Razgovor:Hrvati/Arhiva 1

Ovo je arhiva prošlih rasprava. Ne menjajte sadržaj ove stranice. Ako želite započeti novu raspravu ili obnoviti staru, uradite to na trenutnoj stranici za razgovor.

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Sa obrisanog članka Hrvati: Hrvati su deo srba koji je primio katolicanstvo i resio da ne budu vise srbi.Netrpeljivost izmedju srba i hrvata je razumljiva posto su hrvati uvek imali kompleks od srba i ziveli u njihovoj senci. --Dungo ☼ (r) 08:13, 16. avgust 2005 (CEST)

Kakva je ovo priča o starim Srbima i Hrvatima koji su iz Irana? To nije zvanična istorija i u članku bi trebalo da se kaže "....a postoje i neki istoričari koji smatraju da......". Ovako izgleda neozbiljno. Vandal B 08:28, 16. avgust 2005 (CEST)

Ja sam prije neki dan čuo jednu veoma zanimljivu teoriju, po kojoj su Srbi još u praistoriji živjeli na Balkanskom poluostrvu, kako je to najstariji narod, a Iliri, Goti, Kelti i drugi su srpska plemena. I kako se Srbi nisu doselili ovdje od iza Karpata, nego su otišli tamo i tako stvorili Ruse (jer su se Srbi tada zvali Rasi, a Rusi i danas svoju zemlju zovu Rasija, bez obzira na to što zvanična istorija vodi porijeklo imena Rusa od Vikinga - varjaška rus). Navodno, i Tračani su takođe Srbi, a oni su nastali tako što Grci nisu mogli lijepo da izgovore Raščani, tj. Rasi... Veoma je vjerovatno da su Srbi i Hrvati porijeklom iz današnjeg Irana, i da su čak bliži i srodniji nego što se misli (znam za jednu teoriju koja veoma lijepo objašnjava kako su imena Srbi i Hrvati nastala od jedne iste riječi). Mada još nisam čuo za Bijelu Hrvatsku, zar i to ima?--Đorđe D. Božović 12:09, 16. avgust 2005 (CEST)

Za Vandala B: Pre svega, ako pričamo o "zvaničnoj" istoriji koja nam se prezentuje u školskim udžbenicima, ona tvrdi da su Srbi došli na Balkan u sedmom veku. Međutim, niti se kaže odakle su došli, niti gde su živeli pre toga. To je ta nazovi zvanična istorija. Takođe, istorijska je činjenica da su iranski Srbi i Hrvati postojali i živeli u Sarmatiji, a i "zvanična" istorija je toga svesna, ali je njena reakcija na ovu činjenicu - prećutkivanje!!!

Za Đorđa Božovića: čitao sam te teorije o ranom prisustvu Srba na Balkanu, međutim, one su uglavnom naučno neosnovane. Jedini rani istorijski trag Srba na Balkanu je grad Serbinum (današnja Gradiška u Republici Srpskoj), koji se pominje u drugom veku. Međutim, to opet ima veze sa Sarmatima, jer je na tom području tada živelo sarmatsko pleme po imenu Jazigi (među kojima je možda bilo i sarmatskih Srba, po kojima je grad mogao dobiti ime). Sve druge kombinacije sa imenima Rusa i Tračana su špekulacije. Ime srednjovekovne srpske države Raške je nastalo od imena njenog glavnog grada - Rasa, i samim tim nema veze niti sa Rusima, niti sa Tračanima. Što se tiče Bele Hrvatske, ona je postojala na jugu današnje Poljske. Korisnik:PANONIAN

Samo još nešto povodom Bele Hrvatske i Bele srbije, koja je postojala na području današnje Nemačke. Kod istočnih naroda, bela boja je označavala zapad. Prema tome, naziv "bela" se tumači kao "zapadna". što je opet posredan dokaz, da su Srbi i Hrvati došli sa istoka (pored toga što ih i istorijski izvori nalaze na tom istom istoku). Korisnik:PANONIAN

Ako nekome padne na pamet da pokrene glasanje na ovu temu ja biram Đorđevu istoriju. Baš mi je super. Vandal B 13:26, 16. avgust 2005 (CEST)

Ne vidim kako možemo glasati o istorijskim činjenicama. Jel piše na ovoj mapi Kavkaza Serbi ili ne:

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Caucasus01.jpg

O čemu tu glasamo? Da li je slovo S u stvari neko drugo ili šta? Korisnik:PANONIAN

