Razgovor:Nasa/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

na ovoj stranici: http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%90%D0%A1%D0%90 link za Viking 1 i 2 ne vodi ka datoj temi (istrazivanje Marsa),nego za Vikinge - uopste

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 212.124.172.126 (razgovor • doprinosi) | 22:04, 4. maj 2007

Ispravljeno. Inače, takve stvari možete i sami da ispravite, nema potrebe da prijavljujete na strani za razgovor. Pozdrav. -- Obradović Goran (razgovor) 22:08, 4. maj 2007. (CEST)

Pa ni Galileo ne vodi na pravi članak nego na članak o Galileju--Maduixa kaži 22:10, 4. maj 2007. (CEST)

Program Konstelacija (Sazvezdje)

Ovaj program (zahvaljujuci "pametnom" Baraku Obami) je prekinut. Molio bih da se to naspomene (tj. da se clanak uredi).

Slobodno edituj clanak i dodaj informaciju. Bilo bi vise nego pozeljno da imas i referencu za to, pa da je dodas u clanak. --Jagoda ispeci pa reci 20:45, 23. jun 2011. (CEST)

Moze li referenca biti engleska Vikipedija? Samo kucaj "Constellation Program" i sve ce ti biti jasno.

Ne može. Vikipedija ne može biti sama sebi izvor. --Jagoda ispeci pa reci 15:15, 17. jul 2011. (CEST)

Izmena u listi direktora...

Dodato "Čarls Bolden".— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 195.252.65.37 (razgovor • doprinosi)

Ne valja

Članak izgleda zastarelo. NASA ima nove planove (misija do asteroida bliskog Zemlji (2025) i misija na Mars (2030). Planiram da malo uredim ovo čim budem imao vremena (ako se slažete).--Darko SpaceMan (razgovor) 22:49, 14. septembar 2011. (CEST)

Nasa, verbalizovane skraćenice

Zašto je napravljeno preusmerenje, jer ni pisanje NASA (velikim slovima) nije pogrešno.--Drazetad (razgovor) 21:34, 25. januar 2016. (CET)

Zato što se u Pravopisu srpskoga jezika iz 2010. nigde ne navodi NASA (nema smisla skraćenica tj. akronim na ćirilici kada se skraćuje englesko ime), a jasno se navodi u delu verbalizovane skraćenice na 149. stranici „Nasa (prema NASA, Nasini planovi)”, tako da je pravilno i NASA, a za NASA ne znam.

Isto tako treba premestiti FIFA na Fifa (možda i UEFA na Uefa, ali UEFA ima smisla jer je nastalo od srpskog imena; samo što Fifa i UEFA ne izgledaju lepo kada jedna verbalizovana a jedna neverbalizovana skraćenica za take bliske pojmove), IAAF na IAAF itd.

I ovde si sam napisao NACACAA jer НАЦАЦАА ne znači apsolutno ništa, engleski ne koristi ćirilicu. КОНСУДАТЛЕ je prilagođeno izgovoru za slovo k pa prolazi... — Obsuser✉ 22:19, 25. januar 2016. (CET)

Pogledaj, te izmene kao NACACAA je napravio jedan koji je još manje znao o atletici od tebe, pravpiis ste znali podjednako, pa sad je na trajnom odmoru. To si mogao videti u istoriji teksta, da te interesovalo nego pričaš napamet. --Drazetad (razgovor) 10:18, 26. januar 2016. (CET)

Ne treba znanje o atletici da bi se uređivali članci o atletici, pod broj jedan. Pod broj dva, nemojmo se vređati. Pod broj tri, tebi pravopis nije jača strana i NAKAKAA je besmisleno. Ako si već hteo da je prilagodiš, bilo bi NAKAKA, s jednim a. Pod broj četiri, pozdrav: piši IAAF, NAKAKAA i dr. nebuloze kako bi izmislio nove ustaljene oblike dok se ne nađe neko da to sve promeni kada ne budeš uređivao i kada se bude vodilo računa o pravopisu. — Obsuser✉ 19:45, 26. januar 2016. (CET)

Otkači se od mene i svi mirni. Umalo da zaboravim, pozdravilo te kumče iz Belorusije Irina Hljustova koju si krstio kao Irina Kliustava. Da li joj treba javiti da se pogrešno zove. Nadam da ćeš dovršiti tekstone o SP 2016. i 2018. da ne ostanu ovakvi ćosavi kakvi su sada.--Drazetad (razgovor) 20:03, 26. januar 2016. (CET)

Ne kačim se niti otkačujem ni za/od koga. Svi su mirni i ovako, barem ja nemam nikakvih problema, uređujem normalno Vikipediju.

