Енциклопедија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Научна енциклопедија из 1772. године

Енциклопедија (старогрчки εγκυκλοπαιδεία, модерни грчки εγκυκλοπαίδεια) је појам који потиче од Хипије из Елиса (5. век п. н. е.) и који означава свеобухватно образовање. Данас се под појмом енциклопедије подразумева структурисано, по могућности опширно описивање људскога знања у форми прилагођеној свакодневној употреби. Данас постоје опште и стручне енциклопедије. Опште енциклопедије обрађују сва научна подручја док стручне обрађују само једну област, али много опширније. Наука о енциклопедијама назива се енциклопедистика и користи енциклопедијску теорију.

Разграничавање појма[уреди]

Брокхаус енциклопедија

Енциклопедија не мора да буде у облику приручника. Енциклопедије могу да буду у различитим организационим формама. Почев са алегоријом преко курикулума, космогоније, декалога, катеизма па све до систематске или алфабетске диспозиције. Њена специфична особина, за разлику од других књижевних врста, је универзалност. Посебна форма енциклопедије су алфабетски сортирани приручници као што су лексикони и речници који не представљају целокупно и опширно знање у једној струци. Посебно приручници са ограниченим стручним обимом се чешће означавају као стручни лексикони или стручни речници. Лексикони се проучавају уз помоћ лексиконске теорије у науци лексикографији. Понекад се и речници означавају као лексикони. Речник је списак појединачних лексиконских јединица са објашњењима (на пример, појединачних речи једнога језика). Осим енциклопедије и речника постоје још и речници појмова. Они истражују употребу речи из идеолошке и/или социјално историјске перспективе и представљају много захтевнији облик него стручни речници. Типични примери тог облика су „Речник историјских основних појмова“ и „историјски речници филозофије“.

Самокритично истраживање саме енциклопедије или конкретних аспеката енциклопедије се означава као енциклопедијска критика. Појам енциклопедија настаје почетком 16. века од француске речи encyclopédie која од латинске речи encyclopaedia а та опет од старогрчких ријечи εγκύκλιος и παιδεία, које су погрешно од речи egkýklios (округло, заокружено) и речи paideía (наука, образовање) спојене у egkyklopaideia (основно знање свих наука и уметности).

Поређење значајнијих енциклопедија[уреди]

Обим одабраних енциклопедија
Име Наслов Медијум Број чланака Речи Илустрација Видео Аудио Линкови Језик
Британика Encyclopædia Britannica 32 књиге >65.000[1] >44 милиона >24.000 нема нема ? енглески
Британика Britannica Online Интернет >120.000 >55 милиона ? ? ? ? енглески
Brockhaus Die Enzyklopädie 20. издање 1996. до 1999 24 књиге >260.000 ? >35.000 нема нема ? немачки
Brockhaus Die Enzyklopädie 21. издање 2005. до 2006 30 књига >300.000 33 милиона >40.000 нема нема ? немачки
Brockhaus Die Enzyklopädie дигитално издање УСБ и 2 ДВД >300.000 33 милиона >40.000 300 3000/ 70 сати >22.000 немачки
Enciclopedia universal ilustrada europeo-americana Enciclopedia Espasa 2004 90 књига + 1 ДВД >900.000 >200 милиона >100.000 ? ? ? шпански?
Enciclopedia universal Larousse Enciclopedia universal Larousse 2003 4 ЦД или 1 ДВД >150.000 >25 милиона 10.500 (*) (*) (*) 2.300 француски?
Microsoft Encarta Microsoft Encarta 2006 4 ЦД или 1 ДВД >63.000 >40 милиона >24.000 >300 >2.800 6.000 вишејезичка
Meyers Meyers Großes Taschenlexikon 26 књига + ЦД >150.000 ? >5.000 нема нема ? немачки
Pauly-Wissowa Paulys Realencyclopädie der classischen Altertumswissenschaft (1890—2000) 86 књига и 1 ЦД ? ? ? нема нема нема немачки
Википедија на српском језику Википедија - слободна енциклопедија Интернет >135.000 [2] ? ? ? ? 100.000 српски
Википедија на енглеском језику Википедија - слободна енциклопедија Интернет >3.400.000 [3] >600 милиона <1.000.000 ? ? 2,8 милиона енглески

(*) укључујући аудио и видео

Типологија енциклопедија и лексикона[уреди]

Енциклопедијске форме:

  • Генералне или универзалне енциклопедије
  • Специјалне енциклопедије
  • Националне и културне енциклопедије

Специјалне форме:

  • Антиенциклопедије

Међуформе:

  • Конверзацијски лексикони и реалне енциклопедије

Лексиконске форме:

  • Стручни и предметни лексикони
  • Кућни лексикони

Нове форме енциклопедије[уреди]

У прошлости су под појмом енциклопедије спадале на папиру штампане скупине објашњења и тумачења о многим предметима људског знања који су од уважених ауторитета и познаваоца тих истих писани. Данас је то другачије. Модерне енциклопедије се много брже ажурирају. Стара као и нова сазнања су одмах свакоме доступна (нпр. преко Интернета). Нове енциклопедије не робују традицији. Класичне штампане енциклопедије су углавном писане да би се остварио материјални добитак док нове више теже ширењу знања. Проналазак нових медија (ДВД и ЦД) довео је до једноставније и јефтиније могућности да се енциклопедије производе и публицирају. До велике сензације дошло је 2002. године када је енглеска Енциклопедија Британика изјавила да је неће више штампати на хартији већ ће се издавати само у електронском облику. Од овог плана се касније одустало.

Сродне науке[уреди]

Наука која проучава енциклопедијске приручнике назива се енциклопедистика. Она се пре свега бави историјским проучавањем енциклопедија. Лексикографија се више бави писањем речника него писањем енциклопедијских лексикона. Друге сродне науке су културне науке, медијске науке и научнотеоретске науке.

Извори[уреди]

  1. ^ Britannica Store
  2. ^ Званичне статистике, према алтернативном, строжем рачунању.
  3. ^ Званичне статистике, према алтернативном, строжем рачунању.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]