Саборна црква у Београду

Из Википедије, слободне енциклопедије
Саборна црква у Београду
Саборна црква у Београду
Саборна црква у Београду
Опште информације
Место Flag of Belgrade.png Београд
Општина Стари град
Држава Застава Србије Србија
Време настанка 1845.
Тип споменика Споменик културе од изузетног значаја
Надлежна установа за заштиту Завод за заштиту споменика културе
Надлежна институција
Седиште Београд
Адреса Калемегдан 14 11000 Београд
Телефон (011) 3287-557, 3287-420
Факс (011) 3287-411
Интернет страна Званични сајт
Електронска пошта [1]

Саборна црква у Београду, посвећена је Светом Арханђелу Михаилу, налази се у улици кнеза Симе Марковића. Саборна црква има статус споменика културе од изузетног значаја.

Локација Саборне цркве[уреди]

Панорама Београда

Данашња Саборна црква је подигнута на темељима старе цркве, храма Светих Архистратига, која се помиње у време аустријске владавине Београдом од 1717. до 1739. године. Стара црква, која је била изграђена од камена, с великим кубетом, без крста, била је толико уништена после предаје Београда 1739. године, да је 1763. године морала бити срушена. На њеном месту саграђена је нова црква од дрвета, коју је 1795. године заменила црква од чврстог материјала али без звоника. Звоно је први пут зазвонило у Београду под Турском, 16. фебруара 1830. године, а донето је из сремског села Јакова.[1][2]

Изградња[уреди]

По налогу кнеза Милоша Обреновића, а по жељи да храм буде његова задужбина, камен темељац је постављен 15. јуна 1837. године, уз садејство митрополита Петра Јовановића и уз присуство кнегиње Љубице и њених синова: Михаила и Милана, као и житеља Београда.

Цркву је пројектовао Франц Јанке по угледу на српску цркву у Сремским Карловцима, у стилу класицизма са елементима касног барока (необарок). Зидање цркве је уступљено фридриху Кверфелду и Венцлу Фомбергеру из Панчева.

Саборна црква је грађена од 1837. до 1840. године, а опремање и декорисање унутрашњости изведено је између 1841. и 1845. године. Иконе на иконостасу, певницама, троновима и предикаоници, као и композиције на зидовима и сводовима је извео Димитрије Аврамовић, један од најзначајнијих српских сликара 19. века, формиран под утицајем бечке уметничке Академије и назаренских схватања у црквеном сликарству, док је дуборезни позлаћени иконостас израдио вајар и медаљар Димитрије Петровић.

О Храму[уреди]

Архитектура[уреди]

Саборна црква у Београду спада међу највеће црквене грађевине подигнуте у Кнежевини Србији, по свом облику и конструктивном склопу. Основа има облик издужене правоугаоне основе са припратом и високим звоником на западном делу и пространим наосом и полукружном олтарском апсидом на источној страни. Габаритне размере цркве су дужине 45 метара и ширине 19,6 метара. У погледу конструкције у њој се разликују три целине:

  • Зидана припрата, (дужине 10 метара и ширине 19,6 метара) испод које је крипта, са склопом масовних зидова, стубаца и сводова, на које се ослања конструкција звоника.
  • Наос , (дужина 27 метара и ширина 19,6 метара) који чине четири компартимента са системом носећих лукова између којих су разапети бачвасти сводови са обимним зидовима. Површина наоса Саборне цркве износи око 252 квадратна метра, а прима између 650 до 850 верника.
  • Олтарски простор са полукружном апсидом, чији је спољни радијус 9 метара.

Архитектонско-декоративни систем фасада и архитектонских елемената на унутрашњим површинама зидова, као и архитектонска опрема целокупног ентеријера, укључујући иконостас, певнице, тронове и сликарске декорације у стилу класицизма. Зидови цркве су зидани опеком са кречним малтером.

Саборна црква, иконостас

Иконостас[уреди]

Висина иконостаса до крста износи 46, а ширина око 14 метара. Рађен је у раскошној дрворезбарској декорацији са позлатом, по нацрту вајара Димитрија Петровића. Позлаћена дуборезна декорација је распоређена на одређеним архитектонским елементима: на дверима изнад оквира икона, на бочним архиволтима и уз овале горње зоне. То су стилизовани биљни мотиви, испреплетане лозице, витице, гирланди, местимично постављеног листа акантуса и розета.
Певнице, проповедаоницу и тронове израдио је, према раније усвојеним нацртима Димитрија Петровића, искусни мајстор Георгије Давић.

Зидно сликарство[уреди]

Површина свих осликаних зидова и сводова укупно износи преко 628 m². Димитрије Аврамовић је у периоду од 1841. до 1845. године, извео укупно двадесет и две зидне композиције рађене уљем. У лето 1899. године извршено је осликавање доње зоне зидова у олтарском простору. Овај посао поверен је живописцу Анастасу Стефановићу. Он је у олтарском простору урадио чишћење, односно једну врсту рестаурације двеју Аврамовићевих зидних композиција, а и насликао 21 стојећу фигуру светитеља готово у природној величини.
Сликарска дела која украшавају Саборну цркву споља треба истаћи три иконе великих димезија које се налазе на западној фасади. Настале су вероватно око 1885.-1886. године, иконе Свете Тројице, Свети Арханђел Михаило и Свети Арханђел Гаврило. Ова дела би се могла приписати познатом сликару, Николи Марковићу. У новије време, тачније 1961. године, сликар Живко Стојисављевић израдио је нацрте за витраже којима су украшени прозори Саборне цркве. На средишњем апсидном прозору у олтару првобитно је била представљена стојећа фигура Господа Исуса Христа на облацима, окруженог херувимима и анђелима, али због великих оштећења, на захтев Управе Саборне цркве, сликар-конзерватор Душан Мартиновић је 1995. године насликао Вазнесење Христово. На северном апсидном прозору представљена је стојећа фигура Богородице, а на јужном апсидном прозору Св. Арханђел Михаило.

Мошти[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Мошти

У Саборној Цркви данас се чувају мошти: Светог и праведног кнеза Стефана Штиљановића, део моштију Светог кнеза Лазара и честице моштију Светог Јована Шангајског и Санфранцисканског.

Гробови[уреди]

Гробница кнеза Милоша Обреновића и кнеза Михаила Обреновића

У Саборној цркви су сахрањени кнез Милош Обреновић (1780—1860), кнез Михаило Обреновић (1823—1868), Митрополит Михаило (1826—1898), Митрополит Инокентије (1898—1905), Патријарх Гаврило (1938—1950), Патријарх Викентије (1950—1958). Гробови Вука Стефановића Караџића (1787—1864) и Доситеја Обрадовића (1744—1811) налазе се споља, у црквеној порти, испред главног портала.

Ризница[уреди]

Ризница Саборне цркве, онаква каква је данас сачувана, на својствен начин одражава вишевековну прошлост овог храма. И поред многих ратних разарања, пљачки и пожара, успели су се сачувати вредни обредни предмети, иконе и други уметнички предмети који су добијени од владара, епископа и других дародаваца. Заједно са ретким старим црквеним књигама наслеђеним из ранијих епоха, све то чини данас јединствену целину, значајну за проучавање духовних, културних и уметничких прилика у којима је Саборна црква играла значајну улогу.

Конзерваторско-рестаураторски радови на зидном сликарству и иконостасу изведени су 19931996. Рестаурација фасада урађена је 1996—1997, санација крова, рестаурација ограде и улазне капије 2006. године.

Референце[уреди]

Види још[уреди]

Галерија слика[уреди]

Спољашње везе[уреди]

References[уреди]