Što se tiče Hrvata, evo je kamena ploča, takođe iz Sarmatije, koja datira iz drugog veka, na kojoj se pominju Hrvati:

http://en.wikipedia.org/wiki/Image:Horovathos.jpg

Korisnik:PANONIAN

Za Panonskog: Da zvanična istorija (koja nam se prezentuje u istorijskim udžbenicima) ne kaže odakle su Srbi došli na Balkan – to si masno lupio!! Lično se sećam nabrajanja granica njihove hipotetičke pređašnje teritorije tipa od ove reke do ovog mora, i od ove planine do one reke. -- Obradović Goran (razgovor) 13:45, 16. avgust 2005 (CEST)

Predomislio sam se. Moj glas ide predlogu da su Srbi ustvari Amerikanci koji su naselili Balkan u 7 veku pne, a onda napravili turneju po Evropi i Aziji, tako da su od Srba zapravo nastali svi današnji civilizovani narodi. I Kinezi su zapravo izgubljeno srpsko pleme, a to nam dokazuju i danas masovnim povratkom u maticu Srbiju.

Panonian, prvo promeni zvaničnu istoriju, znači ono što se uči u školama, a onda svoje tvrdnje proglasi istinitim i na Vikipediji. Mislim da je to jedini ispravan način. Dakle, počni pisati dopis ministarstvu za obrazovanje... Vandal B 13:46, 16. avgust 2005 (CEST)

Damn straight!! Iliti, nego šta, lepo si to rekao Vandal -- Obradović Goran (razgovor) 13:49, 16. avgust 2005 (CEST)

Dobro, napisaćemo u članku da su Srbi na Balkan došli sa Marsa (jer to tvrdi zvanična istorija). Korisnik:PANONIAN

I da Gorane, pošto si me naterao da ponovo čitam svoj istorijski udžbenik iz srednje škole (koji slučajno imam ovde), mislim da si pomešao Srbe sa Slovenima, jer se u udžbeniku govori o pradomovini Slovena, a Srbi se posmatraju kao deo opšte slovenske migracije, dok se o samom poreklu Srba ne kaže ništa!!! Korisnik:PANONIAN

I da se uozbiljimo sada: ni jedan pisac "zvanične" istorije neće negirati postojanje sarmatskih Srba i Hrvata. Radi se o tome da nam u "zvaničnoj" istoriji oni prezentuju ono što oni misle da je važno, a ono što misle da nije prećutkuju. To je cela priča. Korisnik:PANONIAN

I opet smo na kraju došli do zavere protiv Srba. Sad nam prećutkuju i istoriju... Vandal B 14:17, 16. avgust 2005 (CEST)

Drugari, ni ovo o starim Hrvatima ništa ne valja. I oni su se doselili na Balkan u 7. veku, kao i Srbi. Bilo kakva istorija Hrvata pre 7. veka nije nikakva „nezvanična istorija“ nego priča koja se ne temelji na istorijskim podacima (istorijskim izvorima). Kakvi Sarmati, kakva starosedeoci, kakvi Oseti. Manojlo.

Koristite dva ili tri ili više puta jednako...

Čisto da bi se lakše pisalo. Nego, hipoteza/teorija o iranskom poreklu Srba je relevantna hipoteza/teorija. Ipak, u tekstu mora stajati da je to jedna od hipoteza (gde se može potpuno staviti i da je druga, opšteprihvaćena hipoteza/teorija da su Srbi u potpunosti slovenskog porekla). E, sad, mrzi me da gledam ovaj članak, ali mislim da svi razumeju šta konstrukcija o više hipoteza treba da podrazumeva. --Miloš Rančić (razgovor) 14:32, 16. avgust 2005 (CEST)

Mislim da je glavni nesporazum ovde što neki pogrešno shvataju ono što je u ovim člancima napisano o poreklu Srba i Hrvata, a možda sam za to i ja kriv, jer nisam te podatke prezentovao na najbolji način. Dakle, ovde se u suštini radi o poreklu srpskog i hrvatskog imena, a ne onome što bismo nazvali genetskim, antropološkim ili etničkim poreklom Srba. Ako govorimo o ovom poreklu Srba, onda bismo rekli da su Srbi ilirsko-tračko-slovenskog porekla (dakle, mešavina ovih naroda).

