Stojan Krstić
Stojan Krstić (Podgorac, ? − Podgorac, 18. oktobar 1891), poznatiji je kao pop Stojan ili kao Deli-papaz. Bio je srpski sveštenik u Makedoniji u 19. veku, veliki rodoljub i nacionalni delatnik. Pre svega se zalagao za zatvaranje bugarskih i otvaranje srpskih škola na tom području.[1] Protivio se bugarizaciji srpskog naroda na teritoriji Makedonije i velike napore je trošio na čuvanje srpskog jezika i tradicije na ovom području. Bio je obrazovan sveštenik, završio je bogosloviju u Beogradu.[2]
Poreklo[uredi | uredi izvor]
Potekao je iz stare srpske porodice, koja po nekim izvorima potiče iz 13. veka.[2] Porodica je poticala sa Kosova, iz Velike Hoče.[3] Jedan od tih Krstića je kao vojvoda učestvovao u Kosovskoj bici u kojoj je zadobio smrtonosnu ranu. Po predanju, na samrti je zavetovao svog najstarijeg sina da primi sveštenički čin i da ga prenese na dalje potomke i od tada je u ovoj porodici uvek bilo sveštenika.[2] Sveštenici iz porodice Krstić su svojevremeno dobili i neke povlastice od sultana Sulejmana i imali su pod sobom sela: Podgorac, Labunište i Borovac, ne zaviseći od kakve veće crkvene vlasti.[2] Sam Stojan Krstić odgajen je u srpskoj tradiciji, bio je izuzetno inteligentan i voljen od strane Srba, ali su ga i Turci poštovali i prozvali Deli-papaz, što znači junački pop.[2]
Smrt[uredi | uredi izvor]
Bugarski vladika ohridski Sinesije došao je u srpsku crkvu Stojanovu tražeći da se ona otvori. Kada je Stojan to odbio, vladika je naredio svojoj pratnji da obiju crkvena vrata i tom prilikom su iz crkve izneli zlatne i srebrne ukrase, kao i odežde. Stojan se zbog toga požalio turskim vlastima, ali baš zbog njegove žalbe ohridski vladika je unajmio nekoliko Arbanasa, koji su po njegovoj zapovesti ubili pop Stojana.[2] Egzekutor zločina nad pravoslavnom sveštenikom zvao se Izeir, a učesnik u ubistvu bio je i izvesni Leka Bošnjaković iz Podgorca.
Ubistvo pop Stojana pogodilo je sve Srbe, ali i Turke i upravo će jedan Turčin osvetiti svog prijatelja Krstića, tako što je ubio Izeira. U Beogradu je Krstićev rođak Kosta Šumenković, priredio parastos u Sabornoj crkvi, kojem su prisustvovali mnogi njegovi zemljaci. Bugarski komitet je neko vreme nakon ubistva pop Stojana osudio na smrt i Stojanovog sina takođe sveštenika Stavru Krstića.
O njegovoj smrti pisalo se ovako:
Stasalo je i sazrelo sve, što je blagosloveno da nosi plodove... Zemlja se razbremenila i ogrnula lako ruho jesenje. Vredni ratar pobrao sa nje plodove svoga znoja, pa odmara utruđene kosti pod milim krovom siromašne kolibe svoje i sniva o miru željenom a preza u strahu večitom. A na carskome drumu između Labuništa i Podgorca divlje razbojništvo sagradilo pećinu zločinstva i postavilo zasedu ubilačku. Spustila se duboka noć i tišina gluha... Priroda sva pritaja disaj, kao da iščekuje nešto kobno, neslućeno. A pastir dobri, pop Stojan—Deli-papaz, ophrvan velikom misli Srpstva, vraća se na konju iz Labuništa u Podgorac milome domu svom. Glava mu unilo klonula na poštene srpske grudi i pretura krupnu misao zasužnjene domovine. Zvezde potamneše i nebo se ugasi, a zločin se uskomeša u svojoj zasedi i potpraši kukavičko srce rđom mučkoga junaštva. Oganj smrti planu iz lupeške zasede nenadnom stravom mučkoga ubistva - Srbinov pastir dobri, Deli-papaz, prenu glavom posvećenom, trže junačko oružje svoje, jurnu u mrklu noć i pade ničice zemlji, sav prorešetan ubilačkim olovom.[2]
Pop Stojan sahranjen je u rodnom mestu, a nekoliko godina nakon njegovog ubistva, tačnije 1897. godine, tu je otvorena Srpska narodna škola. Upravnik škole bio je Spasoje Krstić, a učitelj Anđelko Krstić, sin pop Stojana Krstića.
Danas u ovom mestu, po popisu iz 2002. godine, nema ni Srba ni Bugara, a Turci i Makedonci su u manjini. Većinsko stanovništvo su Albanci, muslimanske veroispovesti.[3]
Danas u Beogradu jedna ulica na Zvezdari nosi ime Pop Stojana.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Pisali ste”. Politikin zabavnik. 3320. 25. 9. 2015.
- ^ a b v g d đ e Ur. Gavrilović, Andra (1904). Znameniti Srbi XIX veka II tom. Zagreb: Naklada i štampa Srpske štamparije. str. 92—93.
- ^ a b Pivljanin, Ranko (02. 09. 2018). „Pop Stojan Krstić”. Pristupljeno 04. 03. 2021.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Znameniti Srbi XIX veka III tom, ur. profesor A. Gavrilović, Zagreb 1904.