Паук-скакач

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Pauk-skakač
Vremenski raspon: Eocen[1] – danas
Odrasli mužjak vrste Phidippus audax
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Životinje
Tip:
Zglavkari
Klasa:
Arahnida
Red:
Pauci
Podred:
Araneomorfe
Sekcija:
Entelegynae
Porodica:
Salticidae

Диверзитет
553 рода, 5.025 врста

Фамилија паукова-скакача (лат. Salticidae) obuhvata više od 500 opisanih rodova i oko 5.000 opisanih vrsta[2], što je čini najvećom familijom paukova, sa udelom od 13% u svim vrstama paukova.[3] Paukovi-skakači imaju veoma izoštreno čulo vida, jedno od najrazvijenih među svim zglavkarima, i koriste ga za udvaranje, lov i navigaciju kroz okolinu. Mada se većinom kreću nenametljivo i sporo, većina vrsta koja spada u ovu familiju može veoma spretno da skače, uglavnom prilikom lova, ili kada su izloženi nekoj iznenadnoj pretnji. Listolika pluća i traheje kod ovih vrsta su dobro razvijeni, i za disanje koriste paralelno oba organa (bimodalno disanje). Paukovi-skakači najlakše se razlikuju od ostalih paukova po specifičnom rasporedu očiju. Svi paukovi-skakači imaju četiri para očiju, od kojih je jedan par (centralni) mnogo veći od ostalih.

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Udvaranje podvrste Maratus volans
    Udvaranje podvrste Maratus volans
  • Pogled na oči pauka-skakača
    Pogled na oči pauka-skakača
  • Parenje mužjaka i ženke Phidippus johnsoni
    Parenje mužjaka i ženke Phidippus johnsoni
  • Pogled na oči pauka-skakača
    Pogled na oči pauka-skakača

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Hill, David Edwin (7. 10. 2009). „Salticidae of the Antarctic land bridge” (PDF). Peckhamia. 
  2. ^ Maddison, Wayne P.; Bodner, Melissa R.; Needham, Karen M. (2008). „Salticid spider phylogeny revisited, with the discovery of a large Australasian clade (Araneae: Salticidae)” (PDF). Zootaxa. 1893: 49—64. Arhivirano iz originala (PDF) 04. 11. 2013. g. Pristupljeno 08. 02. 2015. 
  3. ^ Peng, Xian-Jin (2002). I-Min Tso, Shu-Qiang Li. „Five New and Four Newly Recorded Species of Jumping Spiders from Taiwan (Araneae: Salticidae)” (PDF). Zoological Studies. 41 (1): 1—12. Arhivirano iz originala (PDF) 10. 11. 2021. g. Pristupljeno 08. 02. 2015. 

Dodatna literatura

  • Vasilevsky, M (2012). "A Classical Taxonomic Guide to Identifying Fifty Unique North American Jumping Spiders".Lulu.
  • Kaston, B.J. (1953). How to Know the Spiders, Dubuque, Iowa.
  • Forster, L.M. (1982). Vision and prey-catching strategies in jumping spiders. American Scientist 70: 165–175.
  • Jackson, R.R. (1982). The behavior of communicating in jumping spiders (Salticidae). In P. Witt and J. Rovner (eds).Spider Communication Mechanisms and Ecological Significance, p. 213–247. Princeton, New Jersey.
  • Jackman, John A. (1997). A Field Guide to Spiders & Scorpions of Texas. Gulf Publishing Company. Houston, Texas. p. 127.
  • Nakamura, T. & Yamashita, S. (2000). Learning and discrimination of colored papers in jumping spiders (Araneae, Salticidae). Journal of Comparative Physiology A 186: 897–201.
  • Elias, D.O., Mason, A.C., Maddison, W.P. & Hoy, R.R. (2003). Seismic signals in a courting male jumping spider (Araneae: Salticidae). Journal of Experimental Biology 206: 4029–4039.
  • Lim, M.L.M. & Li, D. (2005). Extreme ultraviolet sexual dimorphism in jumping spiders (Araneae: Salticidae). Biological Journal of the Linnean Society 89: 397–406. . doi:10.1111/j.1095-8312.2006.00704.x.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Pauk-skakač na Vikimedijinoj ostavi.
Vikivrste imaju više informacija o članku Pauk-skakač.
Ikona za klice

Ovaj članak vezan za biologiju je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Паук-скакач&oldid=26971342”