Sledeće, činjenica je da je u Sarmatiji živeo narod pod imenom Srbi, koji nije imao veze ni sa Slovenima, ni sa Ilirima, ni sa Tračanima, a jedina veza između sarmatskih i balkanskih Srba je isto ime. Dakle, postojanje ovih Srba nije hipoteza već činjenica. Ono što se može nazvati hipotezom je tvrdnja da su se ovi sarmatski Srbi preselili na zapad gde su se pomešali sa Slovenima i ostavili im svoje ime. Korisnik:PANONIAN

Pa, to i jeste poenta. Dakle, pokušaj da prezentuješ stvari na onaj način uvijeno, na koji je to uobičajeno u društvenim naukama. Sa takvim ogradama (tj. "iranski Srbi i iranski Hrvati su fakt, hipoteza je da su oni stigli do Lužica"; naravno, malo bolje sročeno i u više rečenica i potkrepljeno činjenicama) nema nikakvih problema oko stajanja tih činjenica (iranskih Srba i Hrvata) i tih hipoteza (povezanost sa Lužicama, a time i povezanost sa balkanskim Srbima) u ma kom članku koji se tiče Srba i Hrvata. --Miloš Rančić (razgovor) 18:24, 16. avgust 2005 (CEST)

I, ono na čemu stvarno insistiram jeste da se ti baviš time i da ti sam treba da napraviš kvalitetan članak. Naravno, ovde imamo vremena za učenje :) Tj., nije o glavu što sada to stoji baš tako, ali bi bilo vrlo korisno da više ne stoji na taj način prikazano :) --Miloš Rančić (razgovor) 18:24, 16. avgust 2005 (CEST)

Kategorije

Tako mali članak a tako mnogo kategorija. Zar je zaista potrebno da ovaj članak ima toliko kategorija. Ostale su ok, ali ovo Etničke grupe ... nekoliko puta. --Saša Stefanović ® 03:27, 15. novembar 2005 (CET)

Malo sam preuredio članak i dodao tabelu sličnu onoj u članku "Srbi". Bormalagurski 02:37, 23. novembar 2005 (CET)

Svaka čast, taj šablon (tabela) bi trebao da stoji skoro na svakom članku o narodima, ali eto, jednog dana će se i to desiti ako nastavimo ovako. --Saša Stefanović ® 02:39, 23. novembar 2005 (CET)

Jezik Hrvata

Relativizovanje istovetnosti bosanskog, srpskog i hrvatkog jezika se uglavnom čini iz nekakvih pobuda personalne prirode. Podatak da je hrvatski jezik skoro isti (ako ne i isti) u ovom članku je sasvim u redu. --Pokrajac |razgovor| 01:22, 31. decembar 2005 (CET)

Neutralnost članka

Ja sada stvarno nemam vremena da prođem kroz ovaj tekst koji je Boris od nekud iskopir`o,ali je on prepun fantaziranja i koje čega.Ilustracije radi:

Teza o dve Hrvatske(mislim na crvenu i belu) na Balkanu je komična i vrlo jednostavno neodrživa.
Teza o dve Hrvatske negde gore je još zabavnija.
Sama iranska teza je ...

Sam članak je prepun koje kak`ih,mogu slobodno reći gluposti.Od teze da je tetka od ujne vojtiline babe imala drugaricu koja je bila bela hrvatica do mudrog zaključka da su nesrećnu belu Hrvatsku okupirali zli Poljaci(a crvena je propala sama od sebe verovatno).I tako dalje i tome slično. --Crni Bombarder!!! (†) 06:49, 4. mart 2006. (CET)[odgovori]

Moram da se složim sa tobom, prekopirao sam tekst sa bosanske Vikipedije i treba ga prepraviti, odnosno deo o poreklu Hrvata. --Boris Malagurski ₪ 06:57, 4. mart 2006. (CET)[odgovori]

Da ucini to Borise, molim te. Ovo o hrvatskom poreklu nije pitanje neutralnosti clanka, nego istine i neistine. Kakav kamen koji je pronasao Hido u muzeju? Da Hido ne zna grcki, slucajno, ili samo zna istorijsku gramatiku grckog da bi etimologizirao jednu rec i da ta rec ispadne bas Hrvati? Itd. Ono o sarmatskom poreklu je trucanje. --Manojlo 10:27, 4. mart 2006. (CET)[odgovori]

Izbacio sam onu budalaštinu o vezi Hrvata sa Tanaisom na Crnom moru. Što je previše, previše je. Valjda ovo ne treba da bude mesto za svačije fantazije. --Manojlo 19:57, 17. septembar 2006. (CEST)[odgovori]

Broj Hrvata u inostranstvu (?)

Članak kaže: "Njihov broj u inosrtanstvu se može samo proceniti, ali pretpostavlja se da u dijaspori živi barem jednak broj Hrvata kao i u Hrvatskoj.". Na osnovu čega se ovo predpostavlja? Ako bi ovo bilo tačno broj Hrvata bi bio preko 10 miliona, odnosno bilo bi više Hrvata nego Srba i Hrvati bi bili najbrojniji južnoslovenski narod (?).— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je anonimni korisnik 64.46.5.62 (razgovor) 19:44, 17. septembar 2006. (CET/CEST)

Istorijski doprinos

Verovatno bi ovaj pasus trebalo izbrisati.

