Formion

Formion (grč. Φορμίωνος, živeo u 5. veku p. n. e.) jeste bio atinski vojskovođa i admiral tokom Peloponeskog rata. Zaslužan je za nekoliko pobeda u pomorskim bitkama tokom 429. p. n. e. Sa mnogo manjim brojem brodova pobedio je veću peloponesku flotu. Nakon smrti odali su mu čast statuom na Akropolju i državnom sahranom. Smatra se prvim velikim admiralom u istoriji.

Prvi veći zadaci

Prvi put se pojavljuje u istorijskim izvorima 440. pre n. e, kada je tokom Samskog rata delio zapovedništvo sa Perikleom, Hanonom i ostalima.

Tokom 432. p. n. e. komandovao je sa 1.600 hoplita tokom opsade Potideje. Atinjani nisu još bili opkolili Potideju sa svih strana. Potideja se nalazila na najužem delu, koji je označavao početak poluostrva Pelene. Atinjani su je zatvorili Potideju najpre sa severne strane, ali nisu sa južne strane, gde je bilo poluostrvo Pelena. Formion je sa 1.600 hoplita stigao najpre na Pelenu i odatle je napredovao do Potideje i zatvorio ju je i sa druge strane. Potideja je bila potpuno opkoljena, a nakon toga Formion je uspešno ratovao protiv atinskih neprijatelja u Halkidi. Tokom 431. p. n. e. zajedno sa Perdikom ponovo je ratovao protiv Halkiđana.

Naupakt kao pomorska baza za blokadu Korintskog zaliva

Tokom zime 430/429. p. n. e. Atinjani su pod Frormionovim zapovedništvom poslali 20 brodova oko Peloponeza. Formion je uspostavio bazu kod Naupakta blizu moreuza gde Korintski zaliv prelazi u Patraski zaliv. Formion je imao kontrolu nad Korintskim zalivom, pa niko od atinskih neprijatelja nije mogao da ispovi. U Naupaktu su bili Mesenjani, saveznici Atinjana.

Sparta napada Akarnaniju

Sparta je počela da priprema veliku vojsku čiji cilj je bio da pregaze Akarnaniju, da zauzmu Zakintos i Kefaloniju i da eventualno zaumu Naupakt. Operacijama Peloponeskog saveza u Akarnaniji komandovao je Knem. Akarnanci su molili Formiona da im pomogne, ali odbio ih je, jer se bojao da ostavi strateški važan Naupakt bez odbrane.

Bitka kod Rija 429. p. n. e.

Brodovi Korinta i ostalih saveznika dobili su zadatak da preveze vojsku iz Korinta i da pomognu Knemu u opearacijama. Kada se peloponeska flota od 47 brodova pokrenula zapadno duž južne obale u Korintskom zalivu počela je da ih sledi atinska flota. Formion je nameravao da ih napadne na pučini. Međutim Peloponežani nisu bili zabrinuti, jer je atinska flota imala samo 20 brodova. Ipak pošto su imali dosta teretnih brodova nameravali su da umaknu atinskoj floti i da pređu moreuz kod Rija. Atinjani su ih primetili i krenuli su za njima uhvativši ih na otvorenom moru u sredini tesnaca.

Atinski brodovi su označenoi crvenom bojom, a peloponeski crnom. Formionova taktika je bila da plovi oko peloponeskih brodova u krugu i da ih sabija na sve uži prostor.

Flota Peloponežana bila je mnogo veća od atinske. Imali su 47 brodova, a Atinjani samo 20, ali mnogi od peloponeskih brodova bili su transportni brodovi, nepodesni za pomorsku bitku. Zbog toga su peloponeski zapovednici naredili da se njihovih 47 troveslarki postavi u obrambeni krug. Pramci brodova su bili usmereni od centra kruga, a krma prema centru kruga. U centar su postavili manje brodove i pet najbržih troveslarki, koje je trebalo da popune praznine, koje bi se pojavile u krugu. Formion je odlučio da napadne takvu formaciju koristeći rizičnu i neuobičajenu taktiku. Poveo je svoje brodove i pomoću njih opisao je kružnu liniju oko peloponeskih brodova. Brodovi bi plovili tik do peloponeskih brodova i terali su ih na sve manji prostor. Pretvarali su se kao da će svakoga časa napasti. Ta taktika bila je riskantna, pošto su atinski brodovi bili osetljivi na brzi napad tj. peloponeski brodovi su mogli da se zabiju u veoma bliske atinske brodove. Ipak nije došlo do takvog napada, nego su peloponeski brodovi bili sabijani u sve uži prostor.

