Retroaktivnost
Retroaktivnost u pravu podrazumeva primenu pravne norme na događaje koji su se desili pre njenog stupanja na snagu. Pravne norme u pravilu važe za budućnost (pro futuro), i najraniji trenutak od koga se pravna norma može primenjivati je trenutak njenog donošenja.[1] Retroaktivna primena predstavlja izuzetak od principa da pravne norme ne mogu imati povratnu snagu. Davanje povratne snage pravnim normama i aktima nije opravdano jer se time stvara neizvesnost kod građana.
Pravne norme se mogu retroaktivno primenjivati izuzetno i ako za to postoje opravdani razlozi.[1] Recimo u krivičnom pravu, pravne norme mogu imati retroaktivno dejstvo ukoliko ukidaju kažnjivost određenih radnji ili je ublažavaju.
Princip neretroaktivnosti prava danas je usvojen u većini država. U Sjedinjenim Američkim Državama je retroaktivna primena značajno ograničena u predmetu Grifit protiv Kentakija.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Savić, Snežana (2005). Osnove prava. Banja Luka: Komesgrafika. str. 317. ISBN 978-99938-59-00-0.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Savić, Snežana (2005). Osnove prava. Banja Luka: Komesgrafika. str. 317. ISBN 978-99938-59-00-0.
