Портал:Filozofija/6
Rođenje tragedije iz duha muzike (nem. Die Geburt der Tragödie aus dem Geist der Musik) je delo nemačkog filozofa Fridriha Ničea. Ovo je njegovo prvo objavljeno filozofsko delo i zajedno s „Nesavremenim razmatranjima“ predstavlja njegovu ranu filozofiju. Srž dela je polemika o položaju tragedije u starogrčkoj umetnosti, njenim korenima iz dioniskih obreda, „ubistvom“ od strane Sokrata i Euripida i ponovnom rođenju u savremenoj kulturi kroz muzičke drame Riharda Vagnera.
Nastanak[uredi izvor]
Niče je Riharda Vagnera upoznao 6. novembra 1868. godine u Lajpcigu; samo jedanaest dana pre toga slušao je izvođenje predigri za „Tristana i Izoldu“ i „Majstore pevače“. Bio je oduševljen i, kada mu se pružila neočekivana prilika da, preko jedne zajedničke prijateljice, upozna kompozitora, odmah ju je ugrabio. Od 1869. godine on provodi sve više vremena sa Vagnerom, koji mu postaje ne samo prijatelj, već i očinska figura (osim što je bio rođen iste godine kao i Ničeov pokojni otac, Vagner je na njega i ličio; savremena istraživanja rodoslova pokazuju da su Vagner i Niče, u stvari, bili rodbinski povezani preko svojih majki - ove činjenice nisu bili svesni. Naročito ih je zbližilo uzajamno obožavanje Šopenhauera.