Tamhozroje
Tamhozroje ili Tamkhosrau ("snažni Hozroj", u grčkim izvorima se navodi kao Ταμχοσρώ or Ταμχοσρόης, Tamchosroes), je bio sasanidski persijski general koji je učestvovao u rimsko-persijskim ratovima krajem 6. veka. Kao što kaže njegovo počasno ime, on je bio visoko cenjen čovek među Persijancima i jedan od glavnih generala šaha Hozroja I (v. 531-579).[1]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Tamhozroje se prvi put pojavljuje početkom 575. Jednogodišnje primirje je dogovoreno 574, prekidajući tekući rat (od 572. godine) između Persije i istočno-rimskog (vizantijskog) carstva, dok su se odvijali pregovori da bi se zaključilo još duže primirje. Dok su Persijci insistirali na petogodišnjem primirju, rimski emisati su odbili da ga prihvate i insistirali da ono traje tri godine. Kako bi izvršio pritisak na Vizantiju, persijski general Mahbod je naredio Tamhozroju da krene u napad. Tamhozroje je predvodio veliki napad tokom koga je opljačkao teritoriju oko Dare u severnoj Mesopotamiji. Ubrzo nakon toga zaključeno je trogodišnje primirje, u zamenu za godišnju isplatu 30.000 zlatnih solida od strane Vizantije.[1][2]
Kao rezultat primirja, borbe su refokusirane na persijsku Jermeniju; tamo su vizantijanci imali znatan uspeh, pobedivšii veliku persijsku invaziju koju je vodio sam Hozroje, i time osigurali veliki deo zemlje.[3] Pregovori o miru su se nastavili, i izgledalo je da će se završiti pod uslovima koji su favorizovali vizantijce 577. godine, kada je Tamhozroj vodio niz ekspedicija u Jermeniju i pobedio vizantijskog generala Justinijana. Nakon toga, Persijanci su napustili pregovore.[1][4] Tamhozroje je ostao u Jermeniji kao viši persijski zapovednik 578. Pošto su njegove snage bile brojčano inferiorne u odnosu na one rimskog magistra milituma Jermenije Mavrikija, nakon što se uputio u pravcu Teodosipolja, predvodio je iznenadni napad na jug i opljačkao područje oko Martiropolisa i Amide. Međutim, njegovu odluku su Persijanci kritikovali kao rezultat neiskustva, a Varaz Vzur se vratio u svoju jermensku ispostavu.[1][5]
Međutim, oko 581. godine, on se povukao sa mesta marzbana i komandovao je perzijskoj vojsci u severnoj Mesopotamiji. Nakon što je prekinuta još jedna runda mirovnih pregovora, Tamhozroje je, zajedno s Adarmahanom, napo rimsku teritoriju i uputili su se prema gradu Konstantini. Mavikije, koji je to očekivao i pripremao se za takav napad, susreo se sa Persijancima u borbi izvan grada juna 582. Persijska vojska je tom prilikom pretrpela težak poraz, a Tamhozroje je ubijen.[1][6]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d Martindale, Jones & Morris 1992, str. 1215–1216
- ^ Greatrex & Lieu 2002, str. 152
- ^ Greatrex & Lieu 2002, str. 152–158
- ^ Greatrex & Lieu 2002, str. 159–160
- ^ Greatrex & Lieu 2002, str. 160–162
- ^ Greatrex & Lieu 2002, str. 166
Izvori[uredi | uredi izvor]
- Greatrex, Geoffrey; Lieu, Samuel N. C. (2002). The Roman Eastern Frontier and the Persian Wars (Part II, 363–630 AD). New York, New York and London, United Kingdom: Routledge (Taylor & Francis). ISBN 978-0-415-14687-6.
- Martindale, John Robert; Jones, Arnold Hugh Martin; Morris, J., ur. (1992). The Prosopography of the Later Roman Empire, Volume III: A.D. 527–641. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-20160-5.