Sindrom radijalnog tunela
| Sindrom radijalnog tunela | |
|---|---|
| Sinonimi | Radial tunnel syndrome |
 | |
| Supinator. (Duboka grana radijalnog nerva označena u gornjem desnom i donjem desnom uglu. Dorzalni međukoštani nerv je ovaj nerv nakon prolaska supinatora, dole desno.) | |
| Specijalnosti | neurologija |
Sindrom radijalnog tunela je poremećaj koji nastaje kao rezultat kompresije grane radijalnog živca u predelu podlaktice, zadnje strane šake ili u laktu.
Sindrom radijalnog tunela uzrokuje posterolateralni bol u laktu, koji je sličan teniskom laktu i ponekad se javlja u vezi sa tim stanjem. Pacijenti se obično žale na slabost i labavost zgloba i trećeg prsta. Bol se često reprodukuje nakon otporne supinacije podlaktice, a bol u radijalnom tunelu pri otpornoj hiperekstenziji ručnog zgloba.[1]
Relevantna anatomija[uredi | uredi izvor]
Radijalni tunel je anatomski naziva za usko područje dužine 5 cm, koja počinje od radiokapitelarnog zgloba (lateralnog dela lakta) i završava se na proksimalnoj ivici supinatora. Kroz njega radijalni nerv prolazi oko lakta i potom se spušta preko podlaktice do šake. Tunel se sastoji od okolnih mišića, tetiva i ligamenata.
Uzroci kompresije radijalnog nerva u laktu uključuju povrede, ganglije, lipome (nekancerozni masni tumori), tumore kostiju i upalu okolne burze (male vrećice ispunjene tečnošću koje mogu ležati ispod tetiva) ili mišića.
Epidemiologija[uredi | uredi izvor]
Godišnja stopa incidencije kompresije zadnjeg interkostnog nerva procenjuje se na 0,03%, dok je stopa kompresije površinskog radijalnog nerva 0,003%. Poređenja radi, najčešća neuropatija, sindrom karpalnog tunela, ima godišnju incidencu između 0,1% i 0,35% u opštoj populaciji.[2]
Etiopatogeneza[uredi | uredi izvor]
Sindrom radijalnog tunela je neuobičajena kompresiona neuropatija radijalnog nerva u nivou ovog tunela. Ova neuropatija obično nastaje nakon ponavljajućih pokreta podlaktice, posebno tokom supinacije i pronacije, i povezana je sa određenim zanimanjima ili sportskim aktivnostima.
Mehanizam kompresione radijalne neuropatije je takav da može izazvati fokalnu demijelinizaciju i degeneraciju aksona, bilo da je ona uzrokovani laceracijom ili kompresijom dotičnog nerva.
Postoji mnogo načina za pojavu neuropatije radijalnog nerva, uključujući:
- Nadlakticu - prelom kosti
- Lakat - uklještenje nerva
- Deformaciju zgloba - lakta i mekotkivne mase
- Pazuh - ovde je najčešći uzrok kompresija.
Međutim, mogući faktor je i dislokacija nadlakatne kosti ili kompresije brahijalnog pleksusa.
Klinička slika[uredi | uredi izvor]
Kliničkom slikom dominira bol u centru radijalnog tunela, kada pacijent pokuša da ispravi zglob i prste, dok je slabost mišića, ako je prisutna, klinički beznačajna. Ređe, se javlja bol u vidu probadanja koji se može osetiti u dorzalnom delu zgloba ili šake.
Slabost ekstenzora i supinatora se obično ne primećuju, jer su najčešće zahvaćene kožne grane radijalnog živca.[3][4]
Nema ukočenosti jer radijalni nerv ima više vlakana koja kontrolišu kretanje, a manje on ih koji konrrolišu osećaj.
U težim slučajevima, mišići koji ispravljaju palac i prste postaju slabi.
Dijagnoza[uredi | uredi izvor]
Dijagnoza se zasniva samo na simptomima i znacima jer se očekuje da će objektivno testiranje biti normalno. Ovaj sindrom se može klinički ispitati savijanjem dugog prsta pacijenta dok pacijent ispružuje zglob i prste. Bol je pozitivan nalaz.[5]
Glavni znak je obično bol u dorzalnom delu gornje sela podlaktice, a svaka opisana slabost je sekundarna u odnosu na bol. Osetljivost na palpaciju javlja se u predelu vrata radijalne kosti.
