Seksualna diferencijacija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Seksualna ili polna diferencijacija je proces razvoja polnih razlika između mužjaka i ženki iz nediferenciranog zigota. Određivanje pola se često razlikuje od diferencijacije polova; određivanje pola je oznaka za razvojnu fazu prema muškoj ili ženskoj, dok je polna diferencijacija put ka razvoju fenotipa.[1]

Primarne polne karakteristike su prisutne odmah po rođenju i direktno su uključene u reprodukciju. U primarne polne karakteristike spadaju: polni hromozomi, gameti, polni organi, dominantni polni hormoni, anatomija unutrašnjih i spoljašnjih polnih organa. Sekundarne polne karakteristike se razvijaju kasnije u životu (obično za vreme puberteta) i ne učestvuju u reprodukciji direktno. Kod ljudi u sekundarne polne karakteristike spadaju: oblik i maljavost lica, odnos masnog tkiva i mišića u opštoj konstituciji tela, oblik i maljavost tela, prisustvo ili odsustvo dojki i adamove jabučice.[2]

Sistemi diferencijacije[uredi | uredi izvor]

Ljudi, mnogi sisari, insekti i druge životinje imaju XY sistem određivanja pola. Ljudi imaju četrdeset šest hromozoma, uključujući dva polna hromozoma, XX kod žena i XY kod muškaraca. Y hromozom mora da nosi najmanje jedan esencijalni gen koji određuje formiranje testisa (prvobitno nazvan TDF). Utvrđeno je da gen u regionu koji određuje pol kratkog kraka Y, koji se sada naziva SRY, usmerava proizvodnju proteina, faktora koji određuje testise, koji se vezuje za DNK, izazivajući diferencijaciju ćelija koje potiču iz genitalnih grebena. u testise. Kod transgenih XX miševa (i nekih ljudskih XX mužjaka), sam SRY je dovoljan da izazove diferencijaciju mužjaka.[3]

Drugi hromozomski sistemi postoje u drugim taksonima, kao što je ZW sistem za određivanje pola kod ptica[4] i XO sistem kod insekata.[5]

Određivanje pola u životnoj sredini se odnosi na određivanje (a zatim i diferencijaciju) pola putem negenetskih znakova kao što su društveni faktori, temperatura i dostupni hranljivi sastojci. Kod nekih vrsta, kao što je hermafroditska riba klovn, polna diferencijacija se može desiti više puta kao odgovor na različite indikacije okoline,[6] nudeći primer kako polna diferencijacija ne prati uvek tipičan linearni put.

Bilo je višestrukih prelaza između ekoloških i genetskih sistema određivanja pola kod gmizavaca tokom vremena,[7] a nedavne studije su pokazale da temperatura ponekad može da nadjača određivanje pola preko hromozoma.[8]

Diferencijacija mozga[uredi | uredi izvor]

Kod mnogih životinja, razlike u izloženosti mozga fetusa polnim hormonima su u korelaciji sa značajnim razlikama u strukturi i funkciji mozga, koje su u korelaciji sa reproduktivnim ponašanjem odraslih. Uzroci razlika među polovima se razumeju samo kod nekih vrsta. Fetalne polne razlike u ljudskom mozgu zajedno sa ranim razlikama u iskustvu mogu biti odgovorne za polne razlike uočene kod dece između 4 godine i adolescencije.[9]

Mnoge pojedinačne studije na ljudima i drugim primatima pronašle su statistički značajne polne razlike u specifičnim strukturama mozga; međutim, neke studije nisu pronašle nikakve polne razlike, a neke meta-analize su dovele u pitanje preterano generalizovanje da mozak žena i muškaraca funkcionišu drugačije. Muškarci i žene se statistički razlikuju u nekim aspektima svog mozga, ali postoje delovi mozga za koje se čini da uopšte nisu seksualno diferencirani. Neki naučnici opisuju varijacije ljudskog mozga ne kao dve različite kategorije, pa čak ni kao kontinuum muško-žensko, već kao mozaike.[10]

