Цариградска патријаршија

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Грб урезан на Цариградској патријаршији у Цариграду — Истанбулу

Цариградска патријаршија (грч. Οικουμενικό Πατριαρχείο Κωνσταντινουπόλεως, тур. Rum Ortodoks Patrikhanesi) помјесна је аутокефална црква. Налази се на 1. мјесту у диптиху православних цркава.

На њеном челу се налази васељенски патријарх (од 22. октобра 1991 — Вартоломеј I).

Епархије

За више информација погледајте чланак Епархије Цариградске патријаршије

Цариградска патријаршија има сложену административно-канонску структуру и њене епархије се налазе на свим континентима, осим Африке која припада јурисдикцији Александријске православне цркве. У саставу Цариградске патријаршије се налази 6 архиепископија, 8 цркава и 18 митрополија непосредно потчињених васељенском патријарху.

Осим тога, три од шест архиепископија имају у свом саставу митрополије — укупно 17.

Двије цркве у саставу Цариградске патријаршије имају статус аутономије: Финска православна црква и Естонска апостолска православна црква. Статус полуаутономне цркве има Критска православна црква.

Историја

Византион је у почетку био епископија потчињена престолу Хераклеје, у Тракији, али чим је, благодарећи цару Константину (306—331), постао престоница царства, други Рим, он је стекао велику црквену и политичку важност.

Јурисдикцију цариградског патријарха одредили су васељенски сабори: Цариградски (381), Трећим каноном, даје му првенство части, после Рима; Халкидонски (451), Двадесет осмим каноном, додаје му епархије Тракије, Мале Азије и Понта. У 11. веку под његовом јурисдикцијом налазе се не само Грци Византијског царства него и хришћани Северне Африке, Јужне Италије и Сицилије, Мале Азије, Балканског полуострва, Русије и румунских земаља. У то време Цариградска патријаршија имала је 600 епископских тронова. Латински Крсташи освајају Цариград 1204. године; после тога патријарх премешта своје седиште у Никеју, где је остао у изгнанству све до 1272. године. Затим Цариград пада под Турке 1453. године. Тај догађај је утицао да се знатно сведе црквена важност Цариградске патријаршије. Исто и формирањем помесних аутокефалних цркава, на крају 19. века, њена се јурисдикција сужава. Године 1928. четрдесет и девет епископија било је предато Грчкој православној цркви. Под садашњу њену јурисдикцију улазе Грци верници у Цариграду, епархије у Турској, неколико додеканијских епархија, као и Света гора.

Сједиште Цариградске патријаршије је Црква Светог Ђорђа грађена крајем 19. вијека. Смјештена је у некада грчком кварту Цариграда, Фанару, и је опасана високим зидом и бодљикавом жицом. Тренутни васељенски патријарх је Вартоломеј I (од 1991).

Види још

• Васељенски патријарх
• Списак цариградских патријарха

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Цариградска патријаршија

• Званична страница Цариградске патријаршије ((en))