Formativno ocenjivanje

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Formativno ocenjivanje (formative assessment) [1]  ili ocenjivanje za učenje uključujući dijagnostičko testiranje, je niz formalnih i neformalnih procedura ocenjivanja koje sprovode nastavnici tokom procesa učenja kako bi modifikovali aktivnosti nastave i učenja kako bi poboljšali

Funkcije i vrste ocenjivanja zasnovanog na kompetencijama[uredi | uredi izvor]

Orijentisanost na ishode učenja, uspostavljena i u našem sistemu obrazovanja, dovela je do fundamentalne promene u načinu na koji škole vide i razmišljaju o funkciji i prirodi ocenjivanja.[2] Osnovna ideja je da su ocenjivanje, nastava i učenje integrisani procesi koji jedino u sinergiji mogu dovesti do predviđenih efekata. Ocenjivanje se sve manje doživljava formalistički, kao puko dodeljivanje ocena, već kao svakodnevna aktivnost koja se koristi da bi se podržao proces učenja.

Postoji nekoliko mogućih funkcija ocenjivanja zasnovanog na kompetencijama:

  1. dijagnostička,
  2. formativna i
  3. sumativna (finalna).

Istorijat formativnog ocenjivanja[uredi | uredi izvor]

Formativnom ocenjivanju sve češće se govori od kada su Skriven i Blum koristili ovaj izraz za procenu koja je u funkciji daljeg učenja i poboljšanja rezultata. Zahtevi da ocenjivanje u prvom planu bude formativno, razvojno, usmeravajuće sve su izraženiji; traže se načini da ocenjivanje bude sastavni deo procesa nastave i učenja i da predstavlja most između nastave i učenja.

Teorijsko polazište u razmatranju mogućnosti za razvoj ocenjivanja kojim će biti prevaziđene manjkavosti numeričkog i sumativnog ocenjivanja nalazimo u konstruktivističkim teorijama učenja, a posebno u idejama predstavnika sociokulturne teorije koji smatraju da je znanje aktivno, da nije pasivna kopija, „otisak“ stvarnosti, da je subjektivno, relativno i u razvoju, da je proces (a ne rezultat) u čijem nastanku socijalni faktori imaju važnu formativnu ulogu. Prema konstruktivističkoj paradigmi, svaka osoba u situacijama učenja izgrađuje nova znanja na temelju svog aktivnog učešća. Za razliku od kognitivnog, „socijalni konstruktivizam se usmerava na interpsihičke procese, to jest na oblike i sadržaje diskursa među individuama“, u čemu se jasno prepoznaje mesto formativnog ocenjivanja.

Određenje pojma formativno ocenjivanje[uredi | uredi izvor]

Formativno ocenjivanje jeste redovno praćenje i procena napredovanja u ostvarivanju propisanih ishoda, standarda postignuća i angažovanja u okviru obaveznog predmeta, izbornih programa, aktivnosti (projektne nastave i slobodnih nastavnih aktivnosti) sa i bez modula, kao i praćenje vladanja učenika [3]

Efikasno je samo kada se obavlja u različitim kontekstima, tj. kada je učeniku data prilika da više puta pokaže svoje znanje, veštine i stavove i kada je taj proces propraćen blagovremenim povratnim informacijama. Ocena se onda formira na osnovu dovoljnog broja informacija i dokaza (posmatranje izvođenja, učenički produkti rada...). Kada su ove pretpostavke ispunjene može se reći da je ocenjivanje stvarno u funkciji učenja.

Formativno ocenjivanje:

  • naglašava rezultate učenja;
  • pomaže učenicima da dobro razumeju ciljeve, ishode i standarde;
  • obezbeđuje jasne kriterijume za procenu postignuća;
  • usmereno je na razliku između onoga što učenici već znaju i željenih rezultata učenja;
  • daje povratne informacije koje su razumljive, jasno ukazuju na dalje aktivnosti i relevantne su;
  • pruža važne dijagnostičke informacije na osnovu analize pojedinačnih podataka o postignuću učenika.

Veza formativnog, sumativnog i dijagnostičkog ocenjivanja[uredi | uredi izvor]

Često se formativno ocenjivanje naziva ocenjivanje za učenje, dok se sumativno naziva ocenjivanje učenja, tj. merenje i dokumentovanje učeničkih postignuća. Formativno ocenjivanje se razlikuje od sumativnog na nekoliko načina mada se ove dve vrste ocenjivanja prepliću. Najočiglednija razlika ogleda se u tome što za formativno ocenjivanje nije nužno davati brojčane ocene. Budući da, na neki način, formativno ocenjivanje služi za proveru kvaliteta procesa nastave i učenja, ovde se više se radi o prikupljanju podataka, a ne o krajnjem rezultatu učenja iskazanim brojem. Sakupljene informacije pomažu u oblikovanju instrukcija za učenje i izboru budućeg sadržaja učenja. Dok se sumativna ocena obično daje na osnovu testa, pismenog zadataka, usmenog odgovora ili završnog projekta, formativna ocena može biti data u veoma različitim oblicima (kratak esaj, crtež, kviz, debata). Dijagnostičko ocenjivanje postaje formativno ocenjivanje kada nastavnik koristi informacije koje je dobio u tom procesu da poboljša nastavu i učenje.[4]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ [https://www.teachthought.com/pedagogy/the-difference-between-assessment-of-learning-and-assessment-for- learning/ „The Difference Between Assessment Of And For Learning”] Proverite vrednost parametra |url= (pomoć).  line feed character u |url= na poziciji 104 (pomoć)[mrtva veza]
  2. ^ Bose, K. S.; Sarma, R. H. (1975-10-27). „Delineation of the intimate details of the backbone conformation of pyridine nucleotide coenzymes in aqueous solution”. Biochemical and Biophysical Research Communications. 66 (4): 1173—1179. ISSN 1090-2104. PMID 2. doi:10.1016/0006-291x(75)90482-9. 
  3. ^ Smith, R. J.; Bryant, R. G. (1975-10-27). „Metal substitutions incarbonic anhydrase: a halide ion probe study”. Biochemical and Biophysical Research Communications. 66 (4): 1281—1286. ISSN 0006-291X. PMID 3. doi:10.1016/0006-291x(75)90498-2. 
  4. ^ „- Tools for Formative Assessment - - Techniques to Check for Understanding - - Processing Activities -” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 16. 10. 2021. g. Pristupljeno 21. 05. 2022.  line feed character u |title= na poziciji 35 (pomoć)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Ocenjivanje za razvoj učenika – priručnik za nastavnike.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Формативно_оцењивање&oldid=27037094”