Комуникација
Из Википедије, слободне енциклопедије
Комуникација (лат. communicatio) представља чин преношења информације од појаве до појаве, особе до особе и од места до места.Комуникација је важна активност коју чак и несвесно спроводимо у сваком тренутку нашег свакодневног живота.Често нисмо ни свесни да као индивидуе, комуницирамо са одређеном појавом или са више њих у исто време.Многи аспекти савремене комуникације се данас подразумевају, јер су постали природна активност у нашим дневним навикама.
Пренос информација као најчешћи облик савремене комуникације, може се , како у историји, тако и данас одвијати:
- у простору, при чему је потребно максимално смањити време потребно за пренос одређене инфорнације
- у времену, о чему сведоче трајни записи
И ако има дугу историју, практично од постанка света, савремена комуникација остварује три основна начина:
- говорним методама које користе живу реч
- у писаној форми, која користи знакове и симболе, као што су на пример слова алфабета ( што представља графичке комуникације )
- визуелним ефектима, где се такође користе знакови и симболи, који су осмишљени као придруживање једне или више речи посматраном објекту.
Поруке које се шаљу путем комуницирања, могу имати различите намене у зависности од потреба индивидуе или организације, која комуницира.Ове поруке се користе да информишу, упитају, стимулишу, подстакну, наговоре, утичу, пруже знање или да забаве. Стога начин на који се остварује комуникација – креирање и слање поруке, најчешће зависи од неколико главних чинилаца:
- Ситуације
- Природе ( садржаја ) поруке
- Броја људи којима је порука намењена, што је посебно значајно