Ironičnosti mi je puna kapa, a transkripcija Irina Kliustava umesto Irina Hljustova iz Belorusije jeste greška, ali svakako ne poznajem pravila za te transkripcije. O tome da li je bolje na latinici u ćiriličkom članku ili ne već smo razrešili. Zamoli Slajaha koji je zaista ekspert i NikoluB da prođu kroz te transkripcije ili neka sami to urade ako već žele. Ja sam uradio koliko znam i koliko mogu. Ne možeš mi zabraniti da transkribujem ako napravim nekoliko grešaka u transkripciji. Niti je vandalski čin niti je namerno, kao da ja ne bih voleo da napišem sve pravilne transkripcije, daj molim te...

Možda ću ih završiti, možda neću. Otkud znam. To što sam ih napravio ne znači da sam ja zadužen za njih. Svi ih uređuju 24/7 i ti naravno. Tvoja navika da kada ti uzmeš neki članak da ga samo ti smeš uređivati se izgleda teško iskorenjuje.

Ćosavost je uvreda, a nisu ćosavi već su bolji i veći od engleskih; s obzirom na to koliko je sad dostupno podataka, odlični su! — Obsuser✉ 21:11, 26. januar 2016. (CET)

„O tome da li je bolje na latinici u ćiriličkom članku ili ne već smo razrešili.“ Razrešili jesmo, ali shvatio nisi. Bolje je ostaviti netranskribovamo u originalu latinicom, nego pogrešno transkribovati ćirilicom. Ako ti nije jasno, a da bi utvrdio gradivo ako želiš, samo reci, da iznesem na trgu, pa da ti neko kome veruješ objasni. Možeš izabrati i kome da se obratim, da ne lutam. --Drazetad (razgovor) 21:39, 26. januar 2016. (CET)

Pokaži mi gde piše pravilo da ne smem transkribovati i da ako pogrešim u svim transkripcija treba da budem ismejavan i/ili čak kažnjen? Rešeno sada. Kažnjen treba da budem ako namerno transkribujem pogrešno, a to ne radim jer nemam razloga i nelogično je, samo što ne znam. I ko ne zna sme da doprinosi osim ako sve poremeti, a ja ne poremetim sve već ostavim tu i tamo koje slovo za prepraviti (za razliku od tebe koji meni ostavljaš već četiri-pet puta posla ujednačavanja da budu članci isti jer promeniš nešto samo u jednom). — Obsuser✉ 22:33, 26. januar 2016. (CET)

Opet pogrešno shvaćeno. Verovato si umoran, jer je čudno da ne shvataš prostu stvar, da razgovaramo rekao bi da si gluv. Niko ti nije rekao da ne smeš transkribovvati, ali ono što ne znaš ostavi, a ne da transkribuješ pogrešnono. I shvati 7 put. Bolje je ostaviti netranskribovamo u originalu latinicom, nego pogrešno transkribovati ćirilicom. Niko te ne ismejava, nego komentariše tvoju uobraženost da sve znaš i da od tebe sve počinje, pa transkribuješ stvari koje neznaš. Ako niko ne prekontroliše izmene, sutra ćeš pričati kako i transkribuješ tekstove. Mene ne ismevaju što nisam transkribovao, mada pošto sam ti konstatovao greške, verovatno to radim bolje od tebe. I shvati delovi teksta u raznim člancima na istu temu ne moraju biti isti (prpisani). Niko ti nije tražio da ih usklađuješ, ali vidim da ti to pričinjava zadovoljstvo pa ću kad naiđem da nešto što ne odgovara opet ispraviti. Laku noć. --Drazetad (razgovor) 23:30, 26. januar 2016. (CET)

Ja eto i dalje mislim da nije bolje ostaviti netranskribovamo u originalu latinicom (u ćiriličkom tekstu), već rizikovati i pogrešno transkribovati ćirilicom. Šta sad? Dva suprotna mišljenja i eto, nije mrtva glava i niko gluv.

Nastavi ti po svom i pravi onda nekonzistencije, a ja ću ići za tobom (ono malo članaka što imam u spisku nadgledanja) i čistiti.

