Razgovor:Jurij Franc Kulčicki

Prvi podnaslov

Treba da se stavi "nalepnica" da nema referenci, ovo može da bude najobičniji urbani mit..... --178.253.198.87 (razgovor) 13:19, 15. oktobar 2010. (CEST)

Netačni podaci o slavnom Bečliji

Podaci su o mestu rođenja i imenu ovog čoveka su netačni. Nije reč o Franji Đuri Kolčiću rođenom u Somboru, već o Jeržiju Francišeku Kulčickom, rođenom u Samboru, u zapadnoj Ukrajini. Jerži Francišek Kulčicki (polj. Jerzy Franciszek Kulczycki, ukr. Юrій-Franc Kulьčicьkiй, oko 1640-1694), rođen je u Kulčici kraj grada Sambora, u Galiciji, u tadašnjoj Poljskoj kraljevini (danas Sambir u Zapadnoj Ukrajini, jugozapadno od Lvova, na granici sa Poljskom). Potekao je iz pravoslavne plemićke porodice Kulčicki-Šelestovič, a njegov otac je iz pravoslavlja prešao u katoličanstvo (verovatnije da je, kao i ostali Ruteni, primio uniju). Kao mladić Kulčicki se pridružio zaporoškim kozacima gde je pokazao dar za jezike, pa je služio kao prevodilac jer je, uz maternji rutenski (rusinski), tečno govorio i nemački, poljski, mađarski, rumunski, a kasnije i turski i srpski jezik. Nakon što je pao u tursko ropstvo otkupili su ga srpski trgovci, kojima je bio potreban prevodilac, pa je Kulčicki, neko vreme, radio za beogradsku podružnicu austrijske Orijentalne kompanije (Orientalische Handelskompagnie). Kad su turske vlasti počele da hapse strane trgovce kao moguće uhode, Kulčicki se pozvao na poljsko državljanstvo i uspeo je da napusti Beograd, odakle se preselio u Beč gde je 1678. g. otvorio svoju trgovinu. Tokom opsade Beča, u avgustu 1683. godine, Kulčicki i njegov sluga, Srbin Đorđe Mihajlović, preobučeni u tursko ruho 13. avgusta napuštaju grad i prolaze kroz turske redove pevajući dobro im znane turske pesme kako ne bi izazvali sumnju. Stupaju u kontakt sa vojvodom Karlom Lotarinškim i uspevaju da se 17. avgusta vrate u Beč gde prenose poruku o dolasku znatne hrišćanske vojske, što je branitelje ohrabrilo i učvrstilo u rešenosti da grad ne predaju. Posle pobede nad turskom vojskom, Kulčickom su, u znak zahvalnosti, date veće količine zaplenjene turske kafe, kao i kuća u kvartu Leopoldštat. Ubrzo je otvorio prvu gostionicu u Beču, u kojoj je služena mlevena turska kafa, a u bečkom kvartu Viden i danas postoji ulica nazvana po Kulčickom, na čijem se uglu nalazi njegova statua. Velik je broj literarnih referenci koje donose biografiju ovog znamenitog Bečlije, a osim ostalog i sam Kulčicki je 1683. g. napisao i objavio (na nemačkom) svoju biografiju "Das heldenmüthige, wiewohl gefährliche Unternehmen Hrn. Georg Franz Koltschitzky’s" (Wien 1683). Dakle, potpuno je netačna tvrdnja da je reč o čoveku rođenom u Somboru, kao što je netačno i njegovo ime. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 89.216.28.179 (razgovor • doprinosi) | 11:14, 7. april 2014.