Разговор:Хрвати/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

Први поднаслов

Са обрисаног чланка Hrvati: Hrvati su deo srba koji je primio katolicanstvo i resio da ne budu vise srbi.Netrpeljivost izmedju srba i hrvata je razumljiva posto su hrvati uvek imali kompleks od srba i ziveli u njihovoj senci. --Дунго (р) 08:13, 16. август 2005 (CEST)

Каква је ово прича о старим Србима и Хрватима који су из Ирана? То није званична историја и у чланку би требало да се каже "....а постоје и неки историчари који сматрају да......". Овако изгледа неозбиљно. Вандал Б 08:28, 16. август 2005 (CEST)

Ја сам прије неки дан чуо једну веома занимљиву теорију, по којој су Срби још у праисторији живјели на Балканском полуострву, како је то најстарији народ, а Илири, Готи, Келти и други су српска племена. И како се Срби нису доселили овдје од иза Карпата, него су отишли тамо и тако створили Русе (јер су се Срби тада звали Раси, а Руси и данас своју земљу зову Расија, без обзира на то што званична историја води поријекло имена Руса од Викинга - варјашка рус). Наводно, и Трачани су такође Срби, а они су настали тако што Грци нису могли лијепо да изговоре Рашчани, тј. Раси... Веома је вјероватно да су Срби и Хрвати поријеклом из данашњег Ирана, и да су чак ближи и сроднији него што се мисли (знам за једну теорију која веома лијепо објашњава како су имена Срби и Хрвати настала од једне исте ријечи). Мада још нисам чуо за Бијелу Хрватску, зар и то има?--Ђорђе Д. Божовић 12:09, 16. август 2005 (CEST)


За Вандала Б: Пре свега, ако причамо о "званичној" историји која нам се презентује у школским уџбеницима, она тврди да су Срби дошли на Балкан у седмом веку. Међутим, нити се каже одакле су дошли, нити где су живели пре тога. То је та назови званична историја. Такође, историјска је чињеница да су ирански Срби и Хрвати постојали и живели у Сарматији, а и "званична" историја је тога свесна, али је њена реакција на ову чињеницу - прећуткивање!!!

За Ђорђа Божовића: читао сам те теорије о раном присуству Срба на Балкану, међутим, оне су углавном научно неосноване. Једини рани историјски траг Срба на Балкану је град Сербинум (данашња Градишка у Републици Српској), који се помиње у другом веку. Међутим, то опет има везе са Сарматима, јер је на том подручју тада живело сарматско племе по имену Јазиги (међу којима је можда било и сарматских Срба, по којима је град могао добити име). Све друге комбинације са именима Руса и Трачана су шпекулације. Име средњовековне српске државе Рашке је настало од имена њеног главног града - Раса, и самим тим нема везе нити са Русима, нити са Трачанима. Што се тиче Беле Хрватске, она је постојала на југу данашње Пољске. Корисник:PANONIAN


Само још нешто поводом Беле Хрватске и Беле србије, која је постојала на подручју данашње Немачке. Код источних народа, бела боја је означавала запад. Према томе, назив "бела" се тумачи као "западна". што је опет посредан доказ, да су Срби и Хрвати дошли са истока (поред тога што их и историјски извори налазе на том истом истоку). Корисник:PANONIAN


Ако некоме падне на памет да покрене гласање на ову тему ја бирам Ђорђеву историју. Баш ми је супер. Вандал Б 13:26, 16. август 2005 (CEST)


Не видим како можемо гласати о историјским чињеницама. Јел пише на овој мапи Кавказа Серби или не:

О чему ту гласамо? Да ли је слово С у ствари неко друго или шта? Корисник:PANONIAN


Што се тиче Хрвата, ево је камена плоча, такође из Сарматије, која датира из другог века, на којој се помињу Хрвати:

Корисник:PANONIAN


За Панонског: Да званична историја (која нам се презентује у историјским уџбеницима) не каже одакле су Срби дошли на Балкан – то си масно лупио!! Лично се сећам набрајања граница њихове хипотетичке пређашње територије типа од ове реке до овог мора, и од ове планине до оне реке. -- Обрадовић Горан (разговор) 13:45, 16. август 2005 (CEST)

Предомислио сам се. Мој глас иде предлогу да су Срби уствари Американци који су населили Балкан у 7 веку пне, а онда направили турнеју по Европи и Азији, тако да су од Срба заправо настали сви данашњи цивилизовани народи. И Кинези су заправо изгубљено српско племе, а то нам доказују и данас масовним повратком у матицу Србију.

