Sijanski incident

Sijanski incident iz decembra 1936. je bila važna prekretnica u istoriji moderne Kine, koji se odigrao u gradu Si'anu tokom Kineskog građanskog rata između vladajućeg Kuomintanga i Komunističke partije Kine neposredno pred Drugi kinesko-japanski rat. Generalisimusa Čang Kaj Šeka, vođu Kuomintanga, je uhapsio maršal Džang Sjueljang, bivši gospodar Mandžurije i komandant Severoistočne armije koji se borio protiv japanske okupacije Mandžurije i potonje ekspanzije u Unutrašnju Mongoliju vojske Japana i njegove marionetske države Mandžukuo koje je osnovana u Mandžuriji.

Ovaj incident je doveo do primirja između nacionalista i komunista da bi zajedno obrazovali ujedinjeni front protiv pretnje koje je predstavljao Japan. Neke činjenice o incidentu su ostale nejasne jer je većina umešanih umrla, a da nisu otkrili detalje. Pre Sijanskog incidenta, Komunistička partija Kine se učvrstila u pokrajini Šensi pošto je 1934. bio proteran iz Đangsija i drugih oblasti južne Kine. Japan je napao severoistočnu Kinu 1931, ali je 1933. posle osvajanja došlo do privremenog zastoja pokrajine Žehe. Čang Kaj Šekov odgovor na invaziju je bio slab i nije podržao maršala Žanga, koji se borio da zaustavi japansko napredovanje.

He Jingćin, projapanski viši general Kuomintanga, se spremao da povede vojsku u Si'an iz Kuomintangovog sedišta Nankinga. Ovo bi izložilo još severne Kine pod rizik japanskog osvajanja, što se i obistinilo 1937. Neki veruju da su akcije koje je preduzeo maršal Džang bile pod uticajem Sovjeta, ali bilo je dovoljno osnova za Džanga i Jang Hučenga da deluju na svoju rukukako bi stvorili efikasan otpor japanskog invaziji.

Sijanski incident se smatra prekretnicom za Komunističku partiju Kine, jer se pre incidenta partija suočavala sa novim talasom napada snaga Kuomnitanga. Kineski nacionalizam je bio slomljen japanskom invazijom , ali je Sijanski incident ojačao kineski otpor, vodeći ka ujedinjenom frontu Kuomintanga i Komunističke partije Kine. Na kraju će kineski komunisti imati koristi od njega nakon nastavljanja građanskog rata posle japanskog poraza 1945. Međtuim, Staljin je ostao nedosledan u svojoj podršci Komunističkoj partiji Kine, a on i njen vođa Mao Cedung su postali rivali tokom 1950-ih.