овај врт налазимо код Египћана, Медијаца, Персијанаца, Индуса, Вавилонаца, Кинеза. Вртови су се третирали на архитектонски начин. У Асирији је врт извор благостања и то је племенито занимање и свети посао. Источњашки врт је правилног обилка и симетричан изузев код кинеза који су градили асиметричне вртове органских форми. Овај врт је имао јаке зидове на правоугаоној основи, и на укрштању две ортогоналне главне комуникавије (које формирају крст у оквиру унутрашњости парка), се налазила вода, имао је хлад од високог растлиња и у њему није било цвећа.

Најзначајнији паркови у изградњи вртне архитектуре из Месопотамије су Висећи вртови Семирамиде у Вавилону које су у античко време били сматрани за једно од седам чуда стета. Приписују се краљици Семирамиди која се поистовећује са асирском краљицом Шамурамант (809. п. н. е. - 782. п. н. е.) док је то по другом мишљену изградио за своју жену Навукодоносор II (605. п. н. е. - 562. п. н. е.) Ови вртови се до данас не могу локализовати тако да проф. Кеј Бридерсон изражава сумњу да они постоје само у људској фантазији.

Ови вртови су имали 20 спратова и били су високи 25 m. Иако највреоватније израз висећи није адекватан и настао је током превођења старогрчких извора и пре би одговарао израз кровни или терасасти вртови који су били на уздигнутим терасама.

Египатски врт је у строгим геометријским формама у праволиниском поретку и приказан је на многим фрескама од стране египатских сликара у мастабама на пример. Ограђен је зидом и ослоњен на водену површину реке Нила, има дрвореде, базене са лотосима, цвеће које је оивичено живицом.

Из доба Египта остао нам је један мали модел парка у гробу Мекерлеа поглавара фараона Ментухотепа II (2061. п. н. е. - 2010. п. н. е.). Из времена Рамзеса III познато је 513 различитих паркова. Врхунац градње вртова је у доба Новог царства између 1550. п. н. е. и 1080. п. н. е. када су владали Тутмозис III, Акхенатон, Рамзес II, и Тутанкамон.

Развој кинеске вртне уметности се датира у 3000. п. н. е. Кинески врт се у основи разликује од египатских вртова и вртова у Европи који су се развијали све до доба ренесансе и садржи цео ред знакова и симбола и његов циљ је формирање хармоније између замље, неба, стена, воде, дрвећа, путева и биља (тзв. седам ствари у врту). Преко воде односно потока пролази се преко полукружних мостића који у односу са виђеним одразом формирају правилан круг који је кинески симбол за небо.

Кинески врт се заснива на природним облицима и разликујемо

    • Врт очараности
    • Врт ужаса
    • Врт разоноде

У Грчкој и Риму су били јавни вртови и чувени су Хадријанови вртови. Јављају се и артијумски вртови који повезују врт и кућу. Овакви атријумски типови зграда са атријумским вртовима јављају се још и данас у савременој архитектури. У Грчкој и Риму вртови су ортогонално саздани. За украшавање вртова Римљани су користили и скулптура а било је познато и поткресавање шибља.

Средњи век[уреди]

Су правилни геометријски вртови који садрже и воћњаке и леје, базене за купање, волијере и виваријуме, као и друга обележија, маште и идеја којих је било јако много и ако не толико финансијских могућности да се те идеје адекватно реализују. Били су омеђени зидом правоугаоним у основи, у средини се налазила фонтана, травњак са цвећем и травом који је био оивичен дрвећем у виду правоугаоника, клупе а све стазе су биле праве. То су биле невелике површине у оквиру манастира или замкова.

  • Маварски вртови на Иберијском пулуострву у Шпанији

Били су вртови чаробњаштва воде у којима су се налазили фонтане, водоскоци, базени и рибњаци. Познате су чувене баште у Алхамбри, Гренади, Севиљи са лепим фонтанама. Комуникације су биле ортогоналне и праволинијске уклапали су се у зграде и били су ограђени зидовима.

Ренесанса[уреди]

Ренесансни паркови су правилних облика и нису великих димензија, ограђени су и каскадно су денивелисани на равној површини и подупрти су потпорним зидовима. Познати су Белведерски вртови у Ватикану архитекте Брамантеа или вртови у вили д' Есте у Сен Жермен-Ен-Ле.

Барокни паркови[уреди]

Панорама парка у замку Нимпенбург у Минхену, Немачка

Барокна уметност градње паркова у Италији није донела битних промена и развија се углавном то што се дешавало у периодима ренесансе. Барокни парк се развија у два правца један је под утицајем домороде уметности а други под утицајем француске вртне архитектуре.