Панониан, прво промени званичну историју, значи оно што се учи у школама, а онда своје тврдње прогласи истинитим и на Википедији. Мислим да је то једини исправан начин. Дакле, почни писати допис министарству за образовање... Вандал Б 13:46, 16. август 2005 (CEST)

Damn straight!! Илити, него шта, лепо си то рекао Вандал -- Обрадовић Горан (разговор) 13:49, 16. август 2005 (CEST)

Добро, написаћемо у чланку да су Срби на Балкан дошли са Марса (јер то тврди званична историја). Корисник:PANONIAN


И да Горане, пошто си ме натерао да поново читам свој историјски уџбеник из средње школе (који случајно имам овде), мислим да си помешао Србе са Словенима, јер се у уџбенику говори о прадомовини Словена, а Срби се посматрају као део опште словенске миграције, док се о самом пореклу Срба не каже ништа!!! Корисник:PANONIAN


И да се уозбиљимо сада: ни један писац "званичне" историје неће негирати постојање сарматских Срба и Хрвата. Ради се о томе да нам у "званичној" историји они презентују оно што они мисле да је важно, а оно што мисле да није прећуткују. То је цела прича. Корисник:PANONIAN


И опет смо на крају дошли до завере против Срба. Сад нам прећуткују и историју... Вандал Б 14:17, 16. август 2005 (CEST)

Другари, ни ово о старим Хрватима ништа не ваља. И они су се доселили на Балкан у 7. веку, као и Срби. Било каква историја Хрвата пре 7. века није никаква „незванична историја“ него прича која се не темељи на историјским подацима (историјским изворима). Какви Сармати, каква староседеоци, какви Осети. Манојло.

Користите два или три или више пута једнако...

Чисто да би се лакше писало. Него, хипотеза/теорија о иранском пореклу Срба је релевантна хипотеза/теорија. Ипак, у тексту мора стајати да је то једна од хипотеза (где се може потпуно ставити и да је друга, општеприхваћена хипотеза/теорија да су Срби у потпуности словенског порекла). Е, сад, мрзи ме да гледам овај чланак, али мислим да сви разумеју шта конструкција о више хипотеза треба да подразумева. --Милош Ранчић (разговор) 14:32, 16. август 2005 (CEST)


Мислим да је главни неспоразум овде што неки погрешно схватају оно што је у овим чланцима написано о пореклу Срба и Хрвата, а можда сам за то и ја крив, јер нисам те податке презентовао на најбољи начин. Дакле, овде се у суштини ради о пореклу српског и хрватског имена, а не ономе што бисмо назвали генетским, антрополошким или етничким пореклом Срба. Ако говоримо о овом пореклу Срба, онда бисмо рекли да су Срби илирско-трачко-словенског порекла (дакле, мешавина ових народа).

Следеће, чињеница је да је у Сарматији живео народ под именом Срби, који није имао везе ни са Словенима, ни са Илирима, ни са Трачанима, а једина веза између сарматских и балканских Срба је исто име. Дакле, постојање ових Срба није хипотеза већ чињеница. Оно што се може назвати хипотезом је тврдња да су се ови сарматски Срби преселили на запад где су се помешали са Словенима и оставили им своје име. Корисник:PANONIAN

