Јерменија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Координате: 40° 23' СГ Ш, 44° 57' ИГД

Јерменија или Арменија (јерм. Հայաստան, Хајастан), је држава на Кавказу, између Црног и Каспијског мора. Граничи се Турском на западу, Грузијом на северу, Азербејџаном на истоку, те Ираном и нахчиванском ексклавом Азербејџана на југу.

Има површину од 29.800 километара квадратних, а број становника је око 3.911.000. Независна је држава од 1991. године, а пре тога је била република у оквиру Совјетског Савеза (Јерменска ССР). Главни град Јерменије је Јереван.

Садржај 1 Језик 2 Географија 3 Етничке групе 4 Економија 5 Култура 6 Религија 7 Градови 8 Организација државе 9 Види још 10 Спољашње везе

[уреди] Језик

Службени језик: јерменски.

Језици: јерменски, азерски, руски.

[уреди] Географија

Јерменија је планинска земља са просечном надморском висином од 1800 m. Мали Кавказ је на северу, а језеро Севан је на источном делу средишње регије. Јерменија има суву и континенталну климу, али се она драстично мења са повећањем висине. Иако је постала осредње развијена земља, у Јерменији је и даље најбитнија пољопривреда.

[уреди] Етничке групе

Етничке групе:

• Јермени 3.148.268 (97,3%),
• Јазиди (Курди) 41.805 (1,3%),
• Руси 16.079 (0,5%).

У Јерменији живе и мање групе Асираца, Грузијаца, Грка и Украјинаца. У Јерменији је живело преко 200.000 Азербејџанаца, који су након распада Совјетског савез напустили ову земљу.

[уреди] Економија

За више информација погледајте Економија Јерменије

До стицања независности, јерменска економија је била махом базирана на индустрији (хемијска, електронска, машинска индустрија, прерађивање хране, синтетичка гума и текстил), и веома зависна о ресурсима. Пољопривреда је учествовала са само 20% у нето производу (of net material product) и са 10% у запослености пре распада Совјетског Савеза, 1991. Јерменски рудници производе бакар, цинк, злато, и олово. Велика већина енергије се производи из горива увезеног из Русије, укључујући гас и атомско гориво (Јерменија има једну нуклеарку); главни домаћи извор енергије су хидроелектране.

Попут осталих држава које су стекле независност распадом Совјетског Савеза, и економија Јерменије пати од заоставштине централизоване планске економије. Совјетске инвестиције и подршка јерменској индустрији су практично нестали, тако да је мало великих предузећа која су способна да наставе са радом. Штавише, последице земљотреса из 1988, који је усмртио више од 25.000 људи, а без кућа оставио 500.000 се још увек осећају. Сукоб са Азербејџаном око Нагорно-Карабаха још није разрешен. Затварање азербејџанске и турске границе је разорило економију, јер Јерменија зависи од увоза енергије и већине сировина. Копнени путеви кроз Грузију и Иран су или неодговарајући или непоуздани. БДП је опао за скоро 60% од 1989. до 1992. - 1993. Национална валута, драм, је доживела хиперинфлацију у првим годинама након увођења, 1993.

Влада је ипак успела да спроведе шире економске реформе које су се исплатиле у значајно нижој инфлацији и у постојаном економском расту. Примирје постигнуто 1994. у сукобу око Нагорно-Карабаха је такође поспешило економију. Јерменија је имала висок економски раст од 1995, након преокрета претходне године, и инфлација је занемарљива протеклих пар година. Нови сектори индустрије, као што су: производња драгог камења и накита, информационе и комуникационе технологије, па и туризам почињу да надомешћују традиционалније секторе економије, као што је пољопривреда.

Постојан економски напредак је донео Јерменији повећану подршку од међународних финансијских институција. Међународни монетарни фонд, Светска банка, Европска банка за обнову и развој, и друге међународне финансијске институције и стране земље издвајају значајне донације и зајмове. Зајмови Јерменији од 1993. су премашили 1,1 милијарду долара. Сврха ових зајмова је: смањивање буџетског дефицита, стабилизација валуте, развој приватног сектора, енергетике, пољопривреде, прехрамбене индустрије, саобраћаја, здравства, просвете, као и текућа рехабилитација зона погођених земљотресом. Јерменија је 5. фебруара 2003. постала чланица Светске трговинске организације

Либерални закон о страним инвестицијама је усвојен јуна 1994, а закон о приватизацији 1997, као и програм приватизације државне својине. Наставак напретка зависи од способности владе да побољша макроекономски менаџмент, укључујући повећање наплате пореза, побољшање инвестиционе климе и борбу против корупције.

[уреди] Култура

За више информација погледајте Култура Јерменије

Јермени имају своје карактеристично писмо и језик. 96% становника земље говори јерменски, док 40% говори и руски. Становништво Јерменије је потпуно писмено; 99% становништва зна да чита и пише.

