Калцијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Калцијум (20Ca)
K - Ca - Sc
 
Mg
Ca
Sr  
 
 
Ca-TableImage.png

Ca,20.jpg

Општи подаци
Припадност скупу земљани алкални метали
група, периода IIA, 4,
густина, тврдоћа 1550 kg/m3, 1,75
боја сребрнобела
Особине атома
атомска маса 40,078 u
атомски радијус 180 (194) pm
ковалентни радијус 174 pm
ван дер Валсов радијус без података
електронска конфигурација [Ar]4s2
e- на енергетским нивоима 2, 8, 8, 2
оксидациони број 2
Особине оксида јако базни
Кристална структура регуларна просторно
центрирана
Физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 1115 K
(842 °C)
температура кључања 1757 K
(1484 °C)
молска запремина 26,20×10-3 m³/mol
топлота испаравања 153,6 kJ/mol
топлота топљења 8,54 kJ/mol
брзина звука 3.810 m/s (293,15 K)
Остале особине
Електронегативност 1,00 (Паулинг)
1,04 (Алред)
специфична топлота 632 J/(kg*K)
специфична проводљивост 29,8×106 S/m
топлотна проводљивост 201 W/(m*K)
I енергија јонизације 589,8 kJ/mol
II енергија јонизације 1145,4 kJ/mol
III енергија јонизације 4912,4 kJ/mol
IV енергија јонизације 6.491 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Калцијум (Ca, лат. calcium) је метал IIA групе.[1] Електронска конфигурација му је: 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2, гради 2+ јон. Поседује 6 стабилних изотопа. То су 40Ca, 42Ca, 43Ca, 44Ca, 46Ca и 48Ca.

Особине[уреди]

Калцијум је сребрнобео, мекан и лак метал. Једињења калцијума се јављају и у води, и проузрокују њену тврдоћу. Калцијумови сулфати и хлориди чине сталну тврдоћу воде која се кувањем не може отклонити. Тврда вода је непогодна за коришћење(за кување, прање и индустрију).[2]

Заступљеност[уреди]

Калцијум је најраспрострањенији земноалкални метал, а и један од најраспрострањенијих елемената у природи. Заступљен је у земљиној кори у количини од 3,54%. Калцијумкарбонат је главни састојак седиментних стена. Као кречњак чини многе планинске масиве. Веома је распрострањен и калцијум сулфат у виду анхидрита и гипса.

Најбитнији минерали калцијума су: калцит, аргонит, мермет, креда, гипс, доломит, кречњак, калцијумфлуорит ...

Једињења[уреди]

Загревањем уз присуство ваздуха гради оксид (CaO) и нитрид (Ca3N2). Реагује са хладном водом градећи хидроксид уз ослобађање кисеоника. Сем ових једињења битна су и калцијумпероксид и многе соли. Калијум-супероксид

K+O2→KO2

Добијање и употреба[уреди]

Калцијум се добија електролизом безводног раствора калцијум хлорида. Употребљава се за легирање олова, алуминијума, за дезоксидацију бакра и неких легура.

Биолошки значај[уреди]

Кости човека и животиња садрже калцијум у виду фосфата и карбоната. Недостатак калцијума у костима изазива болест рахитис. Јон калцијума налази се и у крви и убрзава згрушавање крви у додиру са ваздухом. Код биљака улази у неке облике ћелијских зидова. Оне складиште калцијум у стабиљци и лишћу. Недостатак калцијума код биљака проузрокује слаб развој корена и лишћа.

Калцијум је заступљен у човековом организму између 1,4 и 1,66 % што представља преко 1 килограм. Калцијум има велику улогу у људском организму:

  • активатор ензима
  • провођење биоелектричних импулса
  • удео у згрушавању крви
  • удео у грчењу мишића
  • удео у производњи хормона

Ниво калцијума у крви зависи од:

  • количине калцијума која се уноси исхраном
  • количине калцијума у намирницама
  • степене избацивања калцијума са мокраћом

Калцијум је такође неопходан састојак у ћелијама биљака.

Катјони Ca2+ спадају у IV групу катјона.

Референце[уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Калцијум