Па, то и јесте поента. Дакле, покушај да презентујеш ствари на онај начин увијено, на који је то уобичајено у друштвеним наукама. Са таквим оградама (тј. "ирански Срби и ирански Хрвати су факт, хипотеза је да су они стигли до Лужица"; наравно, мало боље срочено и у више реченица и поткрепљено чињеницама) нема никаквих проблема око стајања тих чињеница (иранских Срба и Хрвата) и тих хипотеза (повезаност са Лужицама, а тиме и повезаност са балканским Србима) у ма ком чланку који се тиче Срба и Хрвата. --Милош Ранчић (разговор) 18:24, 16. август 2005 (CEST)
И, оно на чему стварно инсистирам јесте да се ти бавиш тиме и да ти сам треба да направиш квалитетан чланак. Наравно, овде имамо времена за учење :) Тј., није о главу што сада то стоји баш тако, али би било врло корисно да више не стоји на тај начин приказано :) --Милош Ранчић (разговор) 18:24, 16. август 2005 (CEST)

Категорије

Тако мали чланак а тако много категорија. Зар је заиста потребно да овај чланак има толико категорија. Остале су ок, али ово Етничке групе ... неколико пута. --Саша Стефановић ® 03:27, 15. новембар 2005 (CET)

Мало сам преуредио чланак и додао табелу сличну оној у чланку "Срби". Бормалагурски 02:37, 23. новембар 2005 (CET)

Свака част, тај шаблон (табела) би требао да стоји скоро на сваком чланку о народима, али ето, једног дана ће се и то десити ако наставимо овако. --Саша Стефановић ® 02:39, 23. новембар 2005 (CET)

Језик Хрвата

Релативизовање истоветности босанског, српског и хрватког језика се углавном чини из некаквих побуда персоналне природе. Податак да је хрватски језик скоро исти (ако не и исти) у овом чланку је сасвим у реду. --Покрајац |разговор| 01:22, 31. децембар 2005 (CET)

Неутралност чланка

Ја сада стварно немам времена да прођем кроз овај текст који је Борис од некуд ископир`о,али је он препун фантазирања и које чега.Илустрације ради:

  • Теза о две Хрватске(мислим на црвену и белу) на Балкану је комична и врло једноставно неодржива.
  • Теза о две Хрватске негде горе је још забавнија.
  • Сама иранска теза је ...

Сам чланак је препун које как`их,могу слободно рећи глупости.Од тезе да је тетка од ујне војтилине бабе имала другарицу која је била бела хрватица до мудрог закључка да су несрећну белу Хрватску окупирали зли Пољаци(а црвена је пропала сама од себе вероватно).И тако даље и томе слично. --Црни Бомбардер!!! (†) 06:49, 4. март 2006. (CET)[одговори]

Da ucini to Borise, molim te. Ovo o hrvatskom poreklu nije pitanje neutralnosti clanka, nego istine i neistine. Kakav kamen koji je pronasao Hido u muzeju? Da Hido ne zna grcki, slucajno, ili samo zna istorijsku gramatiku grckog da bi etimologizirao jednu rec i da ta rec ispadne bas Hrvati? Itd. Ono o sarmatskom poreklu je trucanje. --Манојло 10:27, 4. март 2006. (CET)[одговори]

Избацио сам ону будалаштину о вези Хрвата са Танаисом на Црном мору. Што је превише, превише је. Ваљда ово не треба да буде место за свачије фантазије. --Манојло 19:57, 17. септембар 2006. (CEST)[одговори]

Број Хрвата у иностранству (?)

Чланак каже: "Њихов број у иносртанству се може само проценити, али претпоставља се да у дијаспори живи барем једнак број Хрвата као и у Хрватској.". На основу чега се ово предпоставља? Ако би ово било тачно број Хрвата би био преко 10 милиона, односно било би више Хрвата него Срба и Хрвати би били најбројнији јужнословенски народ (?).— Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник 64.46.5.62 (разговор) 19:44, 17. септембар 2006. (CET/CEST)

Историјски допринос

Вероватно би овај пасус требало избрисати.

1. Ни један народ на википедији (ни на српској ни на било којој другој) нема рубрику историјски допринос.

2. Таква рубрика је душу дала за изношење утисака, жеља, итд. а не чињеница, што би требало да буде најважније.

