Разговор:Наса/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

na ovoj stranici: http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%90%D0%A1%D0%90 link za Viking 1 i 2 ne vodi ka datoj temi (istrazivanje Marsa),nego za Vikinge - uopste

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 212.124.172.126 (разговор • доприноси) | 22:04, 4. мај 2007

Исправљено. Иначе, такве ствари можете и сами да исправите, нема потребе да пријављујете на страни за разговор. Поздрав. -- Обрадовић Горан (разговор) 22:08, 4. мај 2007. (CEST)

Па ни Галилео не води на прави чланак него на чланак о Галилеју--Maduixa kaži 22:10, 4. мај 2007. (CEST)

Program Konstelacija (Sazvezdje)

Ovaj program (zahvaljujuci "pametnom" Baraku Obami) je prekinut. Molio bih da se to naspomene (tj. da se clanak uredi).

Slobodno edituj clanak i dodaj informaciju. Bilo bi vise nego pozeljno da imas i referencu za to, pa da je dodas u clanak. --Јагода испеци па реци 20:45, 23. јун 2011. (CEST)

Moze li referenca biti engleska Vikipedija? Samo kucaj "Constellation Program" i sve ce ti biti jasno.

Ne može. Vikipedija ne može biti sama sebi izvor. --Јагода испеци па реци 15:15, 17. јул 2011. (CEST)

Измена у листи директора...

Додато "Чарлс Болден".— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 195.252.65.37 (разговор • доприноси)

Не ваља

Чланак изгледа застарело. НАСА има нове планове (мисија до астероида блиског Земљи (2025) и мисија на Марс (2030). Планирам да мало уредим ово чим будем имао времена (ако се слажете).--Darko SpaceMan (разговор) 22:49, 14. септембар 2011. (CEST)

Наса, вербализоване скраћенице

Зашто је направљено преусмерење, јер ни писање НАСА (великим словима) није погрешно.--Drazetad (разговор) 21:34, 25. јануар 2016. (CET)

Зато што се у Правопису српскога језика из 2010. нигде не наводи НАСА (нема смисла скраћеница тј. акроним на ћирилици када се скраћује енглеско име), а јасно се наводи у делу вербализоване скраћенице на 149. страници „Наса (према NASA, Насини планови)”, тако да је правилно и NASA, а за НАСА не знам.

Исто тако треба преместити ФИФА на Фифа (можда и УЕФА на Уефа, али УЕФА има смисла јер је настало од српског имена; само што Фифа и УЕФА не изгледају лепо када једна вербализована а једна невербализована скраћеница за таке блиске појмове), ИААФ на IAAF итд.

И овде си сам написао NACACAA јер НАЦАЦАА не значи апсолутно ништа, енглески не користи ћирилицу. КОНСУДАТЛЕ је прилагођено изговору за слово к па пролази... — Обсусер✉ 22:19, 25. јануар 2016. (CET)

Погледај, те измене као NACACAA је направио један који је још мање знао о атлетици од тебе, правпиис сте знали подједнако, па сад је на трајном одмору. То си могао видети у историји текста, да те интересовало него причаш напамет. --Drazetad (разговор) 10:18, 26. јануар 2016. (CET)

Не треба знање о атлетици да би се уређивали чланци о атлетици, под број један. Под број два, немојмо се вређати. Под број три, теби правопис није јача страна и НАКАКАА је бесмислено. Ако си већ хтео да је прилагодиш, било би НАКАКА, с једним а. Под број четири, поздрав: пиши ИААФ, НАКАКАА и др. небулозе како би измислио нове устаљене облике док се не нађе неко да то све промени када не будеш уређивао и када се буде водило рачуна о правопису. — Обсусер✉ 19:45, 26. јануар 2016. (CET)

Откачи се од мене и сви мирни. Умало да заборавим, поздравило те кумче из Белорусије Ирина Хљустова коју си крстио као Ирина Клиустава. Да ли јој треба јавити да се погрешно зове. Надам да ћеш довршити текстоне о СП 2016. и 2018. да не остану овакви ћосави какви су сада.--Drazetad (разговор) 20:03, 26. јануар 2016. (CET)

Не качим се нити откачујем ни за/од кога. Сви су мирни и овако, барем ја немам никаквих проблема, уређујем нормално Википедију.

