Ponovljeni nizovi genoma
Ponovljeni nizovi (repetitivne sekvence) predstavljaju delove DNK u genomu eukariota koji se više puta ponavljaju, odnosno ima ih u više kopija. Pored njih genom eukariota sadrži i jedinstvene nizove nukleotida (jedinstvena DNK )koji se nalaze samo u jednoj kopiji na kojima se vrši transkripcija i-RNK.
Kod čoveka ovi nizovi sačinjavaju oko 50% genoma. Vrlo često se nazivaju genetičkim otpadom (engl. junk DNA) pošto ne sadrže uputstvo za sintezu proteina. Naziv je poprilično neopravdan jer oni sadrže dragocene podatke o:
- evoluciji humanog genoma;
- populacionoj genetici;
- građi hromozoma.
Vrste ponovljenih nizova[uredi | uredi izvor]
Ponovljeni nizovi se mogu podeliti na:
- visokoponovljive nizove i
- umereno ponovljivi nizovi.
Visokoponovljivi nizovi (satelitske DNK)[uredi | uredi izvor]
Satelitske DNK se javljaju u vrelo velikom broju kopija u genomu, više od 105. Obuhvataju ponavljanje istih ili različitih nizova nukleotida dužine od 5-300 nukleotida. U humanom genomu se nalaze u regionu centromera hromozoma. Za satelitske DNK se smatra da se ne transkribuju.
Uloge satelitskih DNK još uvek nisu dovoljno poznate mada se prema nekim podacima smatra da :
- omogućavaju sparivanje homologih hromozoma u profazi mejoze I
- održavaju strukturu hromozoma;
- učestvuju u nastanku novih bioloških vrsta (mišljenja naučnika u vezi ove uloge su podeljena).
Vrlo slični satelitskoj DNK jesu i tzv. tandemski ponovci promenljivog broja ili VNTR geni (od engl. variable number of tandem repeat) koji predstavljaju osnovu testiranja poznatog kao genetički otisci prstiju.
Umereno ponovljivi nizovi (intermedijarni nizovi)[uredi | uredi izvor]
Intermedijarni nizovi nukelotida DNK se javljaju u 10 - 105 kopija u genomu. Za razliku od satelitskih DNK koje se ne transkribuju, ovi nizovi se mogu transkribovati u r-RNK, t-RNK i i-RNK za histone.
U ove nizove nukleotida ubrajaju se:
- familije gena (multigenske familije) koje se sastoje od dva ili više gena koji su nastali duplikacijom predačkog gena; dobro proučene familije gena koje broje manje članova su familije α i β hemoglobina; u genskim familijama se pored aktivnih mogu naći i neaktivni geni nazvani pseudogeni;
- tandemski ponovljeni geni grupisani su u skupove koji se uzastopno ponavljaju; primer su geni za histone koji se u genomu sisara nalaze u 10 - 20 kopija za svaki od pet postojećih histona; u svakom skupu se nalazi po jedan gen za svaki od histona: H1, H2A, H2B, H3 i H4;
- mobilni genetički elementi koji menjaju svoje mesto u genomu pa se nazivaju skoči-geni