PS I jedno neodgovoreno pitanje: Gde piše pravilo da ne smem transkribovati i da ako pogrešim u svim transkripcija treba da budem ismejavan i/ili čak kažnjen? To što ti kažeš je tvoj stav, nije i moj i ne znači da ga automatski uzimam zdravo za gotovo ni da je ispravan. — Obsuser✉ 00:08, 27. januar 2016. (CET)

Samo vi nastavite da terate inat. Postoji rešenje i za to . --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 00:32, 27. januar 2016. (CET)

Stručna literatura, univerzitetske knjige, žurnalistika pišu NASA. Svi naši naučnici, profesori i akademici su poštovali i tako pisali kroz našu istoriju i tradiciju, nema smisla da Vikipedija sada vrši reviziju toga. Uostalom to će ostati tako usamljeno samo u ovom tekstu.-- Sahararazgovor 22:25, 22. maj 2016. (CEST)

Ja nisam imao nikakve stručne literature da proverim. Ne znam da nema nekih knjiga o tome, da se vidi u bibliotekama, ali ne znam koliko se knjiga o istraživanju svemira pisalo kod nas. Možda ima na astronomiji (fakultetu) u nekima da se pominje? Mogao bih da pitam neke iz astronomskog društva? Meni je najlepše NASA, jer je tako svi znaju... --Mihailo (razgovor) 22:37, 22. maj 2016. (CEST)

Bogata vazduhoplovna i kosmonatička literatura na srpskm jeziku postoji u bibliotekama Akademije nauka, Vojnotehničkom institutu u Žarkovu i na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Ovakva revizija naziva nije prihvatljiva ni na latiničnom ni naćiriličnom pismu, oni su ravnopravni u srpskom jeziku.-- Sahararazgovor 23:01, 22. maj 2016. (CEST)

Pa eto, problem rešen. Kako je tamo, u toj literaturi tako i ovde da primenimo. Mislim da je to najbolje rešenje. --Mihailo (razgovor) 23:50, 22. maj 2016. (CEST)

Bitno je šta kaže Pravopis srpskoga jezika Matice srpske iz 2010. godine. Koje je uopšte objašnješe, ima li ikakav razlog da se piše „NASA”? Razlog nije „jer literatura navodi tako”; trenutno P2010 navodi Nasa i navodi kao razloge da se to prilagodilo izgovorno a i lako je pisati (Nasa, Nase, Nasu a ne NASA-e, NASA-u i sl.). Tako isto je logičnije FIB od FBI (ili Ef-bi-aj), a bolje Cija nego CIA jer I i B su na pogrešnim mestima pa na ćirilici nema konstrukcije koja bi se skratila kao FBI, a ovamo I ne znači ništa odnosno ni tu nema izraza koji stvara akronim CIA. Engleski jezik se ne može pisati na ćirilici, samo da napomenem... Svetska zdravstvena organizacija može biti SZO ili WHO, a VHO ili WHO (sa H i O na ćirilici) ni u snovima, čak izgleda smešno. Da barem postoji nešto smisleno da se skrati na NASA, a ne postoji. — Obsuser✉ 04:05, 23. maj 2016. (CEST)

Onda je bolje zadržati original NASA i NATO itd. Prozilazi da nam nisu pisma (latinično i ćirilično) ravnopravni, što uvek sa ponosom ističemo. Ne može to biti važeće samo u fragmentima!! Uostalom, onda bi se cela vikipedija na srpskom morala revidirati.-- Sahararazgovor 08:11, 23. maj 2016. (CEST)

Pisma jesu ravnopravna za srpski jezik, a nema potrebe za revidiranjem Vikipedije jer nisu ravnopravna za nešto što nije srpski jezik. NASA nije srpska reč; ta reč (akronim) dolazi u srpski, a tada postoje pravila o preuzimanju reči (pa i akronima) iz stranih jezika.

Tako WHO ne može biti ВХО jer В, Х i О ne znače ništa da bi nastao akronim ВХО (ili da „navlačimo” i stvaramo neki izraz sa В, Х i О; to ne sigurno). Tako i НАСА, samo što se ovo lako izgovara i istina je da je puno češće НАСА nego Наса. Ja mislim i dalje, uzimajući u obzir Pravopis srpskoga jezika iz 2010. da je najbolje Наса, a zatim NASA pa tek onda НАСА. Isto i Наскар ili NASCAR jer šta znači N, A, S, K, A i R u tvorbi akronima НАСКАР?

