Persona

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe, pogledajte Persona (višeznačna odrednica).

Persona je pojam koji je definisao Karl Gustav Jung i pod pojmom Persone je smatrao „masku“ koja i pokriva ali i štiti naše Ja. Jung je ovaj pojam „pozajmio“ iz grčke drame, gde su glumci igrali različite uloge i u skladu sa tim menjali maske koje su u predstavama nosili, a koje su odražavale karakter odnosno osobu koju su tumačili.

I mi u svom životu imamo različite uloge i formiramo različite aspekte Persone, koja nam olakšava da što uspešnije odigramo te svoje uloge.

Nastanak i razvoj Persone[uredi | uredi izvor]

Razvoj kroz život[uredi | uredi izvor]

Persona se razvija uporedo sa razvojem Ja, pod uticajem učenja, socijalne sredine u kojoj osoba odrasta ali i kulture čiji je deo. Kao kompleks, Persona poseduje autonomiju i nije pod potpunom kontrolom ega. U Personu se često sklizne automatski, bez svesne odluke.

Razvoj kroz istoriju[uredi | uredi izvor]

Početak razvoja Persone kod primitivnog čoveka bio je povezan sa specijalnim pozicijama koje su zauzimali određeni članovi plemena. Svaki član plemena imao je zadatak da se ponaša u skladu sa svojom pozicijom, svoje ponašanje prilagođavao je ulozi koju je zauzimao u zajednici, tako da su karakteristike uloge vrlo često „srastale” uz osobu.

Kao primer za preuzimanje uloge Persone mogu poslužiti figure vrača ili poglavice. Obe figure isticale su se posebnostima – posebnim načinom života, posebnim nakitom, posebnim izrazom njihove uloge. Pomoću tih posebnih spoljašnjih obeležja, naglašavala se i njihova posebna uloga – uloga maga, nekoga ko poznaje ritualne tajne i ko je po tome značajno različit od ostalih »običnih« pripadnika zajednice. Poznato je da su primitivni narodi koristili i stvarne maske koje su pri totemskim svečanostima služile za izdizanje ili promenu ličnosti, kao i za druge rituale (Jung, 1987[1]).  

I danas različite profesije prepoznajemo i po specifičnim obeležjima Persone ( npr. lekar i beli mantil).

Funkcija Persone[uredi | uredi izvor]

Persona pomaže osobi da uspešno funkcioniše u različitim socijalnim i društvenim situacijama. Ona olakšava komunikaciju i socijalnu adaptaciju. Međutim, normalna društvena interakcija je olakšana samo ako uloge Persone dobro pristaju, odnosno kada autentično odslikavaju sposobnost Ja. Drugim rečima, ukoliko postoji velika razlika između Persone i Ja, ona će biti ometajuća i ne preterano funkcionalna, imaće ograničavajući uticaj na naše Ja. Osoba može razviti različite aspekte Persone ali je važno da sve te uloge imaju pečat ličnog identiteta, jer ukoliko se nečije funkcionisanje svede isključivo na Personu, ličnost gubi na autentičnosti i celovitosti.

Može se reći da je persona vid prilagođavanja sopstvenog identiteta, pre nego usvajanje ličnosti nesadržane u Ja, pa nije teško zaključiti da je persona koja je u potpunosti formirana na osnovu uloge, a nedovoljno na osnovu Ja, zapravo nefunkcionalna. 

Pozitivan i negativan razvoj Persone[uredi | uredi izvor]

Zdravo Ja može manje ili više uspešno da usvoji različite manifestacije Persone, zavisno od potreba date situacije. U različitim životnim okolnostima i situacijama osoba zavisno od konteksta i pozicije koristi različite uloge Persone, i u tom smislu ona je fleksibilna, za razliku od Senke, koja je toliko sopstvena da je prosto imamo (Stein, 1983[2]).

Adekvatno uspostavljena Persona potrebna je osobi u komunikaciji sa spoljašnjim svetom. Uz to, definisane uloge često olakšavaju određene komunikacione procese, omogućavaju brže, bezbolnije i efikasnije ulaženje u neki specifičan odnos. Pored olakšavanja socijalizacije i komunikacije, sa druge strane Persona može i da predstavlja uporište izvesnih zastoja u procesu individuacije.

Problem nastaje kada Persona zauzme dominantnu poziciju i time zarobi psihičku energiju koja ne može da se investira u nesvesno, što dovodi do zastoja u individuaciji. Osoba može da psihološki stagnira, zarobljena svojom Personom. Ukoliko se nađe pred izazovima koji dovode u pitanje „savršenost” Persone, čovek se u procesu analize ili u svakodnevnom funkcionisanju nađe u situaciji izbora, koja pojavno može da liči na slom ili krizu dotadašnjeg modela funkcionisanja, što otvara mogućnost daljeg razvoja – individuacije ili stagnacije, odnosno regresivnog  uspostavljanja Persone. Jednostavnije rečeno, osoba pod određenim okolnostima može doći u situaciju da menja delove svoje Persone. Ovo može biti i značajan razvojni korak za tu osobu, ali usled toga što je ona sada autentičnija i menja neke aspekte svog ponašanja, može često biti u sukobu sa zahtevima sredine. To što se bliže okruženje „buni“ jer je osoba promenila neke oblike svog ponašanja, ne znači da ona ne ide u dobrom smeru i da se ne razvija, već da se poremetila ustaljena ravnoteža i da svi učesnici u odnosu moraju pomalo da se promene

Mogući zastoji u razvoju Persone su: nerazvijena Persona; neadekvatna/neusklađena Persona i suviše velika stopljenost između Ja i Persone -  tada se osoba stalno ponaša u skladu sa ulogom koju je najviše usvojila. Ovo takođe može da usporava i koči psihološki razvoj.

