Опажање

Опажање или перцепција (лат. perceptio — примање; опажање) је једна од основних когнитивних функција која представља сложен и активан процес тражења, одабирања, примања, обраде, организовања и тумачења разноврсних дражи које делују на чула и нервни систем. Опажање је важан психички процес на основу којег организам непосредно упознаје релевантна својства појава и предмета у стварности. Опажање није просто и пасивно одражавање стварности, већ укључује повезивање чулних података са ранијим искуством, њихово категорисање и придавање значења. Опажање или перцепција је процес стицања, интерпретације, селекције и организације сензоријалних информација изазваним чулним надражајима. Различити методи студије перцепције се простиру од у основи биолошких или психолошких приступа, и психолошких приступа преко апстрактних експеримената у филозофији ума. Супротно: аперцепција...

Опажање је сазнање спољашње средине посредством чула; елементи тог сазнања су осет или осећај (прост чулни податак које се односи на само једну особину предмета) и опажај (знање о тим простим чулним подацима које се односи на предмет у целини). Одраслом човеку су осети дати у оквиру опажаја и само бебе имају просте, неуређене чулне податке.

Настанак осета

За више информација погледајте чланак Осет

Драж --> рецептор (сензитивни нерв) --> сензорна зона--> доживљај дражи (осет). Више оваквих осета чине опажај.

Врсте дражи: адекватне (оне које можемо одетити својим чулима тј. за које постоје чулни органи) и неадекватне (дражи за које се у току еволуције нису развили чулни органи).

Доњи праг дражи је најмања јачина дражи која је потребна да би се имао и најмањи осећај.

Настанак опажаја

За више информација погледајте чланак Опажај

Постоје два схватања о настанку опажаја.

• Структуралистичко - опажај је прост збир осета
• Гешталт - опажај није прост збир осета већ представља организацију дражи у опажаје.

Организација се врши по одређеним правилима:

1. Закон близине - Постоји тенденција да се просторно и временси близинске дражи опажају као целине.
2. Закон симетрије - Постоји тенденција да се сличне дражи организују у једну целину.
3. Закон континуитета или заједничке судбине - Група тачака на пресеку праве и криве линије не опажа као једна целина, већ као делови линија које се пресецају.

Овај чланак, или један његов део, је изворно преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Опажање