Teleći pepito
 Teleći pepito | |
| Drugo ime | Pepito de ternera |
|---|---|
| Deo nacionalne kuhinje | Španije |
| Temperatura serviranja | toplo |
| Glavni sastojci | goveđe ili teleće meso |
 Mediji: Teleći pepito | |
Teleći pepito je topli sendvič poreklom iz Španije koji koji se najčešće pravi sa francuskim hlebom i telećim ili goveđim mesom (stejk) pečenom na roštilju ili prženom u ulju sa belim lukom.[1] teleći pepito je jedan od najpopularnijih sendviča koji se traži u vreme ručka, posebno u kafićima i barovima u nekim oblastima Španije, poput Madrida, ili Andaluzije.[2]
Istorija[uredi | uredi izvor]
O pronalasku ovog sendviča govore različiti zapisi; najstariji datira iz posleratnih godina u Španiji, sredinom 1950-tih, prema kojem su redovni kupac lokala zvanog „Pepe” (ili „Don Pepito“) naručivali sendvič punjen sa goveđim fileom. Vremenom su redovni gosti ovog lokala koji su naručivali isti Pepov sendvič počeli da i u drugim lokalima izgovaraju ovu narudžbinu: „Hoću sendvič poput Pepitovog“, da bi vremenom sve više počeli da traže samo: „teleći pepito“.
Naziv „pepito“ za teleći sendvič, postalo je toliko popularano da se koristilo i za druge, bilo koje vrste sendviča. Na ovaj način naručivani su i sendviči: sa svinjetinom, piletinom, ćuretinom itd, koji obično imaju i neka druga sastojke za razliku od klasičnog telećeg pepita: komad telećeg mesa sa šunkom i sirom, komad telećeg mesa sa slaninom, komad telećeg mesa sa sirom i paprikom itd.
Istorijsko objašnjenje o ovom sendviču daje kuvar i istoričar kulinarstva Teodoro Bardají Mas u članku objavljenom u nedeljniku Ellas 7. maja 1933.[2]
U kafeu Café de Fornos u Madridu, jedan od sinova osnivača kafea koji se zvao José Fornos od milja je dobio nadimak Pepito. Kada je jedan izbirljivi gost jednog dana naručili vrući sendvič, vlasnik kafea mu je napravili sendvič sa govedinom. Ova vrsta sendviča ubrzo je postala popularna među prijatenjima i stalnim gostima kafea „Pepito Fornos“ koji su stalno naručivali „sendvič poput Pepitovog“ . Vremenom ovaj sendvič je nazvan teleći pepito.[3]
Varijante[uredi | uredi izvor]
U Venecueli, posebno u glavnom gradu države Lara Barkuisimetu, pepito je nadaleko poznat i prodaje se u nekoliko varijacije mesa - kao što su govedina, piletina, svinjetina i mešani pepito (mešavine gore pomenutog mesa), sa nekoliko popularnih sosova (tartar sos, sos od belog luka, sos od pečuraka, kukuruzni sos i mnogi drugi) sa kojima se servira.[4]
Generalno se u Španiji ulice koje obiluju kioscima u kojima se prodaje pepito nazivaju „ulicama gladi“ (calle del hambre).[5]
U Barkuisimetu, 12. januara 2013. godine napravljen je „najveći pepito na svetu“, koji je merio 109 metara, a pripremili su ga mnogi poznati kuvari u gradu; i mogao se jesti, odnosno prodavati u dobrotvorne svrhe.
Za razliku od ovde opisanog pepita, za koji se obično koriste razne vrste hleba kao što su afrički, mesni ili sečeni hleb, postoji i varijanta sendviča sa istim vrstama hleba u kome govedinu ili teletinu zamenjuje bečka šnicla.
- Neke od varijanti sendviča zvanog pepito
-
Pepito de ternera - Pepito fornos (Madrid) -
Pepito sa piletinom
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Camarero Tabera, Jesús (2006). «Bocadillos». Manual Didactico de Cocina - Tomo II. Málaga: Innovación Y Cualificación. ISBN 84-9649394-6. str. 847..
- ^ a b Eduardo Martín Mazas, (2008), «Teodoro Bardají Mas, el precursor de la cocina moderna en España», Ciudad de edición.
- ^ Teodoro Bardají Mas, (1933), "Lord Sándwich y Pepito Fornos", Semanario Ellas, 7 de mayo
- ^ Lukins, Sheila (1994). All around the world cookbook. Internet Archive. Workman Pub. ISBN 978-1-56305-237-8.
- ^ Nacarid (2008-08-29). „Comidas en Barquisimeto, top 20 según El Modulor”. Barquisimeto.com (na jeziku: španski). Pristupljeno 2021-03-12.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Mediji vezani za članak Teleći pepito na Vikimedijinoj ostavi