Formion je jako dobro poznavao lokalne vremenske prilike i očekivao je vetar, koji je obično duvao prilikom svitanja. Očekivao je da taj vetar bitno poremeti pozicije peloponeskih brodova, na kojima su bile neiskusne peloponeske posade. Posade atinskih brodova su bile dovoljno iskusne, pa nije očekivao da ih vetar poremeti. Prema Formionovom očekivanju pojavio se vetar, koji je bacao jedne peloponeske brodove na druge. Neiskusna posada nije uspevala da spreči sudare i lomljenje vesala. Tada su i atinski brodovi krenuli u napad. Atinjani su najpre potopili zapovednički brod, a onda su potapali i ostale brodove. Peloponežani su bili potučeni do nogu, nisu se odupirali, nego su bežali. Atinjani su zarobili 12 peloponeskih brodova.

Bitka kod Naupakta

Kratko vreme nakon bitke kod Rija Sparta je pripremila veliku flotu od 77 brodova. Atina je Formionu poslala pojačanje, ali oni su se zadržali na Kritu, pa su Peloponežani nameravali da napadnu atinsku flotu kod Naupakta što ranije. Peloponežani su želeli da navuku atinske brodove u najuži deo zaliva, a Formion je želio da izbegne borbu u tesnacu. U isto vreme želeo je da zaštiti Naupakt. Peloponežani su formirali 4 reda, pa su plovili kraj Peloponeza prema zalivu sa 20 najbržih brodova na desnom krilu. Ti brodovi trebalo je da posluže kao varka, da Formion pomisli da oni možda idu na nebranjeni Naupakt. Formion je bio prisiljen da krene u tom smeru, da se pokrene da spreči napad na Naupakt. Atinski brodovi su zaplovili u zaliv u jednoj liniji duž severne obale. Sa kopna su ih štitili mesenski hopliti. Kada su Peloponežani videli da su atinski brodovi blizu obale i unutar zaliva krenuli su u napad, nadajući se da će ih uhvatiti.

Devet atinskih brodova je uhvaćeno ili uništeno, a preostalih 11 je pobeglo na otvoreno more. Neke od uhvaćenih brodova preoteli su Mesenjani na obali. Dvadeset peloponeških brodova ganjalo je 11 atinskih. Deset atinskih brodova je otišlo u Naupakt, a jedanaesti brod je bežao do jednoga trgovačkoga broda. Tu se okrenuo, pa je napao i potopio neprijateljski brod. Naglo potonuće peloponeškoga broda pod komandom Timokrata uplašilo je Peloponežane. Peloponeski brodovi su progonili atinske brodove u neredu. Neki su se zaustavili, a neki su se nasukali. Kada su Atinjani sve to videli ohrabrili su se i krenuli su u kontranapad sa svojih 11 brodova. Peloponežani su se uplašili i počeli su da beže. Atinjani su zarobili 6 brodova, a preteli su i nekoliko svojih. Tom pobedom Atina je očuvala dominaciju u Korintskom zalivu.

Pohod u Akarnaniji

Tokom zime 429/428. p. n. e. Formion je komandovao jednim pohodom u Akarnaniji. Predvodio je 400 atinskih hoplita i 400 Mesenjana. Iskrcavši se napredovao je u unutrašnjost Akarnanije i napali su unutar Akarnanije one, koji nisu bili verni Atinjanima. Zarobljenike su odveli u Naupakt i kasnije poslali u Atinu.

Zasluge

Zaslužan je za reputaciju Atine kao nepobedive u pomorskom ratovanju. Sa mnogo manjim brojem brodova dva puta je pobedio mnogo veću peloponesku flotu. Kada je umro priređena mu je državna sahrana. Atinjani su u njegovu čast podigli statuu na Akropolju. Njegov grob i statua videli su se bar do drugoga veka.

Vidi još

• Peloponeski rat

Literatura

• Johnson's Universal Cyclop:dia: A New Edition. A. J. Johnson Company. 1895. str. 587—. 
• A dictionary of Greek and Roman biography and mythology, William Smith, Ed. (језик: енглески)
• Kagan, Donald. The Peloponnesian War (Penguin Books, 2003). ISBN 0-670-03211-5
• Thucydides. History of the Peloponnesian War. Trans. Richard Crawley — preko Vikizvornika. 

Spoljašnje veze

• Pho'rmion
• Livius, Phormio Архивирано на сајту Wayback Machine (19. мај 2013) by Jona Lendering