Ироничности ми је пуна капа, а транскрипција Ирина Клиустава уместо Ирина Хљустова из Белорусије јесте грешка, али свакако не познајем правила за те транскрипције. О томе да ли је боље на латиници у ћириличком чланку или не већ смо разрешили. Замоли Слајаха који је заиста експерт и НиколуБ да прођу кроз те транскрипције или нека сами то ураде ако већ желе. Ја сам урадио колико знам и колико могу. Не можеш ми забранити да транскрибујем ако направим неколико грешака у транскрипцији. Нити је вандалски чин нити је намерно, као да ја не бих волео да напишем све правилне транскрипције, дај молим те...

Можда ћу их завршити, можда нећу. Откуд знам. То што сам их направио не значи да сам ја задужен за њих. Сви их уређују 24/7 и ти наравно. Твоја навика да када ти узмеш неки чланак да га само ти смеш уређивати се изгледа тешко искорењује.

Ћосавост је увреда, а нису ћосави већ су бољи и већи од енглеских; с обзиром на то колико је сад доступно података, одлични су! — Обсусер✉ 21:11, 26. јануар 2016. (CET)

„О томе да ли је боље на латиници у ћириличком чланку или не већ смо разрешили.“ Разрешили јесмо, али схватио ниси. Боље је оставити нетранскрибовамо у оригиналу латиницом, него погрешно транскрибовати ћирилицом. Ако ти није јасно, а да би утврдио градиво ако желиш, само реци, да изнесем на тргу, па да ти неко коме верујеш објасни. Можеш изабрати и коме да се обратим, да не лутам. --Drazetad (разговор) 21:39, 26. јануар 2016. (CET)

Покажи ми где пише правило да не смем транскрибовати и да ако погрешим у свим транскрипција треба да будем исмејаван и/или чак кажњен? Решено сада. Кажњен треба да будем ако намерно транскрибујем погрешно, а то не радим јер немам разлога и нелогично је, само што не знам. И ко не зна сме да доприноси осим ако све поремети, а ја не пореметим све већ оставим ту и тамо које слово за преправити (за разлику од тебе који мени остављаш већ четири-пет пута посла уједначавања да буду чланци исти јер промениш нешто само у једном). — Обсусер✉ 22:33, 26. јануар 2016. (CET)

Опет погрешно схваћено. Веровато си уморан, јер је чудно да не схваташ просту ствар, да разговарамо рекао би да си глув. Нико ти није рекао да не смеш транскрибоввати, али оно што не знаш остави, а не да транскрибујеш погрешноно. И схвати 7 пут. Боље је оставити нетранскрибовамо у оригиналу латиницом, него погрешно транскрибовати ћирилицом. Нико те не исмејава, него коментарише твоју уображеност да све знаш и да од тебе све почиње, па транскрибујеш ствари које незнаш. Ако нико не преконтролише измене, сутра ћеш причати како и транскрибујеш текстове. Мене не исмевају што нисам транскрибовао, мада пошто сам ти констатовао грешке, вероватно то радим боље од тебе. И схвати делови текста у разним чланцима на исту тему не морају бити исти (прписани). Нико ти није тражио да их усклађујеш, али видим да ти то причињава задовољство па ћу кад наиђем да нешто што не одговара опет исправити. Лаку ноћ. --Drazetad (разговор) 23:30, 26. јануар 2016. (CET)

Ја ето и даље мислим да није боље оставити нетранскрибовамо у оригиналу латиницом (у ћириличком тексту), већ ризиковати и погрешно транскрибовати ћирилицом. Шта сад? Два супротна мишљења и ето, није мртва глава и нико глув.

Настави ти по свом и прави онда неконзистенције, а ја ћу ићи за тобом (оно мало чланака што имам у списку надгледања) и чистити.

