Poplave u Kolubari
 |
U noći između 14. i 15. maja 2014. godine, prvi put u istoriji dogodilo se da su svi sistemi na svim aktivnim kopovima „Kolubare” zaustavljeni. Tokom nekoliko dramatičnih dana i noći, koji su promenili geografiju, ali i budućnost Srbije, najveći proizvođač uglja i jedna od osnovnih tačaka oslonca domaće privrede pretrpela je strahovit udarac. Rudarski basen Kolubara, koji je najveći u Srbiji i proizvodi više od 50 posto potreba te države, bio je pod vodom. Dva od četiri basena pretvorena su u jezera.
Uzroci[uredi | uredi izvor]
- Izmeštanje reke Kolubare
- Pravljenja veštačke vodene akumulacije protočnog jezera
- Dugogodišnjeg angažovanja Kolubarine mehanizacije na ravnanju platoa koje obuhvata hektare oko protočnog jezera reke Kolubare
Posledice[uredi | uredi izvor]
Pošto se isuši voda tu neće više moći da se kopa, jer je kompletna infrastruktura kopa uništena, tako da će posao morati da se planira ispočetka. Kada se sabere ukupna šteta na ovim kopovima je 292,6 miliona evra, koliko je objavljeno da je uloženo u ova dva kopa. Tu treba dodati i 77 miliona za uzeti kredit od KfW Banke i EBRD, koliko je uzeto za mehanizaciju na kopu „Tamnava zapadno polje“.
Poplavni talas umanjio je pouzdanost velikih sistema za prenos električne energije, posebno vitalnih objekata za prenos iz termoelektrane Kolubara, i TENT-a u Obrenovcu.
U periodu od 15. maja 2014. do 25. maja 2014. proizvodne mogućnosti JP EPS su bile značajno snižene. Zbog problema sa dopremom uglja, takođe izazvanog poplavama i TENT B je radio sa sniženim kapacitetom, što je dovelo do toga da je u sistemu bilo neraspoloživo oko 1000 MW termokapaciteta. Hidroelektrane Đerdap 1 i 2 su zbog potrebe snižavanja vodostaja otvorile zatvarače, a što je smanjilo proizvodnju za oko 500 MW. Nedostajuću proizvodnju JP EPS je pokrio uvozom pre svega od ERS, EPCG i NEK u cilju obezbeđivanja sigurnog snabdevanja potrošača u Srbiji.
Pregled opreme u elektranama i kopovima koja je bila ili je još uvek potopljena[uredi | uredi izvor]
- Oprema PK Tamnava Zapadno polje: 2. BTO sistem, 3. BTO sistem, 1. BTD sistem, 2. BTD sistem, 4. BTD sistem, sistem međuslojne jalovine, bageri dreglajni (4 komada),
- Zaštitni nasip crpne akumulacija „Kladnica”
- Oprema PK Veliki Crljeni: BTD sistem
- Pogon Pomoćna mehanizacija: buldozer (kom. 1), cevopolagač (kom. 7), hidraulični bager (kom. 6), dizalice (kom. 2), univerzalni hidraulični bager (kom. 1)
- Oprema TENT A: pumpni agregati koji se nalaze na koti -3 m, pedesetak snage od 25 - 110 kw i dvadesetak snage od 180 – 630 kw
- Oprema TE Kolubara A: havarisana dva transformatora 110/35 kv, 20 mva i jedan transformator 110/6 kv, 12,5 mva, izgoreli kablovi i kompletan sistem
za upravljanje, merenje i regulaciju blokova 1-4, približno 1/3 visokonaponske opreme TS
- Oprema TE Kolubara A (blokovi 1 – 5) koja je bila potopljena: sva oprema ispod kote nula i sva oprema na koti nula koja je montirana na visini manjoj od 1 m (visina vode u kotlarnici, mašinskoj sali i u spoljnim pogonima je bila 1m); potopljene su brojne pumpe, ventilatori, tehnička rashlada elektrane, hemijska priprema vode, regeneracija kondenzata, postrojenja pitke vode, delovi dopreme uglja, otprema šljake i pepela...
- Potopljena su i razna pomoćna postrojenja i skladišta materijala i rezervnih delova
Odvodnjavanje[uredi | uredi izvor]
Pomoć je pristizala sa svih strana, kako novčana, tako i fizička. Planirano je 90 dana za potpuno izbacivanje vode iz kopa, pomoću moćnih pumpi za izbacivanje. „Energotehnika Južna Bačka” iz Novog Sada i rumunska firma „SC NEŠ Proiect Europa SRL” su izbacivale vodu sa kopa Tamnava Zapad, zajedno sa Van Hekovim (holandska firma) pumpama, kovinjskim, vojnim...