У Француској су посебно значајни паркови у сливу реке Лоаре око замкова. Луј XIV се појављује као значајна личност у погледу наредбодавца а архитекта Андре ле Нотр је био извођач- градитељ вртне архитектуре. Прво велико дело Ле Нотра је био дворац Во-Ле- Виконт по жељи министра Никола Фукеа. После смрти Фукеа све његове уметнике је преузео Луј XIV Краљ Сунце и 1663. године започиње градњу Версаја. Поред парка дворца Версаја Ле Нотр је градио и изван своје земље и у Енглеској је добио тутулу племића. Француски паркови су правилни паркови за разлику од неправилних енглеских паркова. После Француске револуције страдали су многи паркови племића али је Версаљ био поштеђен. Луј XIV се повлачи у Трианон, део Версаја и парк животари до времена када се откривају културна наслеђа. Основни елеменат француског врта је партер и главна перспектива. У партеру су главне површине денивелисане на равном терену испред дворца. То су цветне површине уобличене декоративно. По свом начину обраде партери су имали називе, као чипкасти партер, водени партер и слично. Главна перспектива се остварује дуж главне алеје која као завршетак има неки објекат, водену површину или се као у Версају протеже у недоглед. Споредним перспективама се наглашавају интересантни делови парка. Шетна алеја је покривена плафоном од зеленила. Усамљено дрво се не јавља и оно је предодређено за скупно деловање. Шуме и шумарци су градирани по висини и тако се налазе од партера до високих шума. Живица која се подкресује у виду стереометријских форми се налази у виду палисада које заклањају погледе. Скулптуре су из грчке митологије. Денивелисани терен се савлађује степеништима. Оранжерије су покретне шуме у сандуцима. Општа концепција имала је тенденцију да посетиоца води тако да он мора у себи да носи мисли о величанствености простора и да је гоњен редозналошћу. Углавном се улагало много труда да се поново створи природа.


Енглески природни паркови су засновани на приближавању природи, ту се не употребљавају строге геометријске форме и симетрије и примањују се органске форме. Виљам Шемберс је скренуо пажњу на особености кинеског парка и створио нови правац у вртној архитектури у Европи. Тако и данас постоје два прилаза у решавању вртне архитектуре и хортикултуре један је геометријски правилан француски парк док је супротност њему енглески парк који се залаже за примену органских и природних облика који имитирају природне расподеле и нису геометризирани.

Модеран парк[уреди]

Панорама Централног парка у Њујорку

Зеленило је све заначајније у људском животу. Неопходан је приснији додир са природом и то је физиолошка потреба која је променила схватања о парковима и зеленилу у граду. Зеленило побољшава микроклимат тамо где природни климат губи свој значај. Зеленило изазива емоције на посматрача и вештина уређивања градова заснива се на укусу и мери. Данас у целом свету постоје закони о заштити природе.

Остали предели изван ових резервата су слободни простори али се и они морају чувати и неговати.

Савремени парк мора бити вишенаменски и за разне врсте посетилаца.

  • Мирни део (тихи део за старије особе)
  • Забавни део (бучни део за младеж)
  • Део са изразитим спортским садржајима- нешто шире изолован.
  • Дечји парк (долази у обзир приликом решавања већих паркова)
Парк Калемегдан

Парк је најпривлачнији део градског живота и у њему треба организовати и неки друштвени живот. Улаз у парк је обично врло наглашен. Калемегдан има веома лепо решен улаз и сматра се једним од најлепших паркова у свету. Парк треба сваком да пружи по неку удобност. Праве стазе нису добре јер дају увек исту перспективу док органске криве стазе пружају различите утиске. Степенице дају велике композиционе могућности. Вода је врло важна за парк који мора имати и пропланака. Пожељно у савременим парковима је разнобојно цвеће које цвета а мрежом стаза се обезбеђује лаки преглед и увођење до појединих центара.

О парковима и цвећу се брину баштовани а постоји дилема дали треба да их пројектују и изводе архитекти или хортикултурци.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  1. Urbanizam, B. Maksimović Beograd 1965.
  2. Vrtna umetnost, A. Krstić Beograd 1964.
  3. Arhitektura ČSR 9/70 B.Kuča, Maurske zahrady Praha 1970.
  4. Problémy súčasného urbanizmu, Emanuel Hruška SAV Bratislava 1966.
  • ((de)) de:Gartenkunst чланак из немачке Википедије

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Парк