1. Ni jedan narod na vikipediji (ni na srpskoj ni na bilo kojoj drugoj) nema rubriku istorijski doprinos.

2. Takva rubrika je dušu dala za iznošenje utisaka, želja, itd. a ne činjenica, što bi trebalo da bude najvažnije.

3. Ovo što piše je nepovezano i besmisleno: kontakti Dalmatinaca sa islamom, Mimarina galerija, uspesi u vaterpolu. To sa uspesima je nekako budžački i provincijalno (naslućuje se kompleks niže vrednosti u pozadini). --Manojlo 20:12, 17. septembar 2006. (CEST)[odgovori]

Ja se slažem, jer to deluje kao samoreklama i "samotapšanje" po ramenu...— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je anonimni korisnik 64.46.5.62 (razgovor) 20:17, 17. septembar 2006. (CET/CEST)

Moglo bi tu šrošta da se izbriše/prepravi. Valjalo bi da neki poznavalac "pročešlja" članak. Djus ^reci 20:24, 17. septembar 2006. (CEST)[odgovori]

e dečki... na hrvatskoj wiki je članak o Srbima predobar. i dosta veći od ovog ovdje. valjda veći narod zaslužuje veću pozornost. iako mnogobrojnost nikad neki narod nije činila velikim. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 83.131.68.151 (razgovor • doprinosi) | 01:12, 7. novembar 2006.‎

Imaš nešto konkretno da kažeš, ili ti je samo do priče? Ako ti je do priče, izvoli na neki forum, a ako imaš konkretnu primedbu na enciklopedijski članak, izvoli je iznesi. --Brane Jovanović <~> 08:16, 7. novembar 2006. (CET)[odgovori]

Opet brojke

Neko se u poslednje vreme ovde igra brojkama. Doda ovde 20.000 tamo 30.000, pa onda doda 1.000.000 (mislim, 10 po 10 hiljada, nakupi se...) i sve mi liči na igru licitiranja. Ja bih najradije da pobrišem sve te proizvoljne cifre, ali prvo da čujem ima li neko nešto pouzdanije brojke. -- JustUser JustTalk 11:01, 25. januar 2007. (CET)[odgovori]

Sve to treba i to na svim mestima (uključujući, naravno, i broj Srba) postaviti prema referencama. Ako nema referenca, ne znamo broj i tačka. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 12:35, 25. januar 2007. (CET)[odgovori]

Opet o istorijskom doprinosu

Šta tačno znači ceo taj pasus? Crni Bombarder!!! (†) 20:20, 1. jul 2008. (CEST)[odgovori]

Ahahah, Traži se izvor?

Za to da su Hrvati narod bele rase??? Pa da nisu kosooki ili crnci, semiti, Indijanci???

))))))))

--Onjegin (razgovor) 04:44, 12. jul 2008. (CEST)[odgovori]

Tek sam sad video da je neko napisao pri "traženju izvora" : ""Vuče na rasizam". Roditi se kao belac tebi vuče na rasizam??? Bela arijevska rasa nije pojam, ako je to u pitanju kao sporna odrednica koja "vuče na rasizam", koji je izmislio Hitler tridesetih godina prošlog veka. Za neupućene, po starom predanju iz kog se vuku i npr. Sloveni, Germani, romanski narodi, Grci i ostali, dakle po tom istom rodoslovu (a preuzet je iz Biblije od tri Nojeva sina: Sima, Hama i Jafeta), narodi su nastali posle velikog potopa od Nojeva tri sina. Od Sima (Sema) su nastali semitski narodi - danas njihovi potomci su Arapi,Asirci, Jevreji, Etiopljani (Amhari) i drugi narodi bliskog istoka i severne Afrike, od čije jedne grane su nastali i narodi Altajsko-Mongolske grupe koja je matica čitave današnje žute rase i podrasa (Polinežani, Melanežani, Indonežani, Indokinezi...) , od Hama su nastali hamitski narodi odn, današnji predstavnici crne rase i narodi podsaharske Afrike (crna rasa), Aboridžini i prelazne rase, a od trećeg Nojevog sina Jafeta su nastali Arijevci (Arijanci) smatra se na području današnjeg Avganistana i Irana odn. ono što se danas naziva Indo-evropski narodi ili Kavkaski tip ljudi (Caucasian) odn. narod Bele rase. O rasama se mnogo više zna u zatvorenijim društvima kao što je Indija, gde je i danas u društvu zastupljena podela na kaste i to po boji kože. Tako da to što je govnar Hitler popularisao svoju rasističku teoriju na bazi Arijevaca, ne znači da taj naziv treba dekretom ukinuti ili ga smatrati rasističkim, to je prosto tako, kao kada bi se optužili Semiti (Jevreji npr.) da to što se pozivaju na semitizam predstavlja opasnost za druge narode ili određeni vid rasizma. To je samo vid opšte kulture.