Takođe, bolest se može dijagnostikovati pozitivnim "testom srednjeg prsta", tokom koga otporna ekstenzija srednjeg prsta proizvodi bol, i ublažavanje simptoma nakon blokade radijalnog tunela.
Elektrodijagnostičko testiranje trenutno ima ograničenu upotrebu u dijagnostici .
Radiografsku procenu lakta treba uraditi kako bi se isključile druge dijagnoze.
Diferencijalna dijagnoza[uredi | uredi izvor]
Sindrom kompresije zadnjeg interosseus nerva sličan je sindromu radijalnog tunela. Ova neuropatija utiče na zadnji interosseus nerv, koji inervira supinator i ekstenzore zgloba i šake. Stoga se češće manifestuje motoričkim deficitima.[4][6]
Terapija[uredi | uredi izvor]
Sindrom radijalnog tunela se može lečiti:
- modifikacijom aktivnosti,
- konzervativnim merama,
- hirurški.
Većina pacijenata, međutim, na kraju zahteva operaciju, u kojoj se obavlja rutinsko oslobađanje svih potencijalnih struktura koje vrše kompresiju na nerv u radijačnom tunelu.[7][8]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Rind, Libi; Pobre, Thomas; Weiss, Frederick; Magyar, Yasha; Ruotolo, Charles; Aldad, Tamir; Mahboubian, Shahab; Knijnikov, Alexander; Asheld, Wilbur J. (2010). „Radial tunnel syndrome and supinator syndrome”. Ur.: Weiss, Lyn D.; Weiss, Jay M.; Pobre, Thomas. Oxford American Handbook of Physical Medicine & Rehabilitation. Oxford University Press. str. 96—7. ISBN 978-0-19-536777-5.
- Wertsch, Jacqueline J.; Hoch, Anne Zeni (2009). „Radial Tunnel Syndrome”. Ur.: Akuthota, Venu; Herring, Stanley A. Nerve and Vascular Injuries in Sports Medicine. Berlin: Springer. str. 79—80. ISBN 978-0-387-76599-0.
- Russell, Stephen M. (2006). „Radial Tunnel Syndrome”. Examination of peripheral nerve injuries: an anatomical approach. Stuttgart: Thieme. str. 62. ISBN 978-3-13-143071-7.
- Saladin, Kenneth S. (2012). Anatomy & Physiology: The Unity of Form and Function. McGraw Hill. str. 496. ISBN 978-0-07-337825-1.
- Dickerman, Rob D.; Stevens, Qualls E. J.; Cohen, Anders J.; Jaikumar, S. (2002). „Radial tunnel syndrome in an elite power athlete: a case of direct compressive neuropathy”. Journal of the Peripheral Nervous System. 7 (4): 229—32. PMID 12477169. S2CID 11798735. doi:10.1046/j.1529-8027.2002.02030.x.
- Huisstede, Bionka; Miedema, Harald S.; van Opstal, Twan; de Ronde, Manon T.; Verhaar, Jan A.; Koes, Bart W. (2008). „Interventions for Treating the Radial Tunnel Syndrome: A Systematic Review of Observational Studies”. The Journal of Hand Surgery. 33 (1): 72—8. PMID 18261668. doi:10.1016/j.jhsa.2007.10.001.
- Henry, Mark; Stutz, Christopher (2006). „A Unified Approach to Radial Tunnel Syndrome and Lateral Tendinosis”. Techniques in Hand and Upper Extremity Surgery. 10 (4): 200—5. PMID 17159475. S2CID 9709553. doi:10.1097/01.bth.0000231580.32406.71.
- Cleary, C (2006). „Management of Radial Tunnel Syndrome: A Therapist's Clinical Perspective”. Journal of Hand Therapy. 19 (2): 186—91. PMID 16713866. doi:10.1197/j.jht.2006.02.020.
