Robotska automatizacija procesa
Robotska automatizacija procesa (RPA) je tehnologija koja koristi softverske robote (botove) kako bi automatizovala rutinske i repetitivne zadatke unutar poslovnih procesa.[1] Glavni cilj ove tehnologije je da poboljša efikasnost, smanji greške i oslobodi ljudske resurse za obavljanje složenijih i kreativnijih zadataka.
U tradicionalnim alatima za automatizaciju poslovnih procesa, programer softvera sastavlja listu radnji kako bi automatizovao određeni zadatak i povezuje se sa serverskim sistemom pomoću programskog interfejsa aplikacije (API-ja) ili posebnog programskog jezika. Nasuprot tome, RPA sistemi razvijaju listu radnji posmatranjem korisnika koji obavljaju taj zadatak putem grafičkog korisničkog interfejsa (GUI) aplikacije, a zatim izvršavaju automatizaciju ponavljanjem tih zadataka direktno u GUI-ju. Ovo može smanjiti prepreke za korišćenje automatizacije u proizvodima koji inače ne bi imali API-je u tu svrhu.
RPA alati imaju dosta tehničkih sličnosti sa alatima za testiranje grafičkog korisničkog interfejsa. Ovi alati takođe automatizuju interakcije sa GUI-jem, često ponavljajući skup demonstracionih radnji izvršenih od strane korisnika. RPA alati se razlikuju od ovakvih sistema po tome što omogućavaju manipulaciju podacima između različitih aplikacija, na primer, primanje e-pošte koja sadrži fakturu, izdvajanjem potrebnih podataka, a zatim unošenje tih podataka u računovodstveni softver.
Nastanak i rani razvoj[uredi | uredi izvor]
Robotska automatizacija procesa (RPA) je nastala kao odgovor na potrebu za automatizacijom rutinskih i repetitivnih poslovnih procesa početkom 21. veka. Koncept je bio usmeren na korišćenje softverskih robota ili "botova" koji simuliraju i automatizuju ljudske aktivnosti na računarima. Rast potrebe za automatizacijom proizlazi iz povećane kompleksnosti i obima poslovnih procesa, što je organizacije navelo da traže efikasnija rešenja. Cilj je bio smanjenje troškova, povećanje tačnosti i ubrzanje izvršavanja zadataka.
Razvoj naprednih tehnologija poput veštačke inteligencije, mašinskog učenja i naprednih analitika doprineo je razvoju RPA. Softverski roboti postali su sposobniji obavljati različite zadatke, uključujući obradu podataka, interakciju s korisničkim interfejsima i donošenje jednostavnih odluka.
RPA je prvobitno primenjivana u sektorima kao što su finansije, osiguranje i bankarstvo, gde su postojali visoki stepeni rutinizacije i repetitivnih poslovnih procesa. Organizacije su koristile RPA za automatizaciju zadataka poput unosa podataka, validacije informacija i generisanja izveštaja. Sa daljim razvojem tehnologije, RPA se proširila na druge industrije poput zdravstva, proizvodnje, logistike i usluga. Povećala se svest o prednostima RPA, uključujući smanjenje ljudske greške, povećanje efikasnosti i smanjenje operativnih troškova.
Danas se RPA stalno razvija, a kompanije sve više integrišu ova rešenja sa drugim tehnologijama kako bi stvorile sveobuhvatnija rešenja za automatizaciju poslovnih procesa.
Upotreba[uredi | uredi izvor]
Za razliku od drugih alata poput API-ja ili alata za razvoj koji upotrebljavaju neki od programskih jezika, RPA je intuitivan i ne zahteva stručno znanje.
Osnovni RPA botovi se lako kreiraju snimanjem korisničkih klikova i tastera, a korisnici mogu pratiti botove i prilagoditi ih prema sopstvenim potrebama. Ti snimci često služe kao temelj za izradu robustnijih botova koji se prilagođavaju promenama u ekranu, rasporedu ili toku rada. Napredniji RPA alati koriste mašinsku viziju za prilagođavanje na osnovu vizuelnih elemenata na ekranu.
Hibridni RPA botovi kombinuju unapred definisane zadatke sa dinamičkim generisanjem automatizacije toka rada. Ovi alati takođe analiziraju ERP i CRM aplikacije ili prate interakcije korisnika preko različitih aplikacija.