Kod ptica, hipoteze o polnim razlikama u mozgu između muških i ženskih jedinki dovedene su u pitanje nedavnim otkrićima da se razlike između grupa mogu bar delimično objasniti dominacijom pojedinca. Štaviše, uzroci ponašanja polnih razlika u mozgu su nabrojani u studijama polnih razlika između različitih sistema parenja. Na primer, mužjaci poligine vrste voluharica sa intraseksualnom konkurencijom mužjaka imaju bolje prostorno učenje i pamćenje od ženki svoje vrste, ali i bolje prostorno učenje i pamćenje od svih polova drugih blisko srodnih vrsta koje su monogamne; stoga su razlike u mozgu koje se obično vide kao „polne razlike“ povezane sa konkurencijom.[11] Seksualna selekcija igra ulogu kod nekih vrsta, jer mužjake koji pokazuju više ponašanja u pesmi biraju ženke⁠—tako da se čini da su neke polne razlike u regionima mozga za pevanje ptica evolutivno odabrane tokom vremena.[12]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Beukeboom, Leo W.; Perrin, Nicolas (2014). The evolution of sex determination (1st ed izd.). Oxford (GB): Oxford university press. ISBN 978-0-19-965714-8. 
  2. ^ Guyton, C. A., & Hall, E. J. (2006). Textbook of medical Physiology (11th ed.). Philadelphia: Elsevier Inc.
  3. ^ Gilbert, Scott F. (2000), Chromosomal Sex Determination in Mammals (na jeziku: engleski), Sinauer Associates, Pristupljeno 2024-01-30 
  4. ^ Chue, Justin; Smith, Craig A. (2011). „Sex determination and sexual differentiation in the avian model”. The FEBS Journal (na jeziku: engleski). 278 (7): 1027—1034. ISSN 1742-464X. doi:10.1111/j.1742-4658.2011.08032.x. 
  5. ^ Blackmon, Heath; Ross, Laura; Bachtrog, Doris (2017). „Sex Determination, Sex Chromosomes, and Karyotype Evolution in Insects”. Journal of Heredity (na jeziku: engleski). 108 (1): 78—93. ISSN 0022-1503. doi:10.1093/jhered/esw047. 
  6. ^ Casas, Laura; Saborido-Rey, Fran; Ryu, Taewoo; Michell, Craig; Ravasi, Timothy; Irigoien, Xabier (2016-10-17). „Sex Change in Clownfish: Molecular Insights from Transcriptome Analysis”. Scientific Reports (na jeziku: engleski). 6 (1). ISSN 2045-2322. doi:10.1038/srep35461. 
  7. ^ Rhen, T.; Schroeder, A. (2010). „Molecular Mechanisms of Sex Determination in Reptiles”. Sexual Development (na jeziku: engleski). 4 (1-2): 16—28. ISSN 1661-5425. doi:10.1159/000282495. 
  8. ^ Pokorná, Martina; KratochvíL, Lukáš (2009). „Phylogeny of sex-determining mechanisms in squamate reptiles: are sex chromosomes an evolutionary trap?”. Zoological Journal of the Linnean Society (na jeziku: engleski). 156 (1): 168—183. doi:10.1111/j.1096-3642.2008.00481.x. 
  9. ^ Fausto-Sterling, Anne; Coll, Cynthia Garcia; Lamarre, Meghan (2012). „Sexing the baby: Part 1 – What do we really know about sex differentiation in the first three years of life?”. Social Science & Medicine (na jeziku: engleski). 74 (11): 1684—1692. doi:10.1016/j.socscimed.2011.05.051. 
  10. ^ Joel, Daphna; Berman, Zohar; Tavor, Ido; Wexler, Nadav; Gaber, Olga; Stein, Yaniv; Shefi, Nisan; Pool, Jared; Urchs, Sebastian (2015-12-15). „Sex beyond the genitalia: The human brain mosaic”. Proceedings of the National Academy of Sciences (na jeziku: engleski). 112 (50): 15468—15473. ISSN 0027-8424. doi:10.1073/pnas.1509654112. 
  11. ^ Geary, David C. (2017-01-02). „Evolutionary framework for identifying sex‐ and species‐specific vulnerabilities in brain development and functions”. Journal of Neuroscience Research (na jeziku: engleski). 95 (1-2): 355—361. ISSN 0360-4012. doi:10.1002/jnr.23794. 
  12. ^ Geary, David C. (2017-01-02). „Evolutionary framework for identifying sex‐ and species‐specific vulnerabilities in brain development and functions”. Journal of Neuroscience Research (na jeziku: engleski). 95 (1-2): 355—361. ISSN 0360-4012. doi:10.1002/jnr.23794. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сексуална_диференцијација&oldid=27244062”