ПС И једно неодговорено питање: Где пише правило да не смем транскрибовати и да ако погрешим у свим транскрипција треба да будем исмејаван и/или чак кажњен? То што ти кажеш је твој став, није и мој и не значи да га аутоматски узимам здраво за готово ни да је исправан. — Обсусер✉ 00:08, 27. јануар 2016. (CET)

Samo vi nastavite da terate inat. Postoji rešenje i za to . --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:32, 27. јануар 2016. (CET)

Стручна литература, универзитетске књиге, журналистика пишу НАСА. Сви наши научници, професори и академици су поштовали и тако писали кроз нашу историју и традицију, нема смисла да Википедија сада врши ревизију тога. Уосталом то ће остати тако усамљено само у овом тексту.-- Сахараразговор 22:25, 22. мај 2016. (CEST)

Ја нисам имао никакве стручне литературе да проверим. Не знам да нема неких књига о томе, да се види у библиотекама, али не знам колико се књига о истраживању свемира писало код нас. Можда има на астрономији (факултету) у некима да се помиње? Могао бих да питам неке из астрономског друштва? Мени је најлепше НАСА, јер је тако сви знају... --Михаило (разговор) 22:37, 22. мај 2016. (CEST)

Богата ваздухопловна и космонатичка литература на српскм језику постоји у библиотекама Академије наука, Војнотехничком институту у Жаркову и на Машинском факултету у Београду. Оваква ревизија назива није прихватљива ни на латиничном ни наћириличном писму, они су равноправни у српском језику.-- Сахараразговор 23:01, 22. мај 2016. (CEST)

Па ето, проблем решен. Како је тамо, у тој литератури тако и овде да применимо. Мислим да је то најбоље решење. --Михаило (разговор) 23:50, 22. мај 2016. (CEST)

Битно је шта каже Правопис српскога језика Матице српске из 2010. године. Које је уопште објашњеше, има ли икакав разлог да се пише „НАСА”? Разлог није „јер литература наводи тако”; тренутно П2010 наводи Наса и наводи као разлоге да се то прилагодило изговорно а и лако је писати (Наса, Насе, Насу а не НАСА-е, НАСА-у и сл.). Тако исто је логичније ФИБ од ФБИ (или Еф-би-ај), а боље Ција него ЦИА јер И и Б су на погрешним местима па на ћирилици нема конструкције која би се скратила као ФБИ, а овамо И не значи ништа односно ни ту нема израза који ствара акроним ЦИА. Енглески језик се не може писати на ћирилици, само да напоменем... Светска здравствена организација може бити СЗО или WHO, а ВХО или WХО (са Х и О на ћирилици) ни у сновима, чак изгледа смешно. Да барем постоји нешто смислено да се скрати на НАСА, а не постоји. — Обсусер✉ 04:05, 23. мај 2016. (CEST)

Онда је боље задржати оригинал NASA и NATO итд. Прозилази да нам нису писма (латинично и ћирилично) равноправни, што увек са поносом истичемо. Не може то бити важеће само у фрагментима!! Уосталом, онда би се цела википедија на српском морала ревидирати.-- Сахараразговор 08:11, 23. мај 2016. (CEST)

Писма јесу равноправна за српски језик, а нема потребе за ревидирањем Википедије јер нису равноправна за нешто што није српски језик. NASA није српска реч; та реч (акроним) долази у српски, а тада постоје правила о преузимању речи (па и акронима) из страних језика.

Тако WHO не може бити ВХО јер В, Х и О не значе ништа да би настао акроним ВХО (или да „навлачимо” и стварамо неки израз са В, Х и О; то не сигурно). Тако и НАСА, само што се ово лако изговара и истина је да је пуно чешће НАСА него Наса. Ја мислим и даље, узимајући у обзир Правопис српскога језика из 2010. да је најбоље Наса, а затим NASA па тек онда НАСА. Исто и Наскар или NASCAR јер шта значи Н, А, С, К, А и Р у творби акронима НАСКАР?

