Разговор:Јуриј Франц Кулчицки

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије

Први поднаслов[уреди извор]

Треба да се стави "налепница" да нема референци, ово може да буде најобичнији урбани мит..... --178.253.198.87 (разговор) 13:19, 15. октобар 2010. (CEST)[одговори]

Нетачни подаци о славном Бечлији[уреди извор]

Подаци су о месту рођења и имену овог човека су нетачни. Није реч о Фрањи Ђури Колчићу рођеном у Сомбору, већ о Јержију Францишеку Кулчицком, рођеном у Самбору, у западној Украјини. Јержи Францишек Кулчицки (пољ. Jerzy Franciszek Kulczycki, укр. Юрій-Франц Кульчицький, око 1640-1694), рођен је у Кулчици крај града Самбора, у Галицији, у тадашњој Пољској краљевини (данас Самбир у Западној Украјини, југозападно од Лвова, на граници са Пољском). Потекао је из православне племићке породице Кулчицки-Шелестович, а његов отац је из православља прешао у католичанство (вероватније да је, као и остали Рутени, примио унију). Као младић Кулчицки се придружио запорошким козацима где је показао дар за језике, па је служио као преводилац јер је, уз матерњи рутенски (русински), течно говорио и немачки, пољски, мађарски, румунски, а касније и турски и српски језик. Након што је пао у турско ропство откупили су га српски трговци, којима је био потребан преводилац, па је Кулчицки, неко време, радио за београдску подружницу аустријске Оријенталне компаније (Orientalische Handelskompagnie). Кад су турске власти почеле да хапсе стране трговце као могуће уходе, Кулчицки се позвао на пољско држављанство и успео је да напусти Београд, одакле се преселио у Беч где је 1678. г. отворио своју трговину. Током опсаде Беча, у августу 1683. године, Кулчицки и његов слуга, Србин Ђорђе Михајловић, преобучени у турско рухо 13. августа напуштају град и пролазе кроз турске редове певајући добро им знане турске песме како не би изазвали сумњу. Ступају у контакт са војводом Карлом Лотариншким и успевају да се 17. августа врате у Беч где преносе поруку о доласку знатне хришћанске војске, што је бранитеље охрабрило и учврстило у решености да град не предају. После победе над турском војском, Кулчицком су, у знак захвалности, дате веће количине заплењене турске кафе, као и кућа у кварту Леополдштат. Убрзо је отворио прву гостионицу у Бечу, у којој је служена млевена турска кафа, а у бечком кварту Виден и данас постоји улица названа по Кулчицком, на чијем се углу налази његова статуа. Велик је број литерарних референци које доносе биографију овог знаменитог Бечлије, а осим осталог и сам Кулчицки је 1683. г. написао и објавио (на немачком) своју биографију "Das heldenmüthige, wiewohl gefährliche Unternehmen Hrn. Georg Franz Koltschitzky’s" (Wien 1683). Дакле, потпуно је нетачна тврдња да је реч о човеку рођеном у Сомбору, као што је нетачно и његово име. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 89.216.28.179 (разговордоприноси) | 11:14, 7. април 2014.