Комуникација

Из Википедије, слободне енциклопедије

Комуникација (лат. communicatio) представља чин преношења разумљиве информације. Комуникација захтева пошиљаоца, поруку и примаоца. Комуникација је важна активност коју чак и несвесно спроводимо у сваком тренутку нашег свакодневног живота. Често нисмо ни свесни да као индивидуе, комуницирамо са одређеном појавом или са више њих у исто време. Многи аспекти савремене комуникације се данас подразумевају, јер су постали природна активност у нашим дневним навикама.

Пренос информација као најчешћи облик савремене комуникације, може се, како у историји, тако и данас одвијати:

  • у простору, при чему је потребно максимално смањити време потребно за пренос одређене инфорнације
  • у времену, о чему сведоче трајни записи

И ако има дугу историју, практично од постанка света, савремена комуникација остварује три основна начина:

  • говорним методама које користе живу реч
  • у писаној форми, која користи знакове и симболе, као што су на пример слова алфабета (што представља графичке комуникације )
  • визуелним ефектима, где се такође користе знакови и симболи, који су осмишљени као придруживање једне или више речи посматраном објекту.

Поруке које се шаљу путем комуницирања, могу имати различите намене у зависности од потреба индивидуе или организације, која комуницира. Ове поруке се користе да информишу, упитају, стимулишу, подстакну, наговоре, утичу, пруже знање или да забаве. Стога начин на који се остварује комуникација – креирање и слање поруке, најчешће зависи од неколико главних чинилаца:

  • Ситуације
  • Природе (садржаја) поруке
  • Броја људи којима је порука намењена, што је посебно значајно


Спољашње везе[уреди]