Senka i Persona[uredi | uredi izvor]

Veoma je bitno prihvatiti kako sadržaje Persone, koji se najviše izražavaju kroz ego-ideale, tako i sadržaje Senke, koji u većini slučajeva nisu isto što i zlo ili destrukcija (Jung, 1996). Kroz Senku, čovek može da upozna neke od sadržaja koji su za njegovo svesno Ja dugo bili otcepljeni, da probudi kreativnost, pokretački duh, da proširi mogućnost različitih izbora i da iskorači iz zamke determinisanosti skrivenim sadržajima Senke (Henderson, 1990[3]). Konflikt između opozitnih sadržaja, u ovom slučaju između Senke i Persone, može proizvesti određenu krizu, ali ta kriza može pozitivno da se odrazi na rast i razvoj ličosti, dok simptom može značiti i šansu za novi razvojni izazov (Stein, 1998[4]).

Ponekad su sadržaji Senke i Persone toliko podvojeni i nepomirljivi da nema ni razvoja ni integracije, već samo osciliranja između ove dve suprotnosti. U nekim slučajevima Senka ostaje zarobljena, neintegrisana i neosvešćena, jer je ego suviše slab i nestabilan da bi došlo do razumevanja sadržaja Senke i komunikacije sa njima. Takve osobe često razvijaju psihosomatske probleme, a neintegrisani sadržaji mogu da postanu telesni simptomi. Nije retkost da osobe razviju i ozbiljne psihosomatske bolesti, koje delimično možemo razumeti i kao manifestacije sadržaja Senke.

Napomene[uredi | uredi izvor]

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Jung ,K.G.(1978): Dinamika nesvesnog, Beograd, Matica  Srpska[5]
  • Jung.K.g.(2002): Analitička psihologija: Predavanja sa Tavistoka.Beograd, Zavod za udžbenike I nastavna sredstva.[6]
  • Jung, C.G. (1969): The Structure and Dynamics of the Psyche, Collected Works Volume 8, London, Routladge and Kegan Paul[7]
  • Jung,K.G. (1987): O psihologiji nesvesnog , Beograd, Matica srpska[1]
  • Jung, K.G. (2006): Arhetipovi I razvoj ličnosti. Beograd. Prosveta[8]
  • Samuels,E. (2002): Jung i njegovi sledbenici. Beograd: Zavod za udzbenike i nastavna sredstva./ Samuels, A. (1985): Jung and the Post-Jungians. London, Routledge.[9]
  • Stein, M. (1983): In Midlife. Dallas: Spring Publications. / srpsko izdanje (2006): U srednjim godinama : Dereta, Beograd[2]
  • Sladojević Matić, J. ( 2018): Senka u psihoterapiji-Psihoterapeut i njegova Senka, Beograd, Fakultet za medije i komunikacije[10]
  • Fordham, M. (1998): Freud, Jung, Klein-the fenceless field; Essays on psychoanalysis and analytical psychology. London and New York, Routledge[11]
  • Fon Franz, M-L (1995): Shadow and Evil in Fairy Tales. Boston & London: Shambhala[12]
  • Fon-Franc, M-L. (2005): Svet snova. Beograd. As-Sovex[13]
  • Jacobi. J. (1959): Complex/Archetype/Symbol in the Psychology ofC. G. Jung. Princeton: Princeton University Press.[14]
  • Fordham, M. (1957): New developments in Analytical Psychology. London. Routledge and Kegan Paul[15]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Jung, Karl Gustav. O psihologiji nesvesnog. 
  2. ^ a b Stein, M. (1983). In Midlife. Dallas: Spring Publications. 
  3. ^ Henderson, Thomas C. Logical behaviors. 
  4. ^ Stein, Murray (1998). Jung's Map of the Soul: An Introduction. 
  5. ^ Jung, Karl Gustav. Dinamika nesvesnog. Beograd. 
  6. ^ Jung, Karl Gustav (2002). Analitička psihologija: Predavanja sa Tavistoka. Beograd: Zavod za udžbenike I nastavna sredstva. 
  7. ^ Jung, Karl Gustav (1969). The Structure and Dynamics of the Psyche. London: Routladge and Kegan Paul. 
  8. ^ Jung, Karl Gustav (2019-02-02). Arhetipovi i razvoj ličnosti. 
  9. ^ Samuels, E. (1985). Jung and the Post-Jungians. 
  10. ^ Sladojević-Matić, Jelena (2018). Senka u psihoterapiji. Beograd: Fakultet za medije i komunikacije. 
  11. ^ Fordham, Michael (1998). Freud, Jung, Klein-the fenceless field; Essays on psychoanalysis and analytical psychology. London, New York: Routledge. 
  12. ^ Fon, Franz (1995). Shadow and Evil in Fairy Tales.:. Boston & London: Shambhala. 
  13. ^ Fon, Franc (2005). Svet snova. Beograd: As-Sovex. 
  14. ^ Jacobi, J. (1959). Complex/Archetype/Symbol in the Psychology of C. G. Jung. Princeton University Press. 
  15. ^ Fordham, Michael (1957). New developments in Analytical Psychology. London: Routledge and Kegan Paul. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Персона&oldid=26972718”