--Onjegin (razgovor) 05:09, 12. jul 2008. (CEST)[odgovori]

Hvala na prosvetljenju. A sad malo drugačije: Noje je legenda. Postojanje rasa u biološkom smislu je u najgorem slučaju sporno, a u društvenom kontroverzno. I bolje ga ne koristiti. -- Bojan Razgovor 06:35, 12. jul 2008. (CEST)[odgovori]

I šta je sporno

da govore srpskim jezikom, kad je to istina? Opšte je poznato da je starohrvatski izgubio svaku mogućnost daljeg razvitka i postao gotovo mrtav jezik i da je Ljudevit Gaj preuzeo srpski jezik, a Vukovu ćirilicu preveo na latinicu i stvorio adekvatna slova (koja su doduše već postojala u češkom, poljskom,..., npr,). Jel to neko nije nimalo upućen u istoriju prve polovine 19. veka? To što ga oni danas nazivaju hrvatskim je potpuno prirodno, ali izvorni hrvatski jezik je jezik naroda (seljaka) koji se zadržao u Istri i na obali, a kasnije su mu komunisti dodelili "titulu" čakavskog dijalekta. To sve ne znači da im neko osporava posebnu narodnost. Zašto bi se mi ovde baktali oko toga da poštujemo nešto što se i na zapadu zove BHS jezik, pa izmišljamo da postoji neki poseban hrvatski jezik, a ono u stvari srpski. Sve norme su mu iz srpskog jezika. To što su uvedene određene drugačije reči, ne menja na jezičkoj formi, to je i dalje Srpski jezik. Ili se ovde istorija južnoslovenskog prostora računa od AVNOJ-a 1943???

--Onjegin (razgovor) 04:44, 12. jul 2008. (CEST)[odgovori]

Uostalom, sramota je i gnusna laž srpski jezik nazvati hrvatskim. Svaka laž i još gore verovanje u istu, uz ponavljanje mantri, lažne dobrosusedske odnose i ispiranja mozga dugi niz decenija, ne vode ka dobrom, mogu samo da izrode surogat, a to nije dobro ni za jedne ni za druge.

--Onjegin (razgovor) 04:50, 12. jul 2008. (CEST) Kakva je bre ovo glupost??? kakvi Arijevci? Idite kod Hitlera pa mu to potanko objasnite.--Marko Radovanović 23:38, 17. avgust 2008. (CEST)[odgovori]

Čileanci?!?

Da li neko može da mi pojasni ovu izmenu?Zapravo tu referencu,pošto ja ne parlam španski,a nisam uspeo u tom tekstu da nađem ni cifru 50 (za 50% stanovništva),niti cifru 146 (za broj stanovnika od 146.000). Fala vi unapred. Crni Bombarder!!! (†) 18:27, 6. decembar 2009. (CET)[odgovori]

Ko je stavio Gundulića i Boškovića među hrvate...? kakva je to glupost, Gundulići su proterani 1908. godine iz Dubrovnika jer su bili Srbi-katolici!, a Bošković je rođen u Rasu u Novom Pazaru!, od oca hercegovca-Srbina!...menjahte sliku! — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Bujrum014 (razgovor • doprinosi) | 14:00, 27. jun 2010.‎

Ruđer Bošković nije rođen u Novom Pazaru nego u Dubrovniku, a otac mu je rođen u hercegovačkom selu Orahov Do. Inače i otac i on su bili katolici, sam Ruđer katolički sveštenik, a njegova sestra Anica katolička redovnica. Kako ste došli na to da su Srbi, ja ne znam.

Ruđerova majka je inače Italijanka, a sam je za sebe govorio da je Dubrovčanin-Dalmatinac. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je anonimni korisnik 89.164.229.113 (razgovor) 10:39, 19. februar 2012. (CET/CEST)

Istorija Hrvata ili istorija Hrvatske?

Ovaj članak (kao i članak Srbi) sadrži informacije koje više priliče članku istoriji Hrvatske nego istoriji Hrvata. Npr.