3. Ово што пише је неповезано и бесмислено: контакти Далматинаца са исламом, Мимарина галерија, успеси у ватерполу. То са успесима је некако буџачки и провинцијално (наслућује се комплекс ниже вредности у позадини). --Манојло 20:12, 17. септембар 2006. (CEST)[одговори]

Ја се слажем, јер то делује као самореклама и "самотапшање" по рамену...— Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник 64.46.5.62 (разговор) 20:17, 17. септембар 2006. (CET/CEST)

Могло би ту шрошта да се избрише/преправи. Ваљало би да неки познавалац "прочешља" чланак. Djus reci 20:24, 17. септембар 2006. (CEST)[одговори]

e dečki... na hrvatskoj wiki je članak o Srbima predobar. i dosta veći od ovog ovdje. valjda veći narod zaslužuje veću pozornost. iako mnogobrojnost nikad neki narod nije činila velikim. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 83.131.68.151 (разговордоприноси) | 01:12, 7. новембар 2006.‎

Imaš nešto konkretno da kažeš, ili ti je samo do priče? Ako ti je do priče, izvoli na neki forum, a ako imaš konkretnu primedbu na enciklopedijski članak, izvoli je iznesi. --Бране Јовановић <~> 08:16, 7. новембар 2006. (CET)[одговори]

Опет бројке

Неко се у последње време овде игра бројкама. Дода овде 20.000 тамо 30.000, па онда дода 1.000.000 (мислим, 10 по 10 хиљада, накупи се...) и све ми личи на игру лицитирања. Ја бих најрадије да побришем све те произвољне цифре, али прво да чујем има ли неко нешто поузданије бројке. -- JustUser  JustTalk 11:01, 25. јануар 2007. (CET)[одговори]

Све то треба и то на свим местима (укључујући, наравно, и број Срба) поставити према референцама. Ако нема референца, не знамо број и тачка. --Милош Ранчић (р|причај!) 12:35, 25. јануар 2007. (CET)[одговори]

Опет о историјском доприносу

Шта тачно значи цео тај пасус? Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 20:20, 1. јул 2008. (CEST)[одговори]

Ахахах, Тражи се извор?

За то да су Хрвати народ беле расе??? Па да нису косооки или црнци, семити, Индијанци???

))))))))

--Оњегин (разговор) 04:44, 12. јул 2008. (CEST)[одговори]

Тек сам сад видео да је неко написао при "тражењу извора" : ""Вуче на расизам". Родити се као белац теби вуче на расизам??? Бела аријевска раса није појам, ако је то у питању као спорна одредница која "вуче на расизам", који је измислио Хитлер тридесетих година прошлог века. За неупућене, по старом предању из ког се вуку и нпр. Словени, Германи, романски народи, Грци и остали, дакле по том истом родослову (а преузет је из Библије од три Нојева сина: Сима, Хама и Јафета), народи су настали после великог потопа од Нојева три сина. Од Сима (Сема) су настали семитски народи - данас њихови потомци су Арапи,Асирци, Јевреји, Етиопљани (Амхари) и други народи блиског истока и северне Африке, од чије једне гране су настали и народи Алтајско-Монголске групе која је матица читаве данашње жуте расе и подраса (Полинежани, Меланежани, Индонежани, Индокинези...) , од Хама су настали хамитски народи одн, данашњи представници црне расе и народи подсахарске Африке (црна раса), Абориџини и прелазне расе, а од трећег Нојевог сина Јафета су настали Аријевци (Аријанци) сматра се на подручју данашњег Авганистана и Ирана одн. оно што се данас назива Индо-европски народи или Кавкаски тип људи (Caucasian) одн. народ Беле расе. О расама се много више зна у затворенијим друштвима као што је Индија, где је и данас у друштву заступљена подела на касте и то по боји коже. Тако да то што је говнар Хитлер популарисао своју расистичку теорију на бази Аријеваца, не значи да тај назив треба декретом укинути или га сматрати расистичким, то је просто тако, као када би се оптужили Семити (Јевреји нпр.) да то што се позивају на семитизам представља опасност за друге народе или одређени вид расизма. То је само вид опште културе.

