Пол

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Пол (вишезначна одредница).
Женка (лево) и мужјак (десно)
рачића Cyclops bicuspidatus

Пол је скуп морфолошких, анатомских, генетичких, биохемијских и физиолошких особина који одликује све различите групе организама (или органе истог организма) укључене у процес стварања специфичних гамета (полних ћелија)[1]. Спајањем гамета у процесу полног размножавања стварају се нови организми. Одређење пола код организама може бити генетички детерминисано, средински детерминисано, или учествују оба ова фактора. Врсте могу поседовати један (унисексуалне врсте), два (бисексуалне врсте) или више полова.

Полови су најистраженији код животиња и биљака, док се полови код гљива, протиста и бактерија тешко уочавају и истражују[2]. У већини боље истражених врста присутна су два пола, која се означавају као мушки пол (мужјаци код животиња, односно мушке биљке, ознака ♂) и женски пол (женке код животиња, односно женске биљке, ознака ♀). „Полови“ код гљива се често означавају ознакама + и -.

Постојање два пола најчешће подразумева и постојање два типа гамета, који се означавају као хетерогамети, а полни систем врсте хетерогамија. Назив за мушки хетерогамет је сперматозоид, а за женски хетерогамет јајна ћелија. По правилу, мушки гамет је мањи од женског.

У савременој биолошкој литератури пол се везује искључиво за процес продукције гамета, док се за еколошко-социјалну улогу организма у размножавању користи термин род, или се за неке групе организама ова два термина користе као синоними.

Пол код људи[уреди]

Код људи се на пол гледа као на дохотомију или идентитет важан како за биолошке тако и социјалне функције, тако да се обично сматра да људи могу бити или мушкарци или жене. Међутим, многи фактори, укључујући биолошке, психолошке и социјалне, утичу на то како ће особа, и људи око ње, гледати на сопствени пол. Табела испод показује опште разлике између мушког и женског пола; међутим, многи људи се не уклапају у „мушкарце“ или „жене“ по свим датим критеријумима. Поред тога, око 1 до 1,7 % људи показују биолошку полну неодређеност до те мере да не могу физички бити класификовани искључиво ни као жене ни као мушкарци. Ова појава се назива интерсексуалношћу. Интерсексуална особа може имати биолошке карактеристике оба пола.

Примарне полне карактеристике су присутне одмах по рођењу и директно су укључене у репродукцију. Секундарне полне карактеристике се развијају касније у животу (обично за време пубертета) и не учествују у репродукцији директно. Разлике између полова се називају полним диморфизмом.

Разлике између мушкарца и жене
Ниво Карактеристике Жена Мушкарац
Примарни
Полни хромозоми XX XY
Гамети Овум Сперматозоон
Полни органи Оваријуми Тестиси
Доминантни полни хормони Естроген и Прогестерон Тестостерон
Анатомија унутарњих гениталија crus clitoridis, вагина, утерус, јајоводи сунђерасто ткиво, уретра, простата, семене врећице
Анатомија спољних гениталија клиторис, лабија, вулва, клиторисна капица, перинеална уретра пенис, скротум, препуцијум, перинеум
Секундарни
Структура скелета Релативно нижа,
шири кукови
Релативно виша,
шира рамена,
већи грудни кош
Лице Обла вилица Већа носна и чеона кост, коцкаста вилица,
маљавост лица
Масти и мишићи Релативно више масти Релативно више мишића[3]
Распоред масти Више у куковима, задњици и бутинама Више у пределу стомака
Облик тела Облик: 8 „Троугласти“ облик:
Друго Дојке Адамова јабучица и маљавост тела

Однос између различитих нивоа биолошке полне диференцијације је релативно добро познат. Биолошки нижи нивои утичу на обликовање виших. На пример, код већине особа присуство Y хромозома утиче на то да се гонаде развију у тестисе, који луче хормон који ће условити да се спољне и унутрашње гениталије развију у мушке гениталије, чије ће присуство навести лекаре и родитеље да детету припишу мушки пол (приписан пол), што ће даље условити да родитељи одгајају дете као дечака (род). Иако је биолошки развој прилично добро познат, психо-социјални аспект полне диференцијације није довољно проучен.

Социјални и психолошки аспекти[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Род (социологија), Интерсексуалност, Трансродност и Трансексуалност

Многе особе се биолошки и/или психо-социјално не уклапају у горе дате стандарде полног диморфизма. Код неких особа се пол на нивоу хромозома (генетски пол) не поклапа са присуством спољних гениталија (анатомски пол), као на пример код Свајеровог синдрома, једном од облика интерсексуалности. Неподударања анатомског пола са родним идентитетом или неподударања на различитим психосоцијалним нивоима (на пример, између родне улоге и родног идентитета) су још чешћа, али и много мање разјашњена.

У студијама рода користи се термин "хетеронормативност" којим се изражава идеја да се људи деле само на два другачије и комплементарне категорије: мушкарце и жене; да сексуални и брачни односи нормално постоје само између ова два пола и да људи треба да обављају социјалне улоге које су им одређене родом.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ 1973. Pol. U: Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja — Biologija. Interpres: Beograd.
  2. ^ Schurko A.M., Neiman M., Logsdon Jr. J.M. 2009. Signs of sex: what we know and how we know it. Trends in Ecology and Evolution 24(4):208–217.
  3. ^ Sex ID, Testosterone quick review

Литература[уреди]

  • Arnqvist, G. & Rowe, L. (2005) Sexual conflict. Princeton University Press, Princeton. ISBN 0-691-12217-2
  • Alberts B, Johnson A, Lewis J, Raff M, Roberts K, and Walter P (2002). Molecular Biology of the Cell (4th ed.). New York: Garland Science. ISBN 0-8153-3218-1. 
  • Ellis, Havelock (1933). Psychology of Sex. London: W. Heinemann Medical Books. xii, 322 p. N.B.: One of many books by this pioneering authority on aspects of human sexuality.
  • Gilbert SF (2000). Developmental Biology (6th ed.). Sinauer Associates, Inc.. ISBN 0-87893-243-7. 
  • Maynard-Smith, J. The Evolution of Sex. Cambridge University Press, 1978.

Спољашње везе[уреди]