Sedeći Bik

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Sedeći Bik
(Tȟatȟáŋka Íyotake)
Sedeći Bik, poglavica Hunkpapa i vođa Lakota
Ime po rođenjuHúŋkešni ("Spori") ili kao Jazavac Koji Skače
Datum rođenja1831.
Mesto rođenjaGrand River
Datum smrti15. decembar 1890.(1890-12-15) (58/59 god.)
Mesto smrtiGrand River
Roditelji
  • Bik Koji Skače (otac)
  • Njena Sveta Vrata (majka)
Potpis

Sedeći Bik ili Bik koji Sedi — Tatanka Jotanka (engl. Sitting Bull,[1] lakota. Tȟatȟáŋka Íyotake; oko 1831 — 15. decembar 1890)[2] bio je poglavica Lakota, pod čijim su se vođstvom oni ujedinili u svojoj borbi za opstanak na severnoameričkim Velikim ravnicama.[3][4]U istoriju i legendu je ušao svojom herojskom borbom protiv osvajača jer nakon otkrića zlata na Crnim brežuljcima u Južnoj Dakoti 1874, povećavaju se sukobi između Lakota i američke vlasti.

Protivio se preseljenju svog naroda u rezervate.[5] Predvodio je 3.500 ratnika iz raznih plemena do pobede u bici kod Litl Bighorna 25. juna 1876. godine. U toj bici je poginuo američki general Kaster. Sedeći Bik je stekao ratničku slavu u borbama sa Krou Indijancima, a zatim se dokazao i pružajući oružani otpor prodiranju belaca na teritoriju Velike nizije šezdesetih i sedamdesetih godina 19. veka. Njegovo suprotstavljanje prisilnom iseljenju plemena Lakota bilo je povod za Kasterov zlosrećni pohod protiv Lakota. Međutim, iako je pobedio Kasterovu vojsku, Sedeći Bik je, zbog gladi, morao da pobegne u Kanadu. Život Indijanaca je zavisio od bizona, a količina bizona se, pred stalnim nadiranjem belaca, značajno proredila. U maju 1877, Sedeći Bik je sa sobom odveo svoj narod preko granice u Kanadu. Kanadska vlada nije mogla prihvatiti odgovornost za hranjenje ljudi čiji je rezervat bio južno od granice. Tamo su ostali do 20. jula 1881. godine. Tada ga je američka vlada amnestirala. Četiri godine posle povratka pridružio se Bufalo Bilu i njegovoj trupi „Šou Divlji Zapad”, ali je nastavio da predvodi Indijance u borbi protiv prodaje indijanske zemlje belim doseljenicima. Centar tog otpora bila je indijanska vera Ples duhova, koja je obećavala dolazak indijanskog „mesije” koji će vratiti zemlju Indijancima, ukloniti belce i obnoviti nekadašnje tradicije Indijanaca. Pored gladi i bolesti, povećavali su se nemiri i raspirivale nove pobune. U jednoj od tih pobuna, 15. decembra 1890. godine, Sedeći Bik je ubijen dok se opirao hapšenju, a njegovi ratnici pokušavali da ga spasu.[4]

Bio je sahranjen u Fort Jejtsu, ali su njegovi ostaci 1953. godine premešteni u Mobridž u Južnoj Dakoti, gde granitni spomenik označava mesto gde se njegovi posmrtni ostaci nalaze.

Mladost[uredi | uredi izvor]

Sedeći Bik je rođen na zemlji koja je kasnije uključena u Dakotsku teritoriju.[6][7] Godine 2007, praunuk Sedećeg bika je na bazi porodične usmene tradicije tvrdio da je Sedeći Bik rođen duž reke Jelouston, južno od današnjeg Majls Sitija, Montana.[8] Po rođenju je dobio ime Hoka Psiče (Jazavac koji skače), a nadimak Húŋkešni ili „Spori“ za koji se kaže da opisuje njegovu pažljivu i neužurbanu prirodu.[9] Kada je imao četrnaest godina, pratio je grupu lakotskih ratnika (u kojoj su bili njegov otac i njegov ujak Four Horns) u napadu da bi uzeli konje iz logora ratnika naroda Krou. Pokazao je hrabrost tako što je jahao napred i prestravio na jednog od iznenađenih branilaca, čemu je svedočio drugi Lakota u sedlu. Po povratku u logor njegov otac je priredio slavljeničku gozbu na kojoj je svom sinu dao svoje ime. Dok se ime, Tatanka Ijotake, sa lakotskog jezika otprilike prevodi kao „Bivol koji sedi“, Amerikanci su ga obično nazivali „Bik koji sedi“.[10] Nakon toga, otac Bika koji sedi bio je poznat kao Skačući bik. Na ovoj ceremoniji pred čitavim bendom, otac Sedećeg bika je svom sinu poklonio orlovo pero koje će nositi u kosi, ratničkog konja i štit od očvrsle bivolje kože kako bi obeležio prelazak njegovog sina u muškost kao lakotskog ratnika.[10]