Већина одраслих људи у Јеревану је способно да комуницира на руском, а популарност енглеског расте.

Кавкаска гостољубивост је легендарна и потиче од старе традиције.

Градска национална галерија уметности има више од 16.000 дела од којих нека потичу још из средњег века. У њој се налазе слике многих европских мајстора. Музеј модерне уметности, Галерија дечијих слика, и Сарјански музеј су само нека од многих места са уметничком понудом у Јеревану. Штавише, постоји више приватних галерија, уз нове које се стално отварају. У њима се организују ротационе изложбе и продаје.

Јерменски филхармонијски оркестар светске класе, свира у згради Градске опере, где се такође изводи опера.

Џез је популаран, посебно лети када су живе свирке редовна појава по градским кафеима.

У Јеревану постоји више драмских позоришта где се изводе представе на јерменском, руском и повремено на енглеском.

У Јеревану се налази и пијаца уметничких дела и заната, близу Трга републике, на којој стотине продаваца нуде разноврсне рукотворине. На овој пијаци се могу купити антиквитети, чипка, ручно-рађени вунени теписи. Јерменско златарство има дугу и чувену традицију, и у једном одељку пијаце се могу купити предмети начињени од злата.

Амерички универзитет у Јерменији између осталих нуди студије менаџмента и права. Ова институција је плод заједничких напора владе Јерменије, Јерменског добротворског савета, УСАИД-а и Болт хол скул оф лоу Boalt Hall School of Law са калифорнијског универзитета Беркли.

[уреди] Религија

За више информација погледајте Јерменска апостолска црква

Религија: хришћански монофизитизам (94%).

[уреди] Градови

Већи градови (подаци из 2005):

• Јереван (1.093.485)
• Гјумри (148.381)
• Ванадзор (101.098)
• Ечмијадзин (49.513)
• Храдзан (40.795)
• Абовјан (35.673)
• Капан (33.160)

[уреди] Организација државе

Организација државе: подељена у 11 провинција, такозваних "марсева": 1. Лори, 2. Тавуш, 3. Гегаркуник, 4. Вајатс Дзор, 5. Сјуник, 6. Арарат, 7. Армавир, 8. Град Јереван, 9. Котаик, 10. Арагатцот, 11. Ширак

[уреди] Види још

• Геноцид над Јерменима
• Музика Јерменије
• Химна Јерменије
• Државни празници у Јерменији
• Јермени
• Списак Јермена
• Месроп Маштоц
• Григор Нарекаци
• Мовсес Хоренаци
• Ананија Ширакаци
• Момик
• Аршил Горки
• Гарзу
• Фрик
• Рафик Хачатурјан
• Хачкар
• Жансем
• Уметност у изгнанству
• Бабкен Симоњан- песник,есеист,проф. универзитета у Јеревану(србиста)

[уреди] Спољашње везе

• Влада Јерменије
• Скупштина Јерменије
• Председник Јерменије
• Судство Јерменије
• Званична туристичка презентација
• Електронска виза за туристе

Државе чланице Заједнице независних држава
Азербејџан • Белорусија • Јерменија • Молдавија • Казахстан • Киргистан • Русија • Таџикистан • Узбекистан • Украјина Придружена чланица: Туркменистан

Државе и региони православних народа
Суверене државе
Србија • Црна Гора • Босна и Херцеговина • Македонија • Бугарска • Грчка • Кипар • Румунија • Молдавија • Русија • Белорусија • Украјина • Грузија • Јерменија (1) • Етиопија (1) • Еритреја (1)
Непризнате државе
Придњестровље • Абхазија • Јужна Осетија • Нагорно-Карабах (1)
Аутономне територије
Света Гора (Грчка) • Република Српска (Босна и Херцеговина) • Дистрикт Брчко (Босна и Херцеговина) • Војводина (Србија) • Гагаузија (Молдавија) • Крим (Украјина) • Карелија (Русија) • Коми (Русија) • Мордовија (Русија) • Мари Ел (Русија) • Удмуртија (Русија) • Чувашија (Русија) • Северна Осетија-Аланија (Русија) • Хакасија (Русија) • Бурјатија (Русија) • Јакутија (Русија) • Хантија-Мансија (Русија) • Аџарија (Грузија) • Регион Амхара (Етиопија) • Регион Тиграј (Етиопија) • Адис Абеба (Етиопија) • Регион Оромија (Етиопија) • Регион Бенишангул-Гумуз (Етиопија)
Напомене: (1) У Јерменији, Нагорно-Карабаху, Етиопији и Еритреји заступљена је монофизитска варијанта православног хришћанства која не прихвата догме четвртог васељенског сабора из 451. године.