Pređi na sadržaj

Sofija Dejša

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sofija Dejša
Datum rođenja(1955-04-22)22. april 1955. (69 god.)
Mesto rođenjaSen Žermen an Le

Sofija Dejša (Sophie Deicha) (rođena 1955. g. u Francuskoj) pravoslavni teolog, jedna od prvih žena[1], profesor Pravoslavne Bogoslovije Svetog Sergija u Parizu. Ona je važna ličnost za međuverski dijalog[2]. Ona je bila tokom dugih godina, predstavnik Carigradskoj patrijaršiji uz komisije pri svetskom Savetu Crkava[3].

Biografija[uredi | uredi izvor]

S. Dejša je rođena u pravoslavnoj porodici i ruskog je porekla. Nakon studija slavistike i teologije, ona je radila kao veroučitelj u Parizu[4].

Dejša je bila predstavnik pravoslavlja na Konferenciji evropskih Crkava (KEK i CCEE) u Bazelu 1989. godine, u KEK u Pragu 1992. godine, i pri svetskom Savetu Crkava u 1993. godine, u Santijago de Kompostela i u Harareu 1998[5] , i više desetaka gradova [6]

Profesorska karijera[uredi | uredi izvor]

S. Dejša je bila u 1988. godine prva žena u Francuskoj koja je podučavala pravoslavnu hagiologiju.

Učila je istoriju i jezike. Bila je jedna od prvih koja je koristila nove metode nastave. Učestvovala je u razvoju obrazovanja na daljinu.

Njeni publikacije koriste mlađe generacije nastavnika teologije. Njena nastava[7], koja se pojavila povodom Milenijuma krštenja Rusije, redovno se izdaje više od trideset godina.

Bogoslovske doprinosi[uredi | uredi izvor]

Od osamdesetih godina S. Dejša uspjela je učiniti pravoslavne svetitelji poznatim zapadnoj javnosti. Ovom prilikom ona je zainteresovana za istorijskih ličnoste koji je u to vreme još nije uključena u kalendaru svetaca. Na primer Siluan Atonski [8], Marija Skobcova, Nikolaj Velimirović[9] , Filaret mitropolit Moskovski. Sve 4 ličnosti su sada proglašen kao Sveci od strane Pravoslavne Crkve.

Knjige[uredi | uredi izvor]

Sofija Dejša je autor desetak radova, od kojih su neki u saradnji sa specijalistima drugih konfesija.

Njeni udžbenici za visoko obrazovanje ostali su u upotrebi već nekoliko decenija. Hagiološki kurs tom1 obrađuje Svece današnjice da se vrate u vreme apostola. Druga knjiga, koja je takođe podeljena na dvosatne lekcije, bavi se pravoslavnom svetošću na severnom Pacifiku (Hagiološki kurs, tom 2). Pisala je dečje knjige za veronauku na nemačkom na ruskom, grčkom i srpskom.

Njen naučni rad[10] obuhvaća nekoliko područja: na nemačkom jeziku: Ekumenski pregled, na engleskom : Ženski glasovi u crkve , na francuskom: Život i djelo Georgija Peskova, Povratak anđela i Carigrad uz vrata Evrope.

Citati u biografskim imenicima[uredi | uredi izvor]

Dalje bibliografske informacije sadržane su u engleskim i američkim imenicima savremenih autora[11], intelektualaca[12][13], poznatih žena[14] i 5000 ličnosti sveta[15].

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Dr. Leonie B. Liveris (2013). Ancient taboos and gender prejudice: challenges for orthoox women and the Church. (na jeziku: engleski). Ashgate Publishing Ltd. ISBN 9781409477068. 
  2. ^ Relations œcuméniques et inter-religieuses; sessions oeucuméniques été 2008. Lyon. Arhivirano iz originala 06. 10. 2018. g. Pristupljeno 27. 10. 2018. 
  3. ^ Niels H. Gregersen (ed), Michael W. S. Parsons, Christoph Wassermann (1997). The concept of nature in Science and Theology. Labor et fides. ISBN 978-2-8309-0859-6. 
  4. ^ Ιερέσ Εικόνες
  5. ^ Protopresbytre B. Bobrinskoy; ru; fr (2010). Saint Serge à Paris (PDF). Sankt Peterburg: ooo Rostok. str. 245 '+ 248. ISBN 978-5-94668-075-2. 
  6. ^ „mapa” (PDF). 
  7. ^ Sophie Deicha (1988). Cours d'Hagiologie, t. 1 et 2, Paris,, (na jeziku: francuski). Pariz: FTC. 
  8. ^ Sophie Deicha (1988). ↑ Histoire des Saints et de la sainteté chrétienne, t. X (Encyclopédie), « Vers une sainteté universelle de 1715 à nos jours » (na jeziku: fr). Pariz: Hachette,. str. 105—107. ISBN 978-2-245-02092-0. 
  9. ^ 12.↑ Nikolaj Velimirovic " der Glaube der Heiligen [«  , , juille 2000, 49 p. (na jeziku: nemački). Prevod: S. Deicha. Feldkirch: Serb. orth. Kirchgemeinde Vorarlberg. 2000. 
  10. ^ „Bibliografija 2010” (PDF). 
  11. ^ Law, Nicholas S (1996). Dictionary of international biography: a biographical record of contemporary achievement (na jeziku: engleski). Cambridge, England: International Biographical Centre. ISBN 9780948875861. OCLC 35144514. 
  12. ^ „International who's who of intellectuals 1997 p.88” (PDF). 
  13. ^ International Biographical Centre (1997). International who's who of intellectuals. (na jeziku: engleski). Cambridge, England: International Biographical Centre. ISBN 9780948875472. OCLC 58776383. 
  14. ^ The World who's who of women. (na jeziku: engleski). Cambridge, England: International Biographical Centre. 1995. ISBN 9780948875120. OCLC 34057770. 
  15. ^ American Biographical Institute (1986). „Five thousand personalities of the world”. Five thousand personalities of the world (na jeziku: engleski). ISSN 1087-3953. OCLC 436776759. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Софија_Дејша&oldid=27010141”