Paraštitna žlezda
Paraštitne žlezde su skup od četiri (ređe tri) epitelne, endokrine žlezde tj. žlezda sa unutrašnjim lučenjem koje se nalaze uz zadnju stranu štitne žlezde (tireoidne). Utiču na povećanje jona kalcijuma u krvi i aktivira vitamin D. Bez njih nema života jer regulišu kalcijum u kostima, te su bitne za motorne sposobnosti. Regulišu kalcijum i fosfor u organizmu, luče parat hormon, učestvuju tako u razvoju kostiju i zuba i stvaranju vitamina D. Kod smanjenog lučenja hormona ove žlezde dolazi do pojave rahitisa odnosno poremećaja u razvoju kostiju.
Ove žlezde su ovodinog ili oblika sočiva, ima ih dve gornje i dve donje (lat. glandula parathyreoidea superior (dextra et sinistra) et glandula parathyreoidea inferior (dextra et sinistra)). Gornje se nalaze u visini luka prstenaste hrskavice grkljana, a upolje od povratnog grkljanskog živca (lat. n. laryngeusa reccurens). Dok se donje nalaze ispod i spolja gornjih, položaj im je nešto nestalniji, ali najčešće je u pitanju mesto iza baze odgovarajućeg režnja štitne žlezde, u završnoj račvi donje štitaste arterije (lat. a. thyreoidea inferior). Obavijene su fascijom štitne žlezde, pa se teško razlikuju od okolnog tkiva i pri odstranjenju štitne žlezde postoji opasnost od uklanjanja i paraštitnih žlezdi.
Sudovi i živci[uredi | uredi izvor]
Arterije potiču od donje štitne arterije (lat. a. thyreoidea inferior). Vene i limfni sudovi su isti kao i kod štitne (u slivu gornje šuplje vene, a limfni čvorovi su duboki vratni i prednji medijastinalni).
Inervacija potiče od vagusa (lat. n. vagus) tj. preko povratnog i gornjeg grkljanskog živca (lat. n. laryngeus reccurens et n. laryngeus superior).
