Stereotipi o LGBT+ zajednici

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

LGBT stereotipi su pojednostavljene pretpostavke, sudovi, verovanja i mišljenja vezana za sekusalne orijentacije i rodne identitete LGBT osoba. Stereotipne percepcije mogu se steći kroz interakcije sa roditeljima, nastavnicima, vršnjacima i mas-medijima[1] ili, generalno, kroz nedostatak bliskosti iz prve ruke, što rezultira povećanim oslanjanjem na generalizacije.[2]

Negativni stereotipi su često povezani sa homofobijom, lezbofobijom, bifobijom ili transfobijom.[3]

LGBT osobe traže posebna prava[uredi | uredi izvor]

Jednaka su prava zagarantovana svim ljudima, pa tako i LGBT osobama, ni manje ni više nego heteroseksualnim. Jednakost i nediskriminacija kako po pitanju zdravlja, tako i uopšte, odnose se na to da sve osobe, bez obzira na pol, seksualnu orijentaciju ili rodni identitet dobijaju jednak tretman. Jedino „pravo” koje se oduzima donošenjem zakona koji idu u prilog LGBT osobama je „pravo na diskriminaciju”, koje zapravo i nije pravo.[4][5]

Ja sam pravoslavac i ja sam LGBT

Religija[uredi | uredi izvor]

Dok su LGBT osobe povezane sa nereligioznošću, kampanja za ljudska prava promoviše stav da pojedinac može biti gej i religiozan. Mada mnoge lezbijke, gej i biseksualne (LGB) osobe osećaju da je većina veroispovesti neprijateljski nastrojena prema njihovoj zajednici, većina LGB odraslih osoba je verski povezana, navodi se u novoj studiji Pju centra za istaživanje.[6]

Mediji[uredi | uredi izvor]

Mediji uglavnom imaju senzacionalistički pristup ovoj temi. Često se ukazuje na to da novinari treba da budu obučeni za izveštavanje o LGBT osobama i njihovim pravima ali i da LGBT zajednica, takođe, treba da nauči kako da na najbolji način medijima predstavi probleme sa kojima se suočavaju i diskriminaciju kojoj su izloženi.[7]

Sve LGBT osobe mogu se prepoznati po određenom načinu oblačenja, ponašanja i manirima[uredi | uredi izvor]

Samo mali procenat LGBT ljudi manifestuje „karakteristične” stereotipne gestove. Kao i kod heteroseksualne populacije, individualne razlike su nebrojene.[8]

Seksualna orijentacija je stvar izbora, tj. u pitanju je seksualno opredeljenje[uredi | uredi izvor]

Seksualna sklonost ili orijentacija je afinitet prema suprotnom (heteroseksualnost), istom (homoseksualnost), oba (biseksualnost) ili nijednom polu (aseksualnost). Niko nikada nije odlučivao o tome koji će mu se pol dopadati. Ni oni koji pripadaju heteroseksualnoj većini nisu odabrali svoju orijentaciju, već su je samo uočili i prema njoj se vodili.[8]

Stereotipi prema osobama homoseksualne orijentacije[uredi | uredi izvor]

Parenje mužjaka lavova

Homoseksualnost je bolest i mentalni poremećaj[uredi | uredi izvor]

Psiholozi, psihijatri i drugi stručnjaci za mentalno zdravlje slažu se u tome da istopolna orijentacija ne spada u mentalne bolesti, poremećaje ili emocionalne probleme. Homoseksualnost predstavlja način na koji manjina populacije izražava ljubav i seksualnost. Sve studije o sposobnosti rasuđivanja, stabilnosti, pouzdanosti, društvenoj i profesionalnoj prilagođenosti pokazuju da gej muškarci i lezbijke funkcionišu dobro koliko i heteroseksualne osobe. Svetska zdravstvena organizacija donela je odluku pre 1990. godine da homoseksualnost nije bolest.[9] Etički komitet Srpskog lekarskog društva se 2008. javno izjasnio da homosekusalnost nije bolest.[10]

Homoseksualnost ne postoji u prirodi, kod životinja, stoga nije prirodna[uredi | uredi izvor]

Među mnogim životinjskim vrstama ima homoseksualnosti i biseksualnosti. Homoseksualnost je registrovana među 1500[11], a naučno potvrđena kod 500 životinjskih vrsta.[12][13]

Homoseksualnost je u porastu[uredi | uredi izvor]