Tokom rata u Dakoti 1862. godine, u koji ratnici Sedećeg bika nisu bili uključeni,[6] nekoliko grupa ljudi iz istočne Dakote ubilo je oko 300 do 800 doseljenika i vojnika u južnom centralnom delu Minesote kao odgovor na loš tretman vlade i u nastojanju da oteraju belce. Uprkos tome što je bila zauzeta Američkim građanskim ratom, Armija Sjedinjenih Država je uzvratila 1863. i 1864, čak i protiv grupa koje nisu bile uključene u neprijateljstva.[11] Godine 1864, dve brigade od oko 2200 vojnika pod brigadirom Alfredom Salijem napale su jedno selo. Branioce su predvodili Sedeći bik, Gal i Inkpaduta.[11] Lakote i Dakote su proterani, ali su okršaji nastavljeni u avgustu u bici za Badlands.[12][13]

U septembru su Bik Sedeći i oko stotinu Hunkpapa Lakota naišli na malu grupu u blizini današnjeg Marmarta, Severna Dakota. Ostavljeni su iza kolone zaprežnih kola kojom je komandovao kapetan Džejms L. Fisk da bi izvršili neke popravke na prevrnutom vagonu. Kada je predvodio napad, Sedećeg bika je jedan vojnik pogodio u levi kuk.[11] Metak mu je izašao kroz donji deo leđa, i rana nije bila ozbiljna.[14]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ New Lakota Dictionary, 2008
  2. ^ LaPointe, Ernie (2009). Sitting Bull: His Life and Legacy. Gibbs Smith. str. 22. 
  3. ^ Kehoe, Alice (2006). The Ghost Dance. Long Grove, IL: Waveland Press, Inc. ISBN 1577664531. 
  4. ^ a b Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 145. ISBN 86-331-2075-5. 
  5. ^ Reilly, Edward J. (2011). Legends of American Indian Resistance. Greenwood. str. 124. ISBN 978-0313352096. Arhivirano iz originala 31. 5. 2021. g. Pristupljeno 3. 11. 2020. 
  6. ^ a b „PBS: The West: Sitting Bull”. PBS. Arhivirano iz originala 30. 8. 2017. g. Pristupljeno 11. 9. 2017. 
  7. ^ Utley, Robert (2008). Sitting Bull: The Life and Times of an American Patriot. Holt Paperbacks. str. 22. ISBN 978-0805088304. 
  8. ^ Blumberg, Jess (31. 10. 2007). „Sitting Bull's Legacy”. Smithsonian. Arhivirano iz originala 19. 4. 2013. g. Pristupljeno 4. 10. 2011. 
  9. ^ „United States History: Sitting Bull.”. Arhivirano iz originala 2. 9. 2017. g. Pristupljeno 30. 1. 2012. 
  10. ^ a b LaPointe, Ernie (2009). Sitting Bull: His Life and Legacy. Gibbs Smith. str. 16. 
  11. ^ a b v „The US Army and the Sioux”. National Park Service. Arhivirano iz originala 29. 6. 2011. g. Pristupljeno 19. 2. 2011. 
  12. ^ „The US Army and the Sioux - Part 2: Battle of the Badlands”. National Park Service. Arhivirano iz originala 12. 4. 2012. g. Pristupljeno 7. 4. 2012. 
  13. ^ Micheal D. Clodfelter (28. 2. 2006). The Dakota War: The United States Army Versus the Sioux, 1862-1865. McFarland. str. 178. ISBN 978-0-7864-2726-0. Arhivirano iz originala 31. 5. 2021. g. Pristupljeno 7. 4. 2012. 
  14. ^ Vestal, Stanley (1989). Sitting Bull, Champion of the Sioux: A Biography. University of Oklahoma Press. str. 63. ISBN 0-8061-2219-6. Arhivirano iz originala 31. 5. 2021. g. Pristupljeno 19. 2. 2011. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Sedeći Bik na Vikimedijinoj ostavi.
Vikizvornik ima tekst iz Enciklopedije Britanike (1911), članak Sitting Bull.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Седећи_Бик&oldid=27553479”