Можда и јесте најсигурније и најбоље латиничко NASA, не знам заиста... Треба питати неког стручњака из Матице српске или САНУ. — Обсусер✉ 15:35, 24. мај 2016. (CEST)

NASA није реч већ су почетна слова речи које представљају дефиницију (сложен назив). У овом конкретном случају се поклапа са српским „Национална аеронаутичка и свемирска администрација“ НАСА, иста почетна слова. У принципу се скраћенице не би требале преводити на наше ћирилично писмо. Ја то не радим за авионе по донетом договору, пишем F-35, а не Ф-35. Најгоре је решење „Наса“, то не значи ништа, а може у принципу испасти свашта и Куца и Маца итд.-- Сахараразговор 21:08, 24. мај 2016. (CEST)

Ако NASA није реч, ја сам с Марса. Сваки акроним и свака скраћеница је такође реч, NASA је именица. Мора бити свака реч реч и припадати некој врсти речи. Ко је донео договор? Да Наса не значи ништа не би се нашло у Правопису српскога језика Матице српске из 2010. године на стр. 149.

Погледај успут и 3. Федис, чланак који је направио други корисник некад давно а ја видех сад уређујући о Бати Живојиновићу... — Обсусер✉ 23:12, 24. мај 2016. (CEST)

Уколико се неки страни акроним удомаћи у српском језику он фактички постаје властита именица. То је посебно очито код рецимо термина Фифа (чланови Фифе), Уефа, Нато (конвенција Нато пакта) итд. Самим тим и Наса није изузетак. Може и НАСА и Наса (с тим што је ово НАСА у форми властите именице, а не акронима и препоручљивије је користити латиничну верзију NASA која представља оригиналан акроним). Колико се ја сећам наравно --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:37, 24. мај 2016. (CEST)

Почетни скраћени назив је био NACA (National Advisory Committee for Aeronautics), промењено је и већ дуже време (1958.) је NASA (National Aeronautics and Space Administration). Ова промена је настала у периоду интезивних космиких истраживања и успеха у космичком летењу.-- Сахараразговор 09:32, 25. мај 2016. (CEST)

Па би ли онда било — случајно — за NACA скраћеница НАЦА? Не би, а у моменту појаве акронима користило би се готово сигурно изворно NACA и у српском језику; тек када би акроним постао веома често коришћен — тада би изгубио статус скраћенице и претворио се у обичну властиту именицу Наца. Нисам заправо сигуран да ли се и акроними сврставају у именице, али речи јесу сигурно (нису крушке). — Обсусер✉ 17:28, 25. мај 2016. (CEST)

Без обзира на крушке и друго воће смисао скраћеница се не сме мењати. Раније се до 1958. преносила NACA, а касније после измене назива установе скраћеница NASA. То је једино исправно, а никако нема смисла Наца (или Нака), нити Наса. То је тотални промашај, није препознатљиво без обзира на начин тумачења правописа.-- Сахараразговор 21:11, 25. мај 2016. (CEST)

Да ли се Телеграфска агенција нове Југославије у акрониму писала као ТАНЈУГ или Танјуг? Вербализована скраћеница --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:31, 25. мај 2016. (CEST)

Примери у овом пројекту: ОФК Београд није (Офк Београд), ЈНА, СФРЈ, БОВ-1 итд. Можемо ли шарати са примерима? Поред свега тога NASA је у пракси свагде усвојена као препознатљив стандард, а Наса нема значење.-- Сахараразговор 22:37, 25. мај 2016. (CEST)

@Sahara: Па не вреди доказивати када ти наводиш све примере који су различити од нашег случаја, а још оптужујеш за некаква „тумачења правописа”. Ти сви примери (ОФК, ЈНА, СФРЈ, БОВ) су акроними настали од израза на нашем језику, а овај о коме говоримо није.

Битно је да није НАСА и да је према П2010 правилно Наса (и Nasa наравно). И немој понављати да »Наса нема значење« када је у Правопису српског језика из 2010. Видео сам поново тај део и они су можда кренули са два-три примера да наводе и акрониме, али су онда наставили само са вербализованим... — Обсусер✉ 04:30, 26. мај 2016. (CEST)

То Наса ти нико у стручној литератури неће користити, пошто нема значење суштине, а ни традиције. Ја се лично нећу више појављивати на овој страници.-- Сахараразговор 08:40, 26. мај 2016. (CEST)

У реду, свеједно је правилно по последњем издању правописа.

И не би требало мењати туђе коментаре. — Обсусер✉ 21:26, 26. мај 2016. (CEST)