Prema različitim istraživanjima, osobe istopolne seksualne orijentacije čine oko 10% populacije bez obzira na nove zakone ili društvene stavove, različite moralne vrednosti i standarde određene kulture. Povećanje vidljivosti homoseksualnih osoba u javnosti i održavanje parade ponosa ne dovodi do povećanja LGBT populacije, već do povećanja tolerancije i „izlaska iz ormara” onih koji svoju seksualnu orijentaciju sakrivaju od porodice, prijatelja i okruženja.[14]

lezbijski par sa decom

U istopolnim vezama jedan partner je uvek „muško”, a drugi „žensko”[uredi | uredi izvor]

Partnerske uloge u istopolnim vezama nisu definisane u kategorijama „muško” i „žensko”, a ovakvu zabludu uslovljavaju kulturno ukorenjeni heteronormativni stavovi.[15]

Pravno priznavanje istopolnih zajednica i brakova ugrožava tradicionalnu porodicu i pogoršava demografsku krizu[uredi | uredi izvor]

Pravno priznavanje istopolnih zajednica i brakova nema uticaja na heteroseksualne zajednice i brakove, kao ni na njihovo planiranje potomstva. Svetska populacija neumoljivo raste uprkos postojanju homoseksualnosti od davnina. Okrivljivanje manjine za pad pojedinog nacionalnog priraštaja je krajnje iracionalno.[8]

Deca koju bi odgajali homoseksualni roditelji „postala” bi i sama homoseksualna[uredi | uredi izvor]

Stereotip polazi od premise da je homoseksualnost stvar vaspitanja. Nema nikakvih dokaza da bi odrastanje u porodici istopolnog para moglo pospešiti ili podstaći razvoj homoseksualnosti kod deteta. Na našim prostorima sva deca odrastaju isključivo u heteroseksualnim porodicama, pa ipak određen procenat ljudi ima homoseksualne sklonosti.[16][17] Takođe, istraživanja pokazuju da je kvalitet roditeljstva, a ne seksualni identitet roditelja, suštinski činilac efikasnog roditeljstva i to je ono što je važno za dobrobit dece.[18]

Stereotipi prema osobama biseksualne orijentacije[uredi | uredi izvor]

„Ja sam bi, ljubi mi skute, Santa Maria della Salute”

Biseksualnost ne postoji[uredi | uredi izvor]

Najčešća predrasuda je da biseksualnost uopšte ne postoji. Smatra se ponekad da su biseksualne žene zapravo strejt i da svojom dodatnom komponentom seksualnosti privlače pažnju muškaraca, dok su biseksualni muškarci zapravo gej, ali to ne smeju sebi da priznaju.[19] Istraživanja pokazuju da je samo mali broj ljudi predominantno heteroseksualan ili predominantno homoseksualan. Većina se zapravo nalazi između ta dva ekstrema u širokom spektru seksualnosti i ima, u manjoj ili većoj meri, kapacitet ostvarivanja intimnih odnosa s oba pola.[8]

Biseksualnost je samo korak do homoseksualnosti[uredi | uredi izvor]

Mada homoseksualni ljudi mogu sebe prvo autovati kao biseksualne ili shvatiti svoju privlačnost prema istom polu kao biseksualnost, ovo ne mora biti tačno – neki ljudi shvate da su biseksualni i takvi ostanu zauvek. Takođe, jedna od velikih predrasuda je i da su biseksualci samo zbunjeni.

Biseksualni ljudi su poliamorni, žele trojke i varaju[uredi | uredi izvor]

Ništa u samoj biseksualnoj orijentaciji ne vodi ka izričitoj želji prema ijednoj od ovih stvari. Biseksualnost znači voleti više od jednog pola, ali ne i nužno u isto vreme. Takođe ne označava želju za što više seksa. Takođe, u samoj biseksualnosti ništa ne govori da će te osoba prevariti sa drugim, ili pak istim polom.[20]

Zastava ponosa transrodnih osoba sa transparentom „Hoću život dostojan čoveka”

Stereotipi prema transrodnim osobama[uredi | uredi izvor]

Transrodnost je bolest[uredi | uredi izvor]

Donedavno je transrodnost karakterisana kao mentalna bolest od strane Svetske zdravstvene organizacije. SZO je najavila da u novom izdanju Međunarodne klasifikacije bolesti, rodna neusaglašenost osobe će od sada biti tretirana kao stanje koje se tiče seksualnog zdravlja.[21]

Transrodne osobe su osobe koje menjaju pol[uredi | uredi izvor]

Mnogi smatraju da su transrodne samo one osobe koje popularno rečeno „menjaju pol” odnosno prilagođavaju pol svom rodnom osećaju, međutim, ne radi se samo o tome. Transrodne osobe obuhvataju čitaj spektar identiteta svih onih identiteta koji nadilaze rodne norme koje su ustaljene u našem društvu. Nekim trans osobama je jako važno da svoj pol prilagode svom rodnom osećaju. Dosta trans osoba je jako zadovoljno svojim telom i jako im je važno da rodni identitet bude prihvaćen onakav kakav jeste.[22]