- Sarris, Ioannis K.; Papadimitriou, Nikolaos G.; Sotereanos, Dean G. (2002). „Radial Tunnel Syndrome”. Techniques in Hand and Upper Extremity Surgery. 6 (4): 209—12. PMID 16520604. doi:10.1097/00130911-200212000-00010.
- Smola, C. (2004). „Zur Problematik des 'algetischen Supinatorsyndroms' oder 'Wo hört der Tennisarm auf und wo fängt das Supinatorsyndrom an?'” [About the problem of radial tunnel syndrome or 'where does the tennis elbow end and where does the radial tunnel syndrome begin?']. Handchirurgie, Mikrochirurgie, Plastische Chirurgie (na jeziku: nemački). 36 (4): 241—5. PMID 15368151. doi:10.1055/s-2004-817947.
- Loh, YC; Lam, WL; Stanley, JK; Soames, RW (2004). „A new clinical test for radial tunnel syndrome—the Rule-of-Nine test: A cadaveric study” (PDF). Journal of Orthopaedic Surgery. 12 (1): 83—6. PMID 15237127. S2CID 14049155. doi:10.1177/230949900401200115
. - Rosenbaum, Richard (1999). „Disputed radial tunnel syndrome”. Muscle & Nerve. 22 (7): 960—7. PMID 10398221. S2CID 28370678. doi:10.1002/(SICI)1097-4598(199907)22:7<960::AID-MUS26>3.0.CO;2-C.
- Portilla Molina, A. E.; Bour, C.; Oberlin, C.; Nzeusseu, A.; Vanwijck, R. (1998). „The posterior interosseous nerve and the radial tunnel syndrome: an anatomical study”. International Orthopaedics. 22 (2): 102—6. PMC 3619716 . PMID 9651775. doi:10.1007/s002640050218.
- Jebson, Peter J. L.; Engber, William D. (1997). „Radial tunnel syndrome: Long-term results of surgical decompression”. The Journal of Hand Surgery. 22 (5): 889—96. PMID 9330150. doi:10.1016/S0363-5023(97)80086-X.
- Sarris, Ioannis K.; Papadimitriou, Nikolaos G.; Sotereanos, Dean G. (2002). „Radial Tunnel Syndrome”. Techniques in Hand and Upper Extremity Surgery. 6 (4): 209—212. PMID 16520604. doi:10.1097/00130911-200212000-00010.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ van den Ende, Kimberly I.M.; Steinmann, Scott P. (2010). „Radial Tunnel Syndrome”. The Journal of Hand Surgery (na jeziku: engleski). 35 (6): 1004—1006. doi:10.1016/j.jhsa.2010.03.020.
- ^ „Radial Tunnel Syndrome”. www.physio-pedia.com. Pristupljeno 10. 5. 2024.
- ^ Dang AC, Rodner CM. Unusual compression neuropathies of the forearm, part I: radial nerve. J Hand Surg Am. 2009 Dec;34(10):1906-14. [PubMed]
- ^ a b Levina Y, Dantuluri PK. Radial Tunnel Syndrome. Curr Rev Musculoskelet Med. 2021 Jun;14(3):205-213. [PMC free article] [PubMed]
- ^ Barnum, Michael; Mastey, Robert D.; Weiss, Arnold-Peter C.; Akelman, Edward (1996). „RADIAL TUNNEL SYNDROME”. Hand Clinics. 12 (4): 679—689. ISSN 0749-0712. doi:10.1016/s0749-0712(21)00357-7.
- ^ Lubahn JD, Cermak MB. Uncommon nerve compression syndromes of the upper extremity. J Am Acad Orthop Surg. 1998 Nov-Dec;6(6):378-86. [PubMed]
- ^ Hazani R, Engineer NJ, Mowlavi A, Neumeister M, Lee WP, Wilhelmi BJ. Anatomic landmarks for the radial tunnel. Eplasty. 2008 Jun 22;8:e37. [PMC free article] [PubMed]
- ^ Latef TJ, Bilal M, Vetter M, Iwanaga J, Oskouian RJ, Tubbs RS. Injury of the Radial Nerve in the Arm: A Review. Cureus. 2018 Feb 16;10(2):e2199. [PMC free article] [PubMed]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Klasifikacija |
|---|
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