RPA alati se takođe povezuju sa AI modulima, kao i sistemima za donošenje odluka. Ovo se naziva inteligentna procesna automatizacija, a ove sposobnosti često su integrisane u module za kognitivnu automatizaciju prilagođene specifičnim industrijskim praksama.[2]
Uticaj na zaposlenost[uredi | uredi izvor]
Prema časopisu "Harvard Business Review", većina preduzeća koja uvode robotsku automatizaciju procesa (RPA) obećala je zaposlenima da automatizacija neće rezultirati otpuštanjima.[3] Umesto toga, radnici su premešteni da obavljaju zanimljivije poslove. Ističe se da radnici u oblasti znanja ne osećaju pretnju od automatizacije, naprotiv, prihvataju je i posmatraju robote kao članove tima. Naglašeno je da, umesto smanjenja "broja zaposlenih", tehnologija je primenjena tako da se postigne više poslova i veća produktivnost sa istim brojem ljudi.
S druge strane, neki analitičari tvrde da RPA predstavlja pretnju industriji poslovnog autsorsinga (engl. outsourcing).[4] Ova teza zasniva se na ideji da će RPA omogućiti preduzećima reintegraciju procesa iz "offshore" lokacija u lokalne centre, uz korist od ove nove tehnologije. Ako je ovo tačno, efekat će biti smanjenje dostupnih prilika za radnike sa nižim veštinama na tim "offshore" lokacijama.
Stvarna upotreba RPA:
- Automatizacija procesa u bankarstvu i finansijama
- Automatizacija procesa hipoteka i zajmova
- Automatizacija korisničke podrške
- Automatizacija operacija u elektronskoj trgovini
- Automatizacija operacija u marketingu na društvenim mrežama
- Primena optičkog prepoznavanja znakova (OCR) u aplikacijama
- Procesi ekstrakcije podataka
Uticaj na društvo[uredi | uredi izvor]
Robotska automatizacija procesa ima dubok uticaj na društvo koji prevazilazi pitanja zapošljavanja. RPA poboljšava efikasnost i produktivnost automatizacijom rutinskih zadataka, doprinoseći ekonomskom rastu i konkurentnosti. Smanjenje troškova ostvaruje se kroz uštede u radnoj snazi i povećanu preciznost, što utiče na cene dobara i usluga.[5] Pomeranje ka automatizaciji omogućava pojedincima fokus na složenije i kreativnije zadatke, podstičući inovacije i razvoj novih radnih mesta. RPA doprinosi tačnosti podataka i obezbeđuje usklađenost u industrijama poput finansija i zdravstva. Pojavljuju se etička pitanja u vezi sa privatnošću i odgovornom upotrebom tehnologije, što zahteva društvene rasprave i regulacije.[6] Uticaj RPA prostire se na male biznise, nudeći konkurentske prednosti, ali i izazove u prilagođavanju tehnološkim promenama.
Primeri[uredi | uredi izvor]
- Softver za prepoznavanje govora koji integriše poslovne procese radi neprekidne obrade bez potrebe za ručnim intervencijama.
- Četbotovi se koriste od strane internet trgovaca i pružalaca usluga kako bi zadovoljili zahteve korisnika za informacijama. Takođe ih koriste kompanije da bi pružile informacije zaposlenima iz internih baza podataka.
- IVR sistemi omogućavaju korisnicima da putem telefona, glasom ili preko telefonske tastature pristupe velikoj količini informacija.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „AI interns: Software already taking jobs from humans”. New Scientist (na jeziku: engleski).
- ^ „What Is Robotic Process Automation (RPA)? Everything You Need to Know”. CIO (na jeziku: engleski).
- ^ Lacity, Mary C.; Willcocks, Leslie (2015-06-19). „What Knowledge Workers Stand to Gain from Automation”. Harvard Business Review. ISSN 0017-8012.
- ^ „Predicts 2014: Business and IT Services Are Facing the End of Outsourcing as We Know It”. Gartner (na jeziku: engleski).
- ^ „How to Implement RPA in Your Organization | Smartsheet”. www.smartsheet.com (na jeziku: engleski).
- ^ Müller, Vincent C. (2023), Zalta, Edward N.; Nodelman, Uri, ur., Ethics of Artificial Intelligence and Robotics (Fall 2023 izd.), Metaphysics Research Lab, Stanford University