Пројекат Артичока

С Википедије, слободне енциклопедије

Пројекат Артичока (такође познат и као Операција Артичока) је био пројекат који је развила и спровела Централна обавештајна агенција Сједињених Држава (ЦИА) у сврху истраживања метода испитивања.

Првобитно познат као Пројекат Плава птица (Project Bluebird), Пројекат Артичока је званично настао 20. августа 1951. године и њиме је управљала Канцеларија за научну обавештајну службу ЦИА-е.[1] Основни циљ пројекта је било утврђивање да ли се особа може нехотице натерати да покуша да изврши атентат.[2] Пројекат је такође проучавао ефекте хипнозе, присилне зависности од (и каснијег одвикавања од) морфијума и других хемикалија, као што је ЛСД, како би се изазвала амнезија и друга могућа рањива стања код испитаника.

Пројекат Артичока је наследио Пројекат МКУлтра, који је почео 1953.[3]

Опис[уреди | уреди извор]

Пројекат Артичока је био програм контроле ума који је прикупљао информације заједно са обавештајним одељењима војске, морнарице, ваздухопловства и ФБИ-ја . Поред тога, обим пројекта је наведен у меморандуму од јануара 1952. године у коме сенаводи следеће питање: „Можемо ли остварити контролу над појединцем до тачке у којој ће он вршити наше наредбе против своје воље, па чак и против основних закона природе, као што је самоочување?"[4][5][6][7][8]

Пројекат Артичока је био тајни шифровани назив Централне обавештајне агенције за спровођење експеримената у земљи и иностранству користећи ЛСД, хипнозу и потпуну изолацију као облике физиолошког узнемиравања за потребе испитивања над људским субјекатима.[9] У почетку су испитивачи користили кокаин, марихуану, хероин,пејот и мескалин, али су све више видели ЛСД као наркотик који највише обећава.[10] Испитаници који су напустили овај пројекат били су замагљени амнезијом, што је резултирало погрешним и нејасним сећањима на искуство.[9] Године 1952. ЛСД се све више давао агентима ЦИА-е без њиховог знања да би се утврдили ефекти наркотика. Један запис каже да је агент ЦИА-е држан на ЛСД-у 77 дана.[10]

Артичока је истраживала потенцијал денга грознице и других болести. Декласификовани меморандум о артичоки гласио је: „Не морају сви вируси бити смртоносни... циљ укључује оне који делују као краткорочни и дугорочни агенси који онеспособљавају”.[11]

ЦИА је имала почетна трвења које ће одељење преузети спровођење операције. Коначно, одлучено је да то надгледа агент из истраживачког особља ЦИА, бивши бригадни генерал америчке војске Пол Ф. Гејнор.[12] ЦИА је настојала да успостави контролу над оним што је сматрала „слабијим“ и „мање интелигентним“ сегментима друштва,[12] или над потенцијалним агентима, пребегима, избеглицама, ратним заробљеницима и другима.[13] У извештају ЦИА-е се наводи да ако хипноза успе, могу бити створени потенцијални атентатори „угледног [редигованог] политичара или, ако је потребно, америчког званичника“.[14] Прекоморска истраживања су се одвијале на локацијама широм Европе, Јапана, југоисточне Азије и Филипина.[12] Окупљени су тимови за управљање овим истраживањиа и речено им је да „спроводе оперативне експерименте у прекоморским базама користећи ванземаљце као субјекте“.[13]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Science, Technology and the CIA”. George Washington University. 10. 9. 2001. 
  2. ^ Jones, Nate (23. 4. 2010). „Document Friday: Project Artichoke, or the CIA Attempt to Create an Unwitting Assassin Through Hypnosis”. Unredacted. 
  3. ^ „CIA Project Artichoke "Manchurian Candidate" Documents Published by PaperlessArchives.com”. Biotech Week. 15. 12. 2010. 
  4. ^ Estabrooks, G.H. "Hypnosis comes of age". Science Digest, 44–50, April 1971.
  5. ^ Gillmor, Don. I Swear By Apollo: Dr. Ewen Cameron and the CIA-Brainwashing Experiments. Montreal: Eden Press, 1987. ISBN 978-0-920792-72-8
  6. ^ Scheflin, A. W., & Opton, E. M. The Mind Manipulators. New York: Paddington Press, 1978. ISBN 978-0-448-22977-5
  7. ^ Thomas, G. Journey into Madness: The Secret Story of Secret CIA Mind Control and Medical Abuse. New York: Bantam, 1989 (paperback 1990).ISBN 978-0-553-05357-9
  8. ^ Weinstein, H. Psychiatry and the CIA: Victims of Mind Control. Washington, D.C.: American Psychiatric Press, 1990. ISBN 978-0-88048-363-6
  9. ^ а б Goliszek, Andrew. In the Name of Science: A History of Secret Programs, Medical Research, and Human Experimentation. New York: St. Martins, 2003. Print. ISBN 978-0-312-30356-3
  10. ^ а б Kisak, Paul (2005). Encyclopedia of Intelligence and Counter Intelligence. New York: Sharpe Reference. стр. 43—44. ISBN 978-0-7656-8068-6. 
  11. ^ Martell, Zoe; Albarelli, H.P. Jr. (21. 7. 2010). „Florida Dengue Fever Outbreak Leads Back to CIA and Army Experiments”. truth-out.org. Truth-Out. Приступљено 4. 4. 2015. 
  12. ^ а б в Kaye, Jeffrey; Albarelli Jr, HP (23. 5. 2010). „Cries From the Past: Torture's Ugly Echoes”. truth-out.org. TruthOut. Приступљено 3. 3. 2018. 
  13. ^ а б Streatfeild, Dominic (2007). Brainwash: The secret history of mind control. United States of America: Thomas Dunne Books. стр. 48. ISBN 978-0-312-32572-5. 
  14. ^ Jones, Nate (23. 4. 2010). „Document Friday: Project Artichoke, or the CIA Attempt to Create an Unwitting Assassin Through Hypnosis”. Unredacted. Jones, Nate (April 23, 2010). "Document Friday: Project Artichoke, or the CIA Attempt to Create an Unwitting Assassin Through Hypnosis". Unredacted.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пројекат_Артичока&oldid=27354799”