Ендокрини систем
 |
Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове), али његови извори нису најјаснији зато што нису унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете унети изворе у сам текст. |
Ендокрини систем је систем жлезда у којима се, под утицајем информација из спољашње или унутрашње средине, синтетишу хормони који су у ствари одговор на те информације. Овим путем регулишу се многе активности: метаболизам, сексуалне активности, раст, метаморфоза, количина воде и минерала у организму и др. Поред ендокриних органа хормоне луче и неке нервне ћелије – неуросекреторне ћелије. Хормони се ослобађају, пошто ове жлезде немају изводне канале, у крв, лимфу или цереброспиналну течност и на тај начин доспевају до циљних органа на које делују.
Ендокрине жлезде кичмењака су различитог порекла – неке настају од ждрелног епитела (штитна, грудна жлезда), друге су у блиској вези са мозгом (хипофиза, епифиза), док се треће развијају у области бубрега (надбубрежне жлезда).
Унутрашње лучење као споредну функцију могу вршити и извесни други органи: јетра, панкреас, поједини делови црева, бубрези, срце, а значајну ендокрину функцију имају и полне жлезде.
Садржај |
Хипофиза [уреди]
Смештена је у удубљењу, турском седлу, клинасте кости. Спојена је помоћу инфундибулума са хипоталамусом. Састоји се, код човека, из три режња:
- предњег (аденохипофиза),
- средњег (интермедијарни) и
- задњег (неурохипофиза).
Аденохипофиза [уреди]
Лучи две групе хормона:
- соматотропни хормон (хормон раста) који регулише раст и развој организма;
- тропини (стимулини) који делују на рад других жлезда;у њих спадају:
- тиреотропни хормон (TSH) – симулише лучење штитне жлезде;
- аденокортикотропни хормон (ACTH) – стимулише рад коре надбубрежне жлезде;
- фоликулостимулирајући хормон (FSH) – симулише развој фоликула јајника и лучење естрогена; код мушкарца условљава сперматогенезу;
- лутеостимулирајући хормон (LH) – стимулише лучење полних хормона: код жене прогестерона, а код мушкарца тестостерона;
- лутеотропни хормон (LTH) или пролактин – изазива лучење млека код жена.
Неурохипофиза [уреди]
Представља место где се депонују хормони створени у хипоталамусу. То су:
- антидиуретични хормон (вазопресин) – који стимулише реапсорпцију воде из примарне мокраће чиме се смањује излучивање дефинитивне мокраће;
- окситоцин – појачава контракције материце приликом порођаја и навирање млека.
 |
За више информација погледајте чланак хипофиза |
Ендокрини панкреас [уреди]
Између жлезданих мешкова егзокриног панкреаса распоређена су Лангерхансова острвца која се састоје од 3 типа ћелија α, β и γ, од којих β ћелије луче инсулин (инсула = острво), а α луче глукагон. Ова два хормона делују антагонистички на метаболизам гликозе – инсулин смањује, а глукагон повећава концентрацију гликозе у крви. При недостатку инсулина долази до хипергликемије (повишен ниво шећера у крви) што изазива шећерну болест.
|
За више информација погледајте чланак гуштерача |
Штитна жлезда (тироидеа) [уреди]
Налази се приљубљена уз предњу и бочне стране гркљана и душника. На рад штитне жлезде утиче аденохипофиза преко TSH. Тироидеа лучи тироксин, тријодотиронин и тирокалцитонин, хормоне за чију је синтезу неопходан јод. Тироксин и тријодотиронин утичу на физички и психички раст и развој. Тиреокалцитонин снижава ниво калцијума у крви и заједно са паратхормоном и витамином Д регулише окоштавање костију.
|
За више информација погледајте чланак штитна жлезда |
Параштитаста жлезда [уреди]
Парна жлезда – две горње и две доње су приљубљене уз задњу страну штитне жлезде. Лучи паратхормон који регулише количину калцијума и фосфора у крви и костима.
|
За више информација погледајте чланак параштитна жлезда |
Надбубрежне жлезде [уреди]
Налазе се на горњим половима бубрега. Састоје се из два дела, коре и сржи, који се међусобно разликују и по пореклу и по функцији.
Кора се састоји из три дела (гломерулоза, фасцицулента и зона ретицуларис) и лучи следеће групе хормона:
- гломерулоза:
- минералокортикоиде: алдостерон, кортикостерон, који регулишу промет минерала (посебно натријума и калијума) и воде, чиме одржавају хомеостазу; називају се хормони који чувају живот;
- фасцицуланта:
- гликокортикоиде: међу њима је најактивнији кортизол; регулишу промет угљених хидрата, протеина и липида;
- зона ретицуларис:
Срж надбубрежне жлезде лучи адреналин и норадреналин. Њихово дејство је слично дејству симпатичког нервног система – убрзавају рад срца, повећавају крвни притисак итд.
|
За више информација погледајте чланак надбубрежна жлезда |
Полне жлезде [уреди]
Рад полних жлезда је под утицајем аденохипофизе.
Ендокрина улога тестиса огледа се у активности Лејдигових ћелија које луче тестостерон и андростедион (мање количине). Тестостерон у пубертету доводи до раста полних органа (примарне полне одлике) и развића секундарних полних одлика.
Оваријум лучи естрогене и прогестерон. Естрогени у пубертету утичу на развој полних органа и секундарних полних одлика. Оба хормона регулишу менструални циклус. Прогестерон има улогу и у трудноћи коју одржава док се на образује плацента. Тада плацента преузима улогу одржавања трудноће лучењем ових хормона.
|
За више информација погледајте чланак полна жлезда |
Литература [уреди]
- Ћурчић, Б: Развиће животиња, Научна књига, Београд, 1990.
- Hale. W, G, Morgham, J, P: Школска енциклопедија биологије, Књига-комерц, Београд
- Калезић, М: Основи морфологије кичмењака, ЗУНС, београд, 2001
- Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија. научна књига, Београд, 1986
- Милин Ј. и сарадници: Ембриологија, Универзитет у Новом Саду, 1997.
- Пантић, В:Биологија ћелије, Универзитет у Београду, Београд, 1997.
- Пантић, В: Ембриологија, Научна књига, Београд, 1989.
- Поповић С: Ембриологија човека, Дечје новине, Београд, 1990.
- Трпинац, Д: Хистологија, Кућа штампе, Београд, 2001.
- Шербан, М, Нада: Покретне и непокретне ћелије - увод у хистологију, Савремена администрација, Београд, 1995.
Спољашње везе [уреди]
|
|||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