--Оњегин (разговор) 05:09, 12. јул 2008. (CEST)[одговори]

Hvala na prosvetljenju. A sad malo drugačije: Noje je legenda. Postojanje rasa u biološkom smislu je u najgorem slučaju sporno, a u društvenom kontroverzno. I bolje ga ne koristiti. -- Bojan  Razgovor  06:35, 12. јул 2008. (CEST)[одговори]

И шта је спорно

да говоре српским језиком, кад је то истина? Опште је познато да је старохрватски изгубио сваку могућност даљег развитка и постао готово мртав језик и да је Људевит Гај преузео српски језик, а Вукову ћирилицу превео на латиницу и створио адекватна слова (која су додуше већ постојала у чешком, пољском,..., нпр,). Јел то неко није нимало упућен у историју прве половине 19. века? То што га они данас називају хрватским је потпуно природно, али изворни хрватски језик је језик народа (сељака) који се задржао у Истри и на обали, а касније су му комунисти доделили "титулу" чакавског дијалекта. То све не значи да им неко оспорава посебну народност. Зашто би се ми овде бактали око тога да поштујемо нешто што се и на западу зове БХС језик, па измишљамо да постоји неки посебан хрватски језик, а оно у ствари српски. Све норме су му из српског језика. То што су уведене одређене другачије речи, не мења на језичкој форми, то је и даље Српски језик. Или се овде историја јужнословенског простора рачуна од АВНОЈ-а 1943???

--Оњегин (разговор) 04:44, 12. јул 2008. (CEST)[одговори]

Уосталом, срамота је и гнусна лаж српски језик назвати хрватским. Свака лаж и још горе веровање у исту, уз понављање мантри, лажне добросуседске односе и испирања мозга дуги низ деценија, не воде ка добром, могу само да изроде сурогат, а то није добро ни за једне ни за друге.

--Оњегин (разговор) 04:50, 12. јул 2008. (CEST) Kakva je bre ovo glupost??? kakvi Arijevci? Idite kod Hitlera pa mu to potanko objasnite.--Марко Радовановић 23:38, 17. август 2008. (CEST)[одговори]

Чилеанци?!?

Да ли неко може да ми појасни ову измену?Заправо ту референцу,пошто ја не парлам шпански,а нисам успео у том тексту да нађем ни цифру 50 (за 50% становништва),нити цифру 146 (за број становника од 146.000). Фала ви унапред. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 18:27, 6. децембар 2009. (CET)[одговори]

Ko je stavio Gundulića i Boškovića među hrvate...? kakva je to glupost, Gundulići su proterani 1908. godine iz Dubrovnika jer su bili Srbi-katolici!, a Bošković je rođen u Rasu u Novom Pazaru!, od oca hercegovca-Srbina!...menjahte sliku! — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Bujrum014 (разговордоприноси) | 14:00, 27. јун 2010.‎

Руђер Бошковић није рођен у Новом Пазару него у Дубровнику, а отац му је рођен у херцеговачком селу Орахов До. Иначе и отац и он су били католици, сам Руђер католички свештеник, а његова сестра Аница католичка редовница. Како сте дошли на то да су Срби, ја не знам.

Руђерова мајка је иначе Италијанка, а сам је за себе говорио да је Дубровчанин-Далматинац. — Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник 89.164.229.113 (разговор) 10:39, 19. фебруар 2012. (CET/CEST)

Историја Хрвата или историја Хрватске?

Овај чланак (као и чланак Срби) садржи информације које више приличе чланку историји Хрватске него историји Хрвата. Нпр.

Окупацијом и поделом Југославије 1941. године, формирана је, под патронатом Немачке и Италије, марионетска Независна Држава Хрватска у којој је успостављен усташки режим. Она је поред највећег дела некадашње Бановине Хрватске обухватила целу Босну и Херцеговину и цео Срем, односно подручја већински настањена српским и муслиманским становништвом. Власти НДХ су муслимане прогласиле Хрватима исламске вере, док су Срби у овој држави били изложени прогону. У састав НДХ нису ушле неке приморске области некадашње Бановине Хрватске, које је окупирала и анектирала Италија, као ни подручје Међимурја окупирано и анектирано од стране Мађарске. Иако је део Хрвата сарађивао са усташким режимом, други део се прикључио југословенским партизанима и борио се против усташких власти.