Jedna od čestih predrasuda prema trans ženama je pretpostavka da su one automatski i dreg kraljice.[23]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Stangor, Charles (ed.) (2000). Stereotypes and Prejudice: Essential Readings. Philadelphia, Pa.: Psychology Press. ISBN 978-0-86377-588-8. 
  2. ^ McCrady, Richard; Jean Mccrady (avgust 1976). „Effect of direct exposure to foreign target groups on descriptive stereotypes held by American students”. Social Behavior and Personality. 4 (2): 233. doi:10.2224/sbp.1976.4.2.233. [mrtva veza]
  3. ^ „The Face of Homophobia/Heterosexism”. Carlton University Equity Services. Arhivirano iz originala 27. 9. 2007. g. Pristupljeno 7. 4. 2007. 
  4. ^ Pavlović, Lazar. „Tražimo samo isti status”. Politika Online. 
  5. ^ „Gay-Serbia.com | Odgovori na zablude o LGBT osobama”. www.gay-serbia.com. 
  6. ^ Inquiries, DC 20036USA202-419-4300. „Lesbian, gay and bisexual Americans differ from general public in their religious affiliations”. Pew Research Center. 
  7. ^ „Rušenje stereotipa je preduslov za toleranciju prema LGBT zajednici | Kancelarija za ljudska i manjinska prava”. ljudskaprava.gov.rs. Arhivirano iz originala 19. 02. 2018. g. Pristupljeno 14. 06. 2019. 
  8. ^ a b v g Dacić, Jelena; Dr Dakić, Tea; Dr Popović Samardžić, Milena. Vodič dobre prakse za medicinske radnike/ce u radu sa LGBT osobama (Treće izd.). Podgorica: Juventas. str. 43. 
  9. ^ „WHO | Proposed declassification of disease categories related to sexual orientation in the International Statistical Classification of Diseases and Related Health Problems (ICD-11)”. WHO. 
  10. ^ „"Homoseksualnost nije bolest"”. B92.net (na jeziku: srpski). 
  11. ^ „Against Nature? Izložba homoseksualnosti kod životinja”. University of Oslo. 
  12. ^ Bagemihl 1999
  13. ^ Harrold, Max (16. 2. 1999). „Biological Exuberance: Animal Homosexuality and Natural Diversity”. The Advocate, reprinted in Highbeam Encyclopedia. Pristupljeno 14. 9. 2017. 
  14. ^ „Ko je strejt, a ko gej?” (PDF). Labris; Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu. [mrtva veza]
  15. ^ Tskhay, Konstantin O.; Rule, Nicholas O. (1. 10. 2013). „Accurate Identification of a Preference for Insertive Versus Receptive Intercourse from Static Facial Cues of Gay Men”. Archives of Sexual Behavior (na jeziku: engleski). str. 1217—1222. doi:10.1007/s10508-013-0092-2. 
  16. ^ „Psychological adjustment: No difference in outcomes for children of same-sex versus different-sex parents”. ScienceDaily (na jeziku: engleski). 
  17. ^ Marinović, Nemanja. „Istopolne porodice – ključ za prevazilaženje patrijarhalne porodične matrice | Centar za marginu”. Centar za marginu. Arhivirano iz originala 23. 10. 2020. g. Pristupljeno 02. 05. 2020. 
  18. ^ Mršević, Zorica (2008). „Istopolne zajednice i deca” (PDF). 
  19. ^ „Vugl.rs | Priče | BISEKSUALNOST U MEDIJIMA: BIFOBIJA I BRISANJE | Gde živiš? Kako živiš? Za šta živiš?”. www.vugl.rs (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 21. 06. 2019. g. Pristupljeno 02. 05. 2020. 
  20. ^ Zlatović, Autor: Danijela Nikolić i Anja (21. 3. 2015). „Biseksualnost: raskrinkavanje mitova”. Kultur!Kokoška. 
  21. ^ „Being transgender no longer classified as mental illness. Here's why”. USA TODAY (na jeziku: engleski). 
  22. ^ „Ulićević: Transrodnim osobama teško zbog društvenih predrasuda”. Antena M (na jeziku: srpski). 
  23. ^ Lopez, German (13. 5. 2016). „Myth #10: Drag queens and kings are transgender”. Vox. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стереотипи_о_ЛГБТ%2B_заједници&oldid=27017046”