Pejo Javorov

Pejo Javorov

Pejo Javorov (bug. Пейо (Кр.) Яворов; 13. januar 1878 — 29. novembar 1913) bio je bugarski književnik.

Njegovo pravo ime je Pejo Totev Kračolov. Od 1893. do 1901. godine radio je kao telegrafski poštar, menjajući različita naselja - Čirpan, Stara Zagora, Sliven, Straldža, Burgas, Sofija. U međuvremenu, širio je ideje među mladima, a nakom 1897. stupio je u kontakt sa IMROO-om. Prvobitno je bio urednik različitih izdanja vezanih za makedonsko-ohridski revolucionarni pokret - "Sloboda ili smrt" i časopis "Ilindan". Kasnije sa raznim grupama u više navrata prelazi granicu i bori se za slobodu Makedonije. Postaje jedan od najaktivnijih pristalica Goce Delčeva i njegov prvi biograf - "Goce Delčev" (1904). Ovaj period njegovog života nalazi se u njegovoj memo-esejističkoj knjizi "Hajdukove želje" (1909.). Diplomirao je u Sofiji uz pomoć doktora Krste Krsteva i Petka Slavejkova. Postao je saradnik-urednik najboljeg književnog časopisa tog vremena - časopis "Misao". 1901. godine objavio je svoju prvu zbirku poezije pod nazivom "Pesme" , a drugo izdanje je pripremio Petko Slavejkov 1904. godine. Tokom ovog perioda pesnik je radio kao bibliotekar, a kasnije kao dramski pisac u Narodnom pozorištu. Plodovi njegovog rada u pozorištu su dve predstave - "U podnožju Vitoše" (1910.) i "Kada grom udari, kako eho zaćuti" (1912.). Objavljeno je nekoliko puta u inostranstvu njegovo "savršenstvo u literaturi". 1907. godine je objavio svoju drugu kolekciju pesama "Bespomoćnost", koja je konačno otvorila put savremenom bugarskom liricizmu. Javorova poezija je simbolistička, metafizička, prožeta dubokim skepticizmom i uvidom u večna pitanja. Ona je radikalno promenila bugarsko književno razmišljanje i zahteva novi način pisanja. 1910. godine objavljena je antologija knjige "Posle senke oblaka", čije drugo izdanje iz 1914. godine predstavlja račun poetske staze, slične Boteovoj.

Osetljiva duša pesnika je navikla na sujetu i bedu književnih i sekularnih običaja u glavnom gradu. Lora Karavelova, kći državnika Petka Karavelova, je žena čija se ljubav ispostavila fatalna po njega. Sama književnost svedoči za goruću i burnu ljubav, koju obeležavaju mnoge sumnje i mnoge strasti. Tragični kraj je stigao 29. novembra 1913. godine, kada je Laura stradala, a Pejo pokušao da izvrši samoubistvo. Srećom samo probija hram i zatvaraju ga. Preplavljen tužbama i glasinama da je ubica, 29. oktobra 1914. godine pesnik uzima veliku dozu otrova i umire. Ovako se završava njegov veliki račun sa životom, ali ne sa velikim bugarskim pesnikom.

Penčo Slavejkov, Pejo Javorov, Petko Todorov i Krsto Krstev

Poezija

• Posle senke oblaka ( zbirka štampana između 1895. i 1900. godine)
• Pesme (1901.)
• Pesme ( 1904.)
• Oni koji ne spavaju (1907.)
• Posle senke oblaka ( 1910.)
• Otadžbina
• Dva lepa oka
• Sastanak
• Nirvana
• Maska
• Ka vrhu
• Ledena stena
• Ugasilo se sunce
• Dve duše
• Bićeš u belom

Dela

• Članci u novinama "Sloboda ili smrt" (1903, Makedonija)
• Goce Delčev
• Članci u novinama "Ilindan" (1908.)
• Hajdukove želje

Drame

• U podnožju Vitoše
• Kada grom udari, kako eho zaćuti