Okupacijom i podelom Jugoslavije 1941. godine, formirana je, pod patronatom Nemačke i Italije, marionetska Nezavisna Država Hrvatska u kojoj je uspostavljen ustaški režim. Ona je pored najvećeg dela nekadašnje Banovine Hrvatske obuhvatila celu Bosnu i Hercegovinu i ceo Srem, odnosno područja većinski nastanjena srpskim i muslimanskim stanovništvom. Vlasti NDH su muslimane proglasile Hrvatima islamske vere, dok su Srbi u ovoj državi bili izloženi progonu. U sastav NDH nisu ušle neke primorske oblasti nekadašnje Banovine Hrvatske, koje je okupirala i anektirala Italija, kao ni područje Međimurja okupirano i anektirano od strane Mađarske. Iako je deo Hrvata sarađivao sa ustaškim režimom, drugi deo se priključio jugoslovenskim partizanima i borio se protiv ustaških vlasti.

Od svega ovoga relevantna je jedino rečenica (eventualno bi mogla da prođe rečenica: Vlasti NDH su...) da je Hrvata bilo i u ustaškom i partizanskom pokretu. Ostalo je čista politička istorija Hrvatske.--Vladimir Nimčević (razgovor) 19:02, 7. april 2015. (CEST)[odgovori]

Recimo ovo bi moglo da se svede na dve tri rečenice mesto dva pasusa.

U 16. veku, delove hrvatskih teritorija osvajaju osmanski Turci, koji ova područja priključuju Bosanskom pašaluku. Deo hrvatskih teritorija koji nije došao pod tursku vlast ušao je u sastav Habzbuške monarhije odnosno Habzburške Ugarske. U ovom periodu, Hrvatska je bila administrativno podeljena na hrvatski i slavonski kapetanat. Takođe, u pograničnom području prema Osmanskom carstvu uspostavljena je Vojna krajina. Neki primorski krajevi nastanjeni Hrvatima nalazili su se pod mletačkom vlašću.

Krajem 17. veka, Habzburška monarhija isteruje Osmanlije iz velikog dela srednje Evrope, uključujući i deo teritorija koje su nastanjivali Hrvati. Na delu novoosvojenih osmanskih teritorija, Habzburzi su formirali Kraljevinu Slavoniju, dok su jedan deo ovih teritorija priključili proširenoj Vojnoj krajini. Kraljevina Slavonija je zvanično bila deo habzburške Kraljevine Hrvatske, koja je opet zvanično bila deo habzburške Kraljevine Ugarske. Vojna krajina je, međutim, činila potpuno zasebnu habzburšku teritoriju, koja je bila podređena direktno vlastima u Beču.

Kakve veze sad ima status Vojne krajine sa istorijom Hrvata? --Vladimir Nimčević (razgovor) 19:06, 7. april 2015. (CEST)[odgovori]

Mogu li išta na vikipediji da napišem a da ne bude propraćeno tvojom kritikom? Mene u istoriji najviše zanimaju političko-teritorijalne i demografske promene, pa shodno tome, tekstovi koje napišem se najviše i odnose na te oblasti. Ne slažem se da tekst predstavlja istoriju Hrvatske, već političku istoriju Hrvata kao naroda, uzimajući u obzir različite državno-teritorijalne okvire u kojima su živeli, kao i njihov status kao naroda u tim okvirima. U tekstu takođe stoje i demografski podaci, a delovi teksta se svakako odnose na područja van teritorije današnje (pa i "istorijske") Hrvatske. S tim u vezi, slobodno dopuni tekst sa kulturnom, društvenom ili verskom istorijom Hrvata, ali nemoj da brišeš delove članka koje sam ja pisao. PANONIAN (razgovor) 20:22, 7. april 2015. (CEST)[odgovori]

Pored toga ukoliko pogledaš neke knjige kao što su "Istorija Mađara" (Rokai, Đere, Pal, Kasaš) ili "Srbi među evropskim narodima" (Sima Ćirković), videćeš da u njima dosta piše o političkoj istoriji ovih naroda, odnosno o političkoj istoriji Ugarske/Mađarske i Srbije. PANONIAN (razgovor) 20:28, 7. april 2015. (CEST)[odgovori]

"Političko-teritorijalne promene" same po sebi ovde ne znače ništa. Šta znači čitaocu podatak da je Vojna granica imala specijalan status u Habzburškoj monarhiji, ako ga zanima istorija Hrvata, njihova etnogeneza?

"Političko-teritorijalne promene" su bitne jedino ako utiču na "demografske promeneme" kojima je ovde posvećeno srazmerno malo prostora i koja se uglavnom svode na statistiku.