Од свега овога релевантна је једино реченица (евентуално би могла да прође реченица: Власти НДХ су...) да је Хрвата било и у усташком и партизанском покрету. Остало је чиста политичка историја Хрватске.--Владимир Нимчевић (разговор) 19:02, 7. април 2015. (CEST)[одговори]

Рецимо ово би могло да се сведе на две три реченице место два пасуса.

У 16. веку, делове хрватских територија освајају османски Турци, који ова подручја прикључују Босанском пашалуку. Део хрватских територија који није дошао под турску власт ушао је у састав Хабзбушке монархије односно Хабзбуршке Угарске. У овом периоду, Хрватска је била административно подељена на хрватски и славонски капетанат. Такође, у пограничном подручју према Османском царству успостављена је Војна крајина. Неки приморски крајеви настањени Хрватима налазили су се под млетачком влашћу.

Крајем 17. века, Хабзбуршка монархија истерује Османлије из великог дела средње Европе, укључујући и део територија које су настањивали Хрвати. На делу новоосвојених османских територија, Хабзбурзи су формирали Краљевину Славонију, док су један део ових територија прикључили проширеној Војној крајини. Краљевина Славонија је званично била део хабзбуршке Краљевине Хрватске, која је опет званично била део хабзбуршке Краљевине Угарске. Војна крајина је, међутим, чинила потпуно засебну хабзбуршку територију, која је била подређена директно властима у Бечу.

Какве везе сад има статус Војне крајине са историјом Хрвата? --Владимир Нимчевић (разговор) 19:06, 7. април 2015. (CEST)[одговори]

Mogu li išta na vikipediji da napišem a da ne bude propraćeno tvojom kritikom? Mene u istoriji najviše zanimaju političko-teritorijalne i demografske promene, pa shodno tome, tekstovi koje napišem se najviše i odnose na te oblasti. Ne slažem se da tekst predstavlja istoriju Hrvatske, već političku istoriju Hrvata kao naroda, uzimajući u obzir različite državno-teritorijalne okvire u kojima su živeli, kao i njihov status kao naroda u tim okvirima. U tekstu takođe stoje i demografski podaci, a delovi teksta se svakako odnose na područja van teritorije današnje (pa i "istorijske") Hrvatske. S tim u vezi, slobodno dopuni tekst sa kulturnom, društvenom ili verskom istorijom Hrvata, ali nemoj da brišeš delove članka koje sam ja pisao. PANONIAN (разговор) 20:22, 7. април 2015. (CEST)[одговори]
Pored toga ukoliko pogledaš neke knjige kao što su "Istorija Mađara" (Rokai, Đere, Pal, Kasaš) ili "Srbi među evropskim narodima" (Sima Ćirković), videćeš da u njima dosta piše o političkoj istoriji ovih naroda, odnosno o političkoj istoriji Ugarske/Mađarske i Srbije. PANONIAN (разговор) 20:28, 7. април 2015. (CEST)[одговори]

"Политичко-територијалне промене" саме по себи овде не значе ништа. Шта значи читаоцу податак да је Војна граница имала специјалан статус у Хабзбуршкој монархији, ако га занима историја Хрвата, њихова етногенеза?

"Политичко-територијалне промене" су битне једино ако утичу на "демографске променеме" којима је овде посвећено сразмерно мало простора и која се углавном своде на статистику.

Ваљда ти је јасно да Историја Мађара и Срби међу европским народима нису енциклопедијске одреднице, него синтезе.--Владимир Нимчевић (разговор) 21:05, 7. април 2015. (CEST)[одговори]

Ako nekoga zanima etnogeneza Hrvata, čitaće deo članka o poreklu Hrvata. Međutim, ako ga zanima kakav su Hrvati politički status imali u 18. veku, onda će ga zanimati na kojim su sve teritorijama tada živeli Hrvati i kakav je bio status tih teritorija (a one uključuju i Vojnu krajinu). Ne vidim kome smeta jedna rečenica u kojoj se opisuje status Vojne krajine. Nisam o statusu Vojne krajine napisao čitav pasus ili poglavlje, pa da se kaže da je tema tog dela teksta promašena. Pored toga, političko-teritorijalne promene ne utiču samo na demografiju, već i na kulturu, političku i nacionalnu svest jednog naroda i svakako su bitne za istoriju tog naroda. PANONIAN (разговор) 07:10, 10. април 2015. (CEST)[одговори]