Možda i jeste najsigurnije i najbolje latiničko NASA, ne znam zaista... Treba pitati nekog stručnjaka iz Matice srpske ili SANU. — Obsuser✉ 15:35, 24. maj 2016. (CEST)

NASA nije reč već su početna slova reči koje predstavljaju definiciju (složen naziv). U ovom konkretnom slučaju se poklapa sa srpskim „Nacionalna aeronautička i svemirska administracija“ NASA, ista početna slova. U principu se skraćenice ne bi trebale prevoditi na naše ćirilično pismo. Ja to ne radim za avione po donetom dogovoru, pišem F-35, a ne F-35. Najgore je rešenje „Nasa“, to ne znači ništa, a može u principu ispasti svašta i Kuca i Maca itd.-- Sahararazgovor 21:08, 24. maj 2016. (CEST)

Ako NASA nije reč, ja sam s Marsa. Svaki akronim i svaka skraćenica je takođe reč, NASA je imenica. Mora biti svaka reč reč i pripadati nekoj vrsti reči. Ko je doneo dogovor? Da Nasa ne znači ništa ne bi se našlo u Pravopisu srpskoga jezika Matice srpske iz 2010. godine na str. 149.

Pogledaj usput i 3. Fedis, članak koji je napravio drugi korisnik nekad davno a ja videh sad uređujući o Bati Živojinoviću... — Obsuser✉ 23:12, 24. maj 2016. (CEST)

Ukoliko se neki strani akronim udomaći u srpskom jeziku on faktički postaje vlastita imenica. To je posebno očito kod recimo termina Fifa (članovi Fife), Uefa, Nato (konvencija Nato pakta) itd. Samim tim i Nasa nije izuzetak. Može i NASA i Nasa (s tim što je ovo NASA u formi vlastite imenice, a ne akronima i preporučljivije je koristiti latiničnu verziju NASA koja predstavlja originalan akronim). Koliko se ja sećam naravno --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:37, 24. maj 2016. (CEST)

Početni skraćeni naziv je bio NACA (National Advisory Committee for Aeronautics), promenjeno je i već duže vreme (1958.) je NASA (National Aeronautics and Space Administration). Ova promena je nastala u periodu intezivnih kosmikih istraživanja i uspeha u kosmičkom letenju.-- Sahararazgovor 09:32, 25. maj 2016. (CEST)

Pa bi li onda bilo — slučajno — za NACA skraćenica NACA? Ne bi, a u momentu pojave akronima koristilo bi se gotovo sigurno izvorno NACA i u srpskom jeziku; tek kada bi akronim postao veoma često korišćen — tada bi izgubio status skraćenice i pretvorio se u običnu vlastitu imenicu Naca. Nisam zapravo siguran da li se i akronimi svrstavaju u imenice, ali reči jesu sigurno (nisu kruške). — Obsuser✉ 17:28, 25. maj 2016. (CEST)

Bez obzira na kruške i drugo voće smisao skraćenica se ne sme menjati. Ranije se do 1958. prenosila NACA, a kasnije posle izmene naziva ustanove skraćenica NASA. To je jedino ispravno, a nikako nema smisla Naca (ili Naka), niti Nasa. To je totalni promašaj, nije prepoznatljivo bez obzira na način tumačenja pravopisa.-- Sahararazgovor 21:11, 25. maj 2016. (CEST)

Da li se Telegrafska agencija nove Jugoslavije u akronimu pisala kao TANJUG ili Tanjug? Verbalizovana skraćenica --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:31, 25. maj 2016. (CEST)

Primeri u ovom projektu: OFK Beograd nije (Ofk Beograd), JNA, SFRJ, BOV-1 itd. Možemo li šarati sa primerima? Pored svega toga NASA je u praksi svagde usvojena kao prepoznatljiv standard, a Nasa nema značenje.-- Sahararazgovor 22:37, 25. maj 2016. (CEST)

@Sahara: Pa ne vredi dokazivati kada ti navodiš sve primere koji su različiti od našeg slučaja, a još optužuješ za nekakva „tumačenja pravopisa”. Ti svi primeri (OFK, JNA, SFRJ, BOV) su akronimi nastali od izraza na našem jeziku, a ovaj o kome govorimo nije.

Bitno je da nije НАСА i da je prema P2010 pravilno Наса (i Nasa naravno). I nemoj ponavljati da »Nasa nema značenje« kada je u Pravopisu srpskog jezika iz 2010. Video sam ponovo taj deo i oni su možda krenuli sa dva-tri primera da navode i akronime, ali su onda nastavili samo sa verbalizovanim... — Obsuser✉ 04:30, 26. maj 2016. (CEST)

To Наса ti niko u stručnoj literaturi neće koristiti, pošto nema značenje suštine, a ni tradicije. Ja se lično neću više pojavljivati na ovoj stranici.-- Sahararazgovor 08:40, 26. maj 2016. (CEST)

U redu, svejedno je pravilno po poslednjem izdanju pravopisa.

I ne bi trebalo menjati tuđe komentare. — Obsuser✉ 21:26, 26. maj 2016. (CEST)