Valjda ti je jasno da Istorija Mađara i Srbi među evropskim narodima nisu enciklopedijske odrednice, nego sinteze.--Vladimir Nimčević (razgovor) 21:05, 7. april 2015. (CEST)[odgovori]

Ako nekoga zanima etnogeneza Hrvata, čitaće deo članka o poreklu Hrvata. Međutim, ako ga zanima kakav su Hrvati politički status imali u 18. veku, onda će ga zanimati na kojim su sve teritorijama tada živeli Hrvati i kakav je bio status tih teritorija (a one uključuju i Vojnu krajinu). Ne vidim kome smeta jedna rečenica u kojoj se opisuje status Vojne krajine. Nisam o statusu Vojne krajine napisao čitav pasus ili poglavlje, pa da se kaže da je tema tog dela teksta promašena. Pored toga, političko-teritorijalne promene ne utiču samo na demografiju, već i na kulturu, političku i nacionalnu svest jednog naroda i svakako su bitne za istoriju tog naroda. PANONIAN (razgovor) 07:10, 10. april 2015. (CEST)[odgovori]

Etnogeneza nije isto što i poreklo. Etnogeneza se nije završila dolaskom Hrvata na Balkan. Možemo reći da je tada počela nova faza. U Enciklopediji Jugoslavije sam pročitao da su Hrvati u novoj postojbini poprimili antropološke osobine starijeg sloja stanovništva. Koliko je to tačno, videćemo. U svakom slučaju, za etnogenezu nije presudno samo poreklo.

Možeš mi pričati šta hoćeš, članak više izgleda na političku istoriju Hrvatske. Hrvati se istina tu i tamo pominju, ali srazmerno malo u odnosu na političku istoriju.--Vladimir Nimčević (razgovor) 14:35, 10. april 2015. (CEST)[odgovori]

Originalno istraživanje

Među Hrvatima postoje značajne regionalne razlike, što predstavlja posledicu različitih istorijskih uticaja. Bitnije regionalne grupe Hrvata su Banijci, Baranjci, Bokelji, Bosanci, Gradišćanski Hrvati, Dalmatinci, Zagorci, Istrani, Kordunci, Ličani, Moliški Hrvati, Slavonci, Sremci, Hercegovci, itd. Postoje takođe i neke specifične regionalne grupe kao što su Bunjevci, Janjevci, Krašovani i Šokci, koje se, u zavisnosti od literature, nekada svrstavaju u Hrvate, a nekada u Srbe.

Ovo je rekao bih proizvoljna podela (=originalno istraživanje). Kao takva verujem da neće opstati ovde.

Pošto su kao kriterijum podele Hrvata uzete tobožnje "regionalne razlike", logično bi bilo da se one malo i ilustruju. Drugim rečima, potrebno je odgovoriti na pitanje šta to čini bosanske Hrvate regionalnom skupinom drugačijom od npr. hercegovačkih Hrvata itd. Ne očekujete valjda da ćemo verovati rečenicama iza kojih ne stoji niko.

Uzgred, Bunjevce i Šokce ne svrstava literatura u Hrvate, nego oni sami sebe (barem jedan deo) svrstavaju u Hrvate. Literatura samo prenosi šta misle jedni i drugi.--Vladimir Nimčević (razgovor) 15:11, 9. april 2015. (CEST)[odgovori]

Lepo je što si požurio da me optužiš za originalno istraživanje, međutim tvrdnja da "među Hrvatima postoje značajne regionalne razlike" potiče iz knjige "Leksikon naroda Sveta" Mileta Nedeljkovića, gde je i nabrojan deo regija u kojima žive ove regionalne grupe Hrvata. Ja jesam pored tih pomenutih nekoliko grupa i dodao, ali opet na osnovu razlika u narodnim nošnjama, običajima, itd. Ako negiraš specifičnost neke od tih grupa, onda navedi koje, pa ćemo proučiti šta kaže literatura o tome. Valjda je jasno kolika je razlika između narodnih nošnji, muzike i običaja Hrvata u Slavoniji od onih u Dalmaciji? S obzirom da si jedino pomenuo pitanje razlike Hrvata u Bosni od onih u Hercegovini, valjda ti je jasno koliki je u BiH pre rata bio jak regionalni identitet Bosanaca i Hercegovaca (bez obzira na nacionalnu pripadnost) i koliko su jedni druge smatrali različitim? Međutim, možemo proučiti i konkretnije razlike. Ovde je, recimo, nošnja Hrvata u severnoj Bosni: http://www.hrvatskifolklor.net/php/kolumneforjan1.php Ovde je nošnja iz zapadne Hercegovine: https://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Gornja_Bekija.jpg Postoje, dakle, ogromne razlike. Doduše, Hrvati u Bosni (bez Hercegovine) bi se možda mogli podeliti i u dve zasebne grupe: one u Posavini i one u srednjoj Bosni, jer i među njima postoje značajne razlike: https://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvatske_narodne_no%C5%A1nje_u_Bosni_i_Hercegovini Što se tiče literature o Bunjevcima i Šokcima, svakako postoji i ona literatura (pre svega hrvatska) koja ih svrstava u Hrvate samo na osnovu toga što su katolici (bez obzira kako se oni izjašnjavaju). Stoga, smatram da ta rečenica nije netačna. PANONIAN (razgovor) 06:55, 10. april 2015. (CEST)[odgovori]

Pretpostavio sam da je Nedeljković "nadopunjen". Moraće da se proveri da li on govori o "regionalnim grupama" ili o nečemu drugom.

