Сисари

Из Википедија

Сисари
Историја групе: касни Тријас - данас
вук Canis lupus
вук Canis lupus
Систематика
царство: Animalia


тип: Chordata
подтип: Vertebrata
(unranked) Mammaliaformes
класа: Mammalia
Linnaeus, 1758
поткласе
Екологија таксона

Сисари су класа кичмењака коју карактерише способност женке да производи млеко које служи за исхрану младунаца. Постоји око 5500 врста сисара сврстаних у око 1200 родова, 152 породице и до 46 редова.

Сисари су потомци звероликих рептила - пеликосаурија који су живели на Земљи пре неких 300 милиона година. Први прави сисари појавили су се пре отприлике 210 милиона година, у доба диносауруса. Постепено су се развиле три главне групе сисара : торбари, кљунари и плацентални сисари. Од првобитно ситних ноћних (ноктуралних) животиња сисари, након великог изумирања гмизаваца крајем Мезозоика, подлежу адаптивној радијацији и данас мноштво животних форми живи у већини екосистема планете Земље.

Садржај

[уреди] ред Примати (Primata)

Група сисара под именом примати састоји се од нижих примата (полумајмуна), као што су лемур и лори, и виших примата - мајмуна, безрепих мајмуна и људи. За разлику од човека, примати живе у свим деловима света осим у Северној Америци и Аустралији. Нижи примати имају доста шиљата лица, добро чуло мириса и мање мозгове него виши примати, који имају пљосната лица, боље чуло вида и веће мозгове. Највећи део нижих примата живи на дрвећу и скаче или се вере са гране на грану хранећи се воћем, инсектима или лишћем. Неки лове и мале гмизавце, птице и слепе мишеве. Обично имају дуге репове, који им помажу да одрже равнотежу приликом спуштања на земљу. Галаго, лори и авети су ноћне животиње. Галаго и авети брзо трче или скачу кроз дрвеће, а лори се крећу споро и опрезно. Ако осете опасност, укоче се и не померају сатима. Лемури су највећа група нижих примата а живе само на афричком острву Мадагаскар.Већина лемура има дуге, чупаве репове и меко крзно, често са изразитим шарама. Када су на земљи, већина се креће на све четири ноге, али индри и сифаке скачу на задњим ногама.

У прву групу виших примата спадају мајмуни. Сви мајмуни осим мармозета и тамарина имају добро развијене ручне и ножне прсте. Уместо канџи имају нокте, које користе за хватање и приношење хране. ВецЋина се храни воћем, лишћем, инсектима и другим малим створењима. Велики мајмуни, као на пример бабуни, убијају дивље зечеве или ланад. Већина мајмуна живи на дрвећу, иако се неки спуштају на тло да би јели или мењали станиште. Бабуни могу да прелазе велике раздаљине идући на све четири ноге. На дрвецћу мајмуни скачу или се одбацују са гране на грану. Гибони и мајмуни дрекавци имају репове прилагођене качењу о дрвеће. То значи да могу да их користе као додатни уд, да се њиме хватају за гране, па чак и висе, тако да им руке остају слободне за узимање хране.

[уреди] Безрепи мајмуни

Сви безрепи мајмуни имају дугачке руке, немају репове, могу да стоје и ходају усправно на две ноге. Мањи безрепи мајмуни, гибони, живе у прашумама југоисточне Азије. Они висе на дрвећу, наизменично користећи по једну руку да се пребаце с једне гране на другу. Шимпанзе, орангутани и гориле су познати као велики безрепи мајмуни (човеколики мајмуни). Шимпанзе и гориле се обично крећу по тлу на сва четири уда. Шимпанзе се хране и на тлу и на дрвећу, инсектима, воћем и лишћем. Они такође лове и убијају мајмуне, свиње и срне. Гориле се хране само биљкама са тла. Сви велики безрепи мајмуни праве "гнезда" у којима ноћу спавају. Они ломе и савијају лиснате гране да би направили лежај на дрвету или на тлу. Сваке ноћи обично праве ново гнездо. Одрасле зивотиње имају сопствена гнезда, а младунци спавају са мајкама. Орангутани се разликују од осталих великих безрепих мајмуна по томе сто највећи део времена проводе на на дрвећу. Њихове врло дугачке руке, шаке и стопала у облику куке, омугућавају им да се веру и одбацују с гране на грану. Само врло велики мужјаци проводе више времена на тлу. Орангутани зиве као самотњаци, лутајући кроз прашуме југоисточне Азије у потрази за воћем којим се хране. Велики безрепи мајмуни најближи су човекови рођаци. У стању су да користе оруђа, да решавају задатке или да брзо уче. Они живе у заједницама које су често налик на наше. Међутим, опстанак великих безрепих мајмуна, као и многих других животиња, доведен је у питање због лова и уништавања великих прашума у Африци и Азији.

[уреди] ред Глодари (Rodentia)

У глодаре спадају мишеви, пацови и веверице, као и даброви и бодљикаво прасе. То је веома велика група сисара која живи по целом свету, од леденог Арктика до најврелијих пустиња. Они се успешно одржавају јер могу да се прилагоде новој околини, да преживе са разним врстама хране, и врло брзо се размножавају. Нажалост, глодари често долазе у близак додир са људима и могу да постану штеточине. Они једу и загађују велике количине усева, ускладиштених житарица и кућне хране, а преносе и болести. Глодари су обично мале животиње кратких ногу и репа који може бити дуг или једва видљив. Интелигентни су и имају осетљива чула мириса и слуха. Своје осетљиве бркове користе за истраживање околине. Сви глодари имају зубе за уситњавање хране и два пара истурених оштрих секутића за глодање. Глодари једу углавном биљну храну, као сто су ораси, зрневље, лишће, кору дрвећа и дрво. Њихови предњи зуби за глодање стално расту да би се избегло њихово хабање због коришћења чврсте хране. Највеши број глодара живи у групама, од малих породица даброва до великих колонија веверица рупара или преријских свизаца.

[уреди] ред Крезубице

Крезубице (едентата) су група сисара у коју спадају мравојед, армадиљо (оклопник) и лењивац. Реч "едентат" значи "без зуба", али само мравојед уопште нема зуба. Армадиљо и лењивац имају неколико врло једноставних зуба за млевење хране. Лењивац живи у прашумама Јужне Америке. Он проводи скоро све време висећи наглавачке са дрвећа и хранећи се лишћем. Лењивац се креће тако споро да у току једног дана пређе само неколико метара. Када је влажно време, не његово крзно насели се слој зелених алги, што му помазе да се камуфлира међу дрвецем. Армадиљу (оклопнику) камуфлаза није потребна - он има оклоп који га штити. Сачињен је од коштаних плочица и покрива цело тело, укључујући и реп, главу и удове. Само је трбух мек, а неке врсте армадиља могу да заштите и тај део тела тако што се склупчају у лопту. Мравојед се храни мравима и термитима, које проналази захваљујући свом чулу мириса. Језик џиновског мравоједа може да се размота у дужину од невероватних 60 центиметара.

Видети: Сисари Зимбабвеа

[уреди] Класификација

У чланцима на Википедији је коришћена следећа класификација:

[уреди] Подразред/Ред Monotremata

[уреди] Подразред Marsupialia

[уреди] Подразред Placentalia



Добављено из "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B8"