Етногенеза није исто што и порекло. Етногенеза се није завршила доласком Хрвата на Балкан. Можемо рећи да је тада почела нова фаза. У Енциклопедији Југославије сам прочитао да су Хрвати у новој постојбини попримили антрополошке особине старијег слоја становништва. Колико је то тачно, видећемо. У сваком случају, за етногенезу није пресудно само порекло.

Можеш ми причати шта хоћеш, чланак више изгледа на политичку историју Хрватске. Хрвати се истина ту и тамо помињу, али сразмерно мало у односу на политичку историју.--Владимир Нимчевић (разговор) 14:35, 10. април 2015. (CEST)[одговори]

Оригинално истраживање

Међу Хрватима постоје значајне регионалне разлике, што представља последицу различитих историјских утицаја. Битније регионалне групе Хрвата су Банијци, Барањци, Бокељи, Босанци, Градишћански Хрвати, Далматинци, Загорци, Истрани, Кордунци, Личани, Молишки Хрвати, Славонци, Сремци, Херцеговци, итд. Постоје такође и неке специфичне регионалне групе као што су Буњевци, Јањевци, Крашовани и Шокци, које се, у зависности од литературе, некада сврставају у Хрвате, а некада у Србе.

Ово је рекао бих произвољна подела (=оригинално истраживање). Као таква верујем да неће опстати овде.

Пошто су као критеријум поделе Хрвата узете тобожње "регионалне разлике", логично би било да се оне мало и илуструју. Другим речима, потребно је одговорити на питање шта то чини босанске Хрвате регионалном скупином другачијом од нпр. херцеговачких Хрвата итд. Не очекујете ваљда да ћемо веровати реченицама иза којих не стоји нико.

Узгред, Буњевце и Шокце не сврстава литература у Хрвате, него они сами себе (барем један део) сврставају у Хрвате. Литература само преноси шта мисле једни и други.--Владимир Нимчевић (разговор) 15:11, 9. април 2015. (CEST)[одговори]

Lepo je što si požurio da me optužiš za originalno istraživanje, međutim tvrdnja da "među Hrvatima postoje značajne regionalne razlike" potiče iz knjige "Leksikon naroda Sveta" Mileta Nedeljkovića, gde je i nabrojan deo regija u kojima žive ove regionalne grupe Hrvata. Ja jesam pored tih pomenutih nekoliko grupa i dodao, ali opet na osnovu razlika u narodnim nošnjama, običajima, itd. Ako negiraš specifičnost neke od tih grupa, onda navedi koje, pa ćemo proučiti šta kaže literatura o tome. Valjda je jasno kolika je razlika između narodnih nošnji, muzike i običaja Hrvata u Slavoniji od onih u Dalmaciji? S obzirom da si jedino pomenuo pitanje razlike Hrvata u Bosni od onih u Hercegovini, valjda ti je jasno koliki je u BiH pre rata bio jak regionalni identitet Bosanaca i Hercegovaca (bez obzira na nacionalnu pripadnost) i koliko su jedni druge smatrali različitim? Međutim, možemo proučiti i konkretnije razlike. Ovde je, recimo, nošnja Hrvata u severnoj Bosni: http://www.hrvatskifolklor.net/php/kolumneforjan1.php Ovde je nošnja iz zapadne Hercegovine: https://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Gornja_Bekija.jpg Postoje, dakle, ogromne razlike. Doduše, Hrvati u Bosni (bez Hercegovine) bi se možda mogli podeliti i u dve zasebne grupe: one u Posavini i one u srednjoj Bosni, jer i među njima postoje značajne razlike: https://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvatske_narodne_no%C5%A1nje_u_Bosni_i_Hercegovini Što se tiče literature o Bunjevcima i Šokcima, svakako postoji i ona literatura (pre svega hrvatska) koja ih svrstava u Hrvate samo na osnovu toga što su katolici (bez obzira kako se oni izjašnjavaju). Stoga, smatram da ta rečenica nije netačna. PANONIAN (разговор) 06:55, 10. април 2015. (CEST)[одговори]

Претпоставио сам да је Недељковић "надопуњен". Мораће да се провери да ли он говори о "регионалним групама" или о нечему другом.

