Чуло вида

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg

„Вид“ преусмерава овде. За остале употребе погледајте Вид (вишезначна одредница).

Culo vida - oko.JPG

Чуло вида је део нервног система који омогућује организмима да виде. Орган чула вида је око, и уколико не постоји озбиљније оштећење фоторецептора, пружа преко 80% утисака из спољашње средине.[1][2]

Физиологија вида[уреди]

Процес виђења састоји се од више хемијских и биоелектричних процеса којима се прикупљене информације обрађују у визуелној перцепцији. Приликом пада светлосних зрака на мрежњачу долази до разлагање родопсина у штапићима. Добијени опсин, коју у ствари представља протеин и ретинен, јонизује се и прелази у јонско стање. Добијени јони делују на мембрану чулне ћелије приликом чега долази до настанка акциона потенцијала, односно нервног инпулса који се преноси кроз очни нерв. Раздражење чулних ћелија је кратко због јачине блеска светлости, али осећај вида траје знатно дуже јер продукти разлагања родопсина настају са деловањем све док га има. Процес обнављања родопсина од опсина и ретинена одвија се уз обавезно присуство витамина А.

Анатомија визуелног система[уреди]

Очи[уреди]

Очни мишићи
Делови ока
1. заједнички тетивни прстен
2. горњи прави мишић
3. доњи прави мишић
4. унутрашњи прави мишић
5. спољашњи прави мишић
6. горњи коси мишић
7. тетива горњег косог мишића
8. доњи коси мишић
9. мишић подизач горњег очног капка
10. горњи тарзални мишић
11. беоњача
12. видни живац
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Око

Око је (најчешће) парни орган чула види и налази се у склопу лица. Карактеристично за већини сисара је да је вид слабије развијен код новорођенчати. Постепеним развојом јединке развијају се и очни фоторецептори што побољшава квалитет манифестујуће слике.

Око се састоји из помоћних и главних делова. У помоћне делове ока спадају трепавице, обрве, очни капци, сузне жлезде, вежњача и очни мишићи. Главне делове чине очна јабучица, очни нерв и центра чула вида.

Сваки од ових делова има своју специфичну улогу. Уколико би један од њих био оштећен, могло би доћи до лакшег или тежег нарушавања чула вида што би проузроковало лошији вид.

Мрежњача[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Мрежњача

Мрежњача је омотач који облаже унутрашњу површину очне јабучице. Њена улога може се упоредити улогом филма у фото-апарату. Процењује се да се у мрежњаи налази око 125.000.000 густо распоређених чулних ћелија - фоторецептора.

Поремећај вида[уреди]

Око је орган изложен великом утицају спољне средине и због тога лако се може повредити. Поремећаји вида могу да буду урођена или задобијена током развоја јединки.

Неке од најчешћих мана лошега вида су кратковидост, далековидост, разроокост и старачка далековидост. Уколико се користе одговарајуће наочаре, вид се може поправити.

Међутим најчешћа обољења ока су различита запаљења од којих је најзаступљенији конјуктивитис или запаљење вешњаче. До запаљења долази обично због присуства вируса или бактерије која у око доспева путем ваздуха, загађене воде или прљавим рукама. Већина инфекција се брзо лече, али у колико дође до запаљења рожњаче по излечењу може доћи до смањене провидности, што ствара замућен вид. У том случају долази до трајног оштећења вида.

Извори[уреди]

  1. ^ Susan Standring, ed. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 ed.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 
  2. ^ Предраг Керос, Марко Пећина, Мирјана Иванчић-Кошута (1999). Основи анатомије човјека. Загреб. 

Литература[уреди]

  • Предраг Керос, Марко Пећина, Мирјана Иванчић-Кошута (1999). Основи анатомије човјека. Загреб.