Projekat Artičoka

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Projekat Artičoka (takođe poznat i kao Operacija Artičoka) je bio projekat koji je razvila i sprovela Centralna obaveštajna agencija Sjedinjenih Država (CIA) u svrhu istraživanja metoda ispitivanja.

Prvobitno poznat kao Projekat Plava ptica (Project Bluebird), Projekat Artičoka je zvanično nastao 20. avgusta 1951. godine i njime je upravljala Kancelarija za naučnu obaveštajnu službu CIA-e.[1] Osnovni cilj projekta je bilo utvrđivanje da li se osoba može nehotice naterati da pokuša da izvrši atentat.[2] Projekat je takođe proučavao efekte hipnoze, prisilne zavisnosti od (i kasnijeg odvikavanja od) morfijuma i drugih hemikalija, kao što je LSD, kako bi se izazvala amnezija i druga moguća ranjiva stanja kod ispitanika.

Projekat Artičoka je nasledio Projekat MKUltra, koji je počeo 1953.[3]

Opis[uredi | uredi izvor]

Projekat Artičoka je bio program kontrole uma koji je prikupljao informacije zajedno sa obaveštajnim odeljenjima vojske, mornarice, vazduhoplovstva i FBI-ja . Pored toga, obim projekta je naveden u memorandumu od januara 1952. godine u kome senavodi sledeće pitanje: „Možemo li ostvariti kontrolu nad pojedincem do tačke u kojoj će on vršiti naše naredbe protiv svoje volje, pa čak i protiv osnovnih zakona prirode, kao što je samoočuvanje?"[4][5][6][7][8]

Projekat Artičoka je bio tajni šifrovani naziv Centralne obaveštajne agencije za sprovođenje eksperimenata u zemlji i inostranstvu koristeći LSD, hipnozu i potpunu izolaciju kao oblike fiziološkog uznemiravanja za potrebe ispitivanja nad ljudskim subjekatima.[9] U početku su ispitivači koristili kokain, marihuanu, heroin,pejot i meskalin, ali su sve više videli LSD kao narkotik koji najviše obećava.[10] Ispitanici koji su napustili ovaj projekat bili su zamagljeni amnezijom, što je rezultiralo pogrešnim i nejasnim sećanjima na iskustvo.[9] Godine 1952. LSD se sve više davao agentima CIA-e bez njihovog znanja da bi se utvrdili efekti narkotika. Jedan zapis kaže da je agent CIA-e držan na LSD-u 77 dana.[10]

Artičoka je istraživala potencijal denga groznice i drugih bolesti. Deklasifikovani memorandum o artičoki glasio je: „Ne moraju svi virusi biti smrtonosni... cilj uključuje one koji deluju kao kratkoročni i dugoročni agensi koji onesposobljavaju”.[11]

CIA je imala početna trvenja koje će odeljenje preuzeti sprovođenje operacije. Konačno, odlučeno je da to nadgleda agent iz istraživačkog osoblja CIA, bivši brigadni general američke vojske Pol F. Gejnor.[12] CIA je nastojala da uspostavi kontrolu nad onim što je smatrala „slabijim“ i „manje inteligentnim“ segmentima društva,[12] ili nad potencijalnim agentima, prebegima, izbeglicama, ratnim zarobljenicima i drugima.[13] U izveštaju CIA-e se navodi da ako hipnoza uspe, mogu biti stvoreni potencijalni atentatori „uglednog [redigovanog] političara ili, ako je potrebno, američkog zvaničnika“.[14] Prekomorska istraživanja su se odvijale na lokacijama širom Evrope, Japana, jugoistočne Azije i Filipina.[12] Okupljeni su timovi za upravljanje ovim istraživanjia i rečeno im je da „sprovode operativne eksperimente u prekomorskim bazama koristeći vanzemaljce kao subjekte“.[13]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Science, Technology and the CIA”. George Washington University. 10. 9. 2001. 
  2. ^ Jones, Nate (23. 4. 2010). „Document Friday: Project Artichoke, or the CIA Attempt to Create an Unwitting Assassin Through Hypnosis”. Unredacted. 
  3. ^ „CIA Project Artichoke "Manchurian Candidate" Documents Published by PaperlessArchives.com”. Biotech Week. 15. 12. 2010. 
  4. ^ Estabrooks, G.H. "Hypnosis comes of age". Science Digest, 44–50, April 1971.
  5. ^ Gillmor, Don. I Swear By Apollo: Dr. Ewen Cameron and the CIA-Brainwashing Experiments. Montreal: Eden Press, 1987. ISBN 978-0-920792-72-8
  6. ^ Scheflin, A. W., & Opton, E. M. The Mind Manipulators. New York: Paddington Press, 1978. ISBN 978-0-448-22977-5
  7. ^ Thomas, G. Journey into Madness: The Secret Story of Secret CIA Mind Control and Medical Abuse. New York: Bantam, 1989 (paperback 1990).ISBN 978-0-553-05357-9
  8. ^ Weinstein, H. Psychiatry and the CIA: Victims of Mind Control. Washington, D.C.: American Psychiatric Press, 1990. ISBN 978-0-88048-363-6
  9. ^ a b Goliszek, Andrew. In the Name of Science: A History of Secret Programs, Medical Research, and Human Experimentation. New York: St. Martins, 2003. Print. ISBN 978-0-312-30356-3
  10. ^ a b Kisak, Paul (2005). Encyclopedia of Intelligence and Counter Intelligence. New York: Sharpe Reference. str. 43—44. ISBN 978-0-7656-8068-6. 
  11. ^ Martell, Zoe; Albarelli, H.P. Jr. (21. 7. 2010). „Florida Dengue Fever Outbreak Leads Back to CIA and Army Experiments”. truth-out.org. Truth-Out. Pristupljeno 4. 4. 2015. 
  12. ^ a b v Kaye, Jeffrey; Albarelli Jr, HP (23. 5. 2010). „Cries From the Past: Torture's Ugly Echoes”. truth-out.org. TruthOut. Pristupljeno 3. 3. 2018. 
  13. ^ a b Streatfeild, Dominic (2007). Brainwash: The secret history of mind control. United States of America: Thomas Dunne Books. str. 48. ISBN 978-0-312-32572-5. 
  14. ^ Jones, Nate (23. 4. 2010). „Document Friday: Project Artichoke, or the CIA Attempt to Create an Unwitting Assassin Through Hypnosis”. Unredacted. Jones, Nate (April 23, 2010). "Document Friday: Project Artichoke, or the CIA Attempt to Create an Unwitting Assassin Through Hypnosis". Unredacted.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пројекат_Артичока&oldid=27354799”