"на основу разлика у народним ношњама, обичаја". Па то је већ неколико критеријума. Осим тога, то је оно о чему причам (оригинално истраживање). О разликама у ношњи говоре стручњаци. И ја бих теби могао да причам о разликама у ношњама у Бајмоку, Ђурђину, Малој Босни, Таванкуту и другим буњевачким местима, али сумњам да би ми неко то поверовао. Чланак без јасно наведених референци је подложан променама. Према томе, не би требало уопште да те чуди да неко други дође и обрише шта си написао.

Колико је речница тачна то тек треба да видимо. Кад већ тврдиш да се "специфичне регионалне групе" (специфичне по чему) некада сврставају у Хрвате, а некада у Србе, логично би било да објасниш када се сврставају у Хрвате а када у Србе. Јер, литература је растегљив појам. О којој литератури причамо? О оној из времена Јована Ердељановића, Петра Пекића и Васе Стајића или овој нашој?--Владимир Нимчевић (разговор) 14:21, 10. април 2015. (CEST)[одговори]

Мислим да се ово оригинално истраживање треба обрисати. Lackope (разговор) 17:33, 22. јануар 2016. (CET)[одговори]

Број Хрвата у иностранству (?)

Чланак каже: "Њихов број у иносртанству се може само проценити, али претпоставља се да у дијаспори живи барем једнак број Хрвата као и у Хрватској.". На основу чега се ово предпоставља? Ако би ово било тачно број Хрвата би био преко 10 милиона, односно било би више Хрвата него Срба и Хрвати би били најбројнији јужнословенски народ (?).— Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник 64.46.5.62 (разговор) 19:44, 17. септембар 2006. (CET/CEST)

Писани извори и име

Иако први писани документ о Хрватима потиче са почетка 12. века, једно хрватско име (кнез Бранимир) записано је већ 880. године.

Први писани документ о Хрватиме потиче из 10. века (Константин Порфирогенит), а хрватско име је као и српско записано још у антици (спорно је само да ли се односи на Хрвате или на неки други народ).

Иначе, средњем веку фали најмање пет векова.--Владимир Нимчевић (разговор) 22:03, 9. април 2015. (CEST)[одговори]

Konzistentnost

Шта значи са сигурношћу у реченици "Од тада се са сигурношћу може причати о њиховој историји." ако је она касније праћена реченицом "Међутим, веродостојност извештаја Константина Порфирогенита као и питање ко су заправо били Хрвати који се помињу код њега и у каквој су вези са данашњим Хрватима, предмети су контроверзи" и ту су онда посреди неке "контроверзе" око "веродостојности"? Можда треба претходну реченицу преформулисати. Или потоња није баш тачна. Или ја ту нешто не капирам. --СлободанKovačevićбиблброKS 20:59, 13. април 2015. (CEST)[одговори]

Можда би прва реченица могла да се преформулише Од тада се са већом сигурношћу може причати о њиховој историји, али мислим да можемо да преживимо без ње.--Владимир Нимчевић (разговор) 21:09, 13. април 2015. (CEST)[одговори]

Neke greške

Ne štima broj Hrvata po popisu iz 1991. Kad se zbroji samo njihov broj u Hrvatskoj (3.656.000) s onim u BiH (755.000), dobije se 4.411.00. Već je to više od navedenih 4.367.000 u cijeloj SFRJ. Treba to malo srediti. Druga greška odnosi se na kartu iz 1572., gdje je Bihać ucrtan u Osmanskom carstvu, a Turci su ga osvojili ravno 20 godina kasnije. 89.164.48.33 (разговор) 21:02, 19. мај 2018. (CEST)[одговори]