"na osnovu razlika u narodnim nošnjama, običaja". Pa to je već nekoliko kriterijuma. Osim toga, to je ono o čemu pričam (originalno istraživanje). O razlikama u nošnji govore stručnjaci. I ja bih tebi mogao da pričam o razlikama u nošnjama u Bajmoku, Đurđinu, Maloj Bosni, Tavankutu i drugim bunjevačkim mestima, ali sumnjam da bi mi neko to poverovao. Članak bez jasno navedenih referenci je podložan promenama. Prema tome, ne bi trebalo uopšte da te čudi da neko drugi dođe i obriše šta si napisao.

Koliko je rečnica tačna to tek treba da vidimo. Kad već tvrdiš da se "specifične regionalne grupe" (specifične po čemu) nekada svrstavaju u Hrvate, a nekada u Srbe, logično bi bilo da objasniš kada se svrstavaju u Hrvate a kada u Srbe. Jer, literatura je rastegljiv pojam. O kojoj literaturi pričamo? O onoj iz vremena Jovana Erdeljanovića, Petra Pekića i Vase Stajića ili ovoj našoj?--Vladimir Nimčević (razgovor) 14:21, 10. april 2015. (CEST)[odgovori]

Mislim da se ovo originalno istraživanje treba obrisati. Lackope (razgovor) 17:33, 22. januar 2016. (CET)[odgovori]

Broj Hrvata u inostranstvu (?)

Članak kaže: "Njihov broj u inosrtanstvu se može samo proceniti, ali pretpostavlja se da u dijaspori živi barem jednak broj Hrvata kao i u Hrvatskoj.". Na osnovu čega se ovo predpostavlja? Ako bi ovo bilo tačno broj Hrvata bi bio preko 10 miliona, odnosno bilo bi više Hrvata nego Srba i Hrvati bi bili najbrojniji južnoslovenski narod (?).— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je anonimni korisnik 64.46.5.62 (razgovor) 19:44, 17. septembar 2006. (CET/CEST)

Pisani izvori i ime

Iako prvi pisani dokument o Hrvatima potiče sa početka 12. veka, jedno hrvatsko ime (knez Branimir) zapisano je već 880. godine.

Prvi pisani dokument o Hrvatime potiče iz 10. veka (Konstantin Porfirogenit), a hrvatsko ime je kao i srpsko zapisano još u antici (sporno je samo da li se odnosi na Hrvate ili na neki drugi narod).

Inače, srednjem veku fali najmanje pet vekova.--Vladimir Nimčević (razgovor) 22:03, 9. april 2015. (CEST)[odgovori]

Konzistentnost

Šta znači sa sigurnošću u rečenici "Od tada se sa sigurnošću može pričati o njihovoj istoriji." ako je ona kasnije praćena rečenicom "Međutim, verodostojnost izveštaja Konstantina Porfirogenita kao i pitanje ko su zapravo bili Hrvati koji se pominju kod njega i u kakvoj su vezi sa današnjim Hrvatima, predmeti su kontroverzi" i tu su onda posredi neke "kontroverze" oko "verodostojnosti"? Možda treba prethodnu rečenicu preformulisati. Ili potonja nije baš tačna. Ili ja tu nešto ne kapiram. --SlobodanKovačević biblbroKS 20:59, 13. april 2015. (CEST)[odgovori]

Možda bi prva rečenica mogla da se preformuliše Od tada se sa većom sigurnošću može pričati o njihovoj istoriji, ali mislim da možemo da preživimo bez nje.--Vladimir Nimčević (razgovor) 21:09, 13. april 2015. (CEST)[odgovori]

Neke greške

Ne štima broj Hrvata po popisu iz 1991. Kad se zbroji samo njihov broj u Hrvatskoj (3.656.000) s onim u BiH (755.000), dobije se 4.411.00. Već je to više od navedenih 4.367.000 u cijeloj SFRJ. Treba to malo srediti. Druga greška odnosi se na kartu iz 1572., gdje je Bihać ucrtan u Osmanskom carstvu, a Turci su ga osvojili ravno 20 godina kasnije. 89.164.48.33 (razgovor) 21:02, 19. maj 2018. (CEST)[odgovori]