Predsednički izbori u SAD 1856.

Predsednički izbori u SAD 1856.

4. novembar 1856.
296 članova Izbbornog Kolegijuma 149 elektorskih glasovi potrebni za pobedu
Izlaznost	79,4% 9,9 pp
Nominovan Džejms Bjukenan Džon K. Fremont Milard Filmor Stranka Demokratska Republikanska Američka Koalicija Vigovci Matična država Pensilvanija Kalifornija Njujork Kandidat za potpredsednika Džon K. Brekrindž Vilijam L. Dejton Endru Dž. Donelson Glasovi izbornika 174 114 8 Odnesenih država 19 11 1 Br. glasova 1.836.072 1.342.345 873.053 Procenat 45,3% 33,1% 21,5%
Rezultati izbora: Plava boja označava države u kojima je pobedio Bjukenan, crvena označava države u kojima je pobedio Bjukenan, i ljubičasta države u kojima je pobedio Filmor. Brojevi označavaju broj elektorskih glasova dodeljenih svakoj državi.
Predsednik pre izbora Frenklin Pirs Demokratska Izabrani Predsednik Džejms Bjukenan Demokratska

Predsednički izbori u Sjedinjenim Državama 1856. bili su 18. četvorogodišnji predsednički izbori, održani u utorak, 4. novembra 1856. Na izborima u tri pravca, demokrata Džejms Bjukenan pobedio je republikanskog kandidata Džona K. Fremonta i kandidata Ne znamo ništa Milarda Filmora. Glavno pitanje je bilo širenje ropstva što je olakšano Zakonom Kanzas–Nebraska iz 1854. Bjukenen je pobedio predsednika Frenklina Pirsa na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji 1856. za nominaciju. Pirs je postao veoma nepopularan na severu zbog svoje podrške frakciji koja se zalaže za ropstvo u tekućem građanskom ratu u teritorijalnom Kanzasu, a Bjukenan, bivši državni sekretar, izbegao je debate o podele oko zakona Kanzas-Nebraska tako što je Evrope kao ambasador u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Ropstvo je bilo glavno pitanje, a sa njim i pitanje opstanka Sjedinjenih Država kakve su tada postojale. Na demokrate se gledalo kao na stranku za ropstvo; nova republikanska partija, iako neprijateljski raspoložena prema ropstvu, ograničila je svoje napore na politički lakše upravljivo pitanje proširenja ropstva na federalne teritorije (i njegovog uklanjanja iz Distrikta Kolumbija). Nativistički Ne znamo ništa (zvanično poznat kao Američka partija) takmičio se sa republikancima da zameni umiruću Vigovsku partiju kao primarnu opoziciju demokratama. Oni su isticali protivljenje katoličkim imigrantima.

Republikanska nacionalna konvencija iz 1856. nominovala je kartu koju je vodio Fremont, istraživač i vojni oficir koji je služio u Meksičko-američkom ratu. Ne znamo ništa, koji su ignorisali ropstvo i umesto toga naglašavali antiimigracionu i antikatoličku politiku, nominovali su listu koju je predvodio bivši predsednik Vigovca Milard Filmor. Domaća politička previranja bila su glavni faktor u nominacijama i Bjukenana i Filmora, koji su apelovali delimično zbog toga što su nedavno boravili u inostranstvu, kada nisu morali da zauzmu stav o pitanjima koja izazivaju podele u vezi sa ropstvom.

Demokrate su podržavale ekspanzionističku politiku robovlasništva uglavnom različitog intenziteta. Južne demokrate su se svi zalagali za širenje ropstva. Neki su želeli da Kubu dobiju kao ropsku teritoriju, kao što je zagovarano Ostendeskim manifestom. Severne demokrate su pozvale na „narodni suverenitet“, koji bi u teoriji omogućio stanovnicima na teritoriji da sami odlučuju o pravnom statusu ropstva. U praksi, na teritoriji Kanzasa, to je izazvalo građanski rat na državnom nivou. Fremont se protivio širenju ropstva. Bjukenan je tu poziciju nazvao "ekstremističkom", upozoravajući da bi pobeda republikanaca dovela do nejedinstva, tada stalnog pitanja političke debate o kojoj se već dugo raspravljalo i zagovaralo. Neznajući ništa pokušali su da se predstave kao jedina stranka koja je sposobna da premosti podele u sekcijama. Sve tri glavne stranke našle su podršku na severu, ali republikanci praktično nisu imali podršku na jugu.

Bjukenan je osvojio veći broj glasova naroda i većinu elektorskih glasova, zauzevši sve osim jedne robovske države i pet slobodnih država. Fremont je osvojio većinu elektorskih glasova iz slobodnih država i završio na drugom mestu na nacionalnom narodnom glasanju, dok je Filmor osvojio 21,5% glasova i nosio Merilend. Ne znamo ništa je ubrzo propao kao nacionalna stranka, pošto se većina njenih članova protiv ropstva pridružila Republikanskoj stranci nakon presude Vrhovnog suda Dred Skot protiv Sandforda iz 1857. godine. Ovi izbori su označili kraj Drugog partijskog sistema, 1856. se takođe pokazala kao poslednja demokratska predsednička pobeda do 1884. godine, pošto su se republikanci pojavili kao dominantna stranka tokom i nakon Građanskog rata. Zaključno sa 2023. godinom, ovo je jedini put da su demokrate osvojile predsedničku funkciju bez ijednog elektorskog glasa iz Nove Engleske i jedini put da je republikanac pomeo ovaj region a da nije osvojio predsedništvo.