Сисари

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сисари
Историја групе: касни Тријас — данас
Сисари
Сисари
Систематика
царство: Animalia
тип: Chordata
подтип: Vertebrata
(некласификован) Mammaliaformes
класа: Mammalia
Linnaeus, 1758
поткласе
Екологија таксона

Сисари (Mammalia) су класа кичмењака коју карактеришу присуство длака и способност женке да производи млеко (које служи за исхрану младунаца). Постоји око 5500 савремених врста сисара сврстаних у око 1200 родова. Сисари су ендотермни кичмењаци који настањују веома разнолике еколошке нише, углавном на копну[1]. Постоје и секундарно водене групе (китови, морске краве, перајари).

Сисари су потомци синапсидних звероликих гмизаваца, који су настали пре око 300 милиона година. Први сисари у ширем смислу речи појавили су се пре отприлике 225 милиона година, у доба тријаса и доминације диносауруса. Постепено су се диференцирале три савремене групе сисара: торбари, кљунари и плацентални сисари. Од првобитно ситних ноћних (ноктуралних) животиња сисари, након великог изумирања гмизаваца крајем Мезозоика, подлежу адаптивној радијацији и данас мноштво животних форми живи у већини екосистема планете Земље.

Карактеристике[уреди]

Постоји низ карактеристика данашњих сисара којима се разликују од осталих кичмењака. Најупадљивије карактеристике су млечне жлезде и длаке, али постоји и низ других особених одлика. То су секундарни вилични зглоб, акинетичка и измењена синапсидна лобања, три слушне кошчице, спирална кохлеа, изузетно изражен хетеродонтни зубни систем, снажно развијене церебралне хемисфере, алвеоларна грађа плућа, мишићна дијафрагма, еритроцити без једара[1].

Кожни деривати[уреди]

Пре свега, сисаре карактерише крзно, телесни покривач који је битан за терморегулацију. Крзно се састоји из длака, а длака сисара је изграђена од кератина. Оно може бити различитите дужине, густине, боја и шара па може имати улогу у мимикрији или камуфлажи (нпр. бели зец и поларна лисица). Крзно може бити гушће или ређе, а код неких врста длака је замењена љускама или бодљама (нпр. јежеви) и има одбрамбену улогу. Поједине врсте уопште немају длаке (нпр. китови), а развиле су се од предака који су имали крзно.

Још једна улога длака јесте и у комуникацији. Наиме, накострешена длака на врату и леђима вука значи агресивност, а усправљен реп белорепог јелена је знак повлачења, бега. Крзно може означавати и разлику међу половима (најбољи пример је грива код лавова). Последња, али не и најмање битна улога јесте чуло додира. Значајно је изражено код бркова који бивају покретани мишићима и опремљени су веома осетљивим нервима.

Осим длака, као рожнатих творевина, рожни продукти на телима сисара су и нокти, канџе, папци, копита и навлаке рогова. Кожа им је богата жлездама које се деле на лојне и знојне.

Унутрашњи органи[уреди]

Систему органа за дисање је придодат мишић дијафрагма (пречага) који даје значајну улогу у респирацији. Као и птице и сисари имају срце које се састоји из јасно одвојене две коморе и две преткоморе, као и леви лук аорте. Такође имају велики и мали крвоток при чему се артеријска и венска крв не мешају већ прелазе једна у другу у капиларима. Еритроцити већине врста не садрже једро.

Класификација[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Класификација сисара

У чланцима на Википедији је коришћена тзв. McKenna/Bell класификација сисара до нивоа кохорти[2]. За класификацију кохорте плаценталних сисара у ужем смислу коришћени су резултати молекуларне систематике.

поткласа Prototheriaкљунари
поткласа Theriiformes – вивипарни сисари и њихови сродници
инфракласа †Allotheria: мултитуберкулате и сродници
инфракласа †Triconodonta: триконодонти
инфракласа Holotheria: савремени вивипарни сисари и њихови сродници
суперлегија †Kuehneotheria
суперлегија Trechnotheria
легија †Symmetrodonta
легија Cladotheria
подлегија †Dryolestoidea
подлегија Zatheria
инфралегија †Peramura
инфралегија Tribosphenida
суперкохорта †Aegialodontia
суперкохорта Theria: вивипарни сисари
кохорта Marsupialia: торбари
магноред Australidelphia: торбари Нотогеје и чилеански опосум.
магноред Ameridelphia: торбари Новог света.
кохорта Placentalia: плацентални сисари у ширем смислу, одговара групи Eutheria
кохорта Placentalia
група I: Afrotheria
клада Afroinsectiphilia
ред Afrosoricida: тенреци и златне кртице
ред Macroscelidea: слоновске ровчице
ред Tubulidentata
клада Paenungulata
ред Hyracoidea: дамани
ред Proboscidea: сурлаши
ред Sirenia: морске краве
група II: Xenarthra
ред Pilosa: мравоједи и лењивци
ред Cingulata: оклопници
група III: Boreoeutheria
клада Euarchontoglires
ред Dermoptera:кагуани
ред Lagomorpha: зечеви
ред Primates: примати
ред Rodentia: глодари
ред Scandentia: тупаје
клада Laurasiatheria
ред Artiodactyla: папкари
ред Carnivora: звери
ред Cetacea: китови
ред Chiroptera: слепи мишеви
ред Erinaceomorpha: јежеви
ред Perissodactyla: копитари
ред Pholidota: љускавци
ред Soricomorpha: ровчице и кртице

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

Литература[уреди]

  1. ^ а б Калезић, М., Томовић, Љ. 2007. Хордати. Београд: ННК Интернационал. ISBN 978-86-83635-63-4. стр. 309.
  2. ^ McKenna, M.C., Bell, S.G. 1997. Classification of Mammals above the Species Level. Columbia University Press. ISBN 0-231-11013-8