Спарта
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
|
|
-
Овај чланак је о данашњем граду. За грчки полис, погледајте Античка Спарта. За друго значење, погледајте Спарта (вишезначна одредница).
| Спарта Σπάρτη |
|
|---|---|
|
|
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Грчка |
| Периферија | Пелопонез |
| Становништво | |
| Становништво | 18.184 |
| Густина становништва | 215 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | UTC+2, лети +3 |
| Надморска висина | 210 m |
| Површина | 84,5 km² |
 Спарта
Спарта на мапи Грчке
|
|
| Остали подаци | |
| Поштански код | 231 00 |
| Регистарска ознака | AK |
| Веб-страна | www.sparta.gr |
Спарта (грчки: Σπάρτη) је град у Грчкој, у области Пелопонеза. Спарта је истовремено седиште и највећи град у округу Лаконија у оквиру периферије Пелопонез.
Данашња Спарта је савремени град, образован средином 19. века поред ископина древне Спарте.
Садржај |
Положај[уреди]
Спарта се налази у крајње јужном делу унутрашњег Пелопонеза, на 40 километара удаљености од Егејског мора. Од главног града Атине Спарта је удаљен 220 километара југозападно.
Градић се сместио у врху омање равнице, коју река Евротас гради јужно од градам а пре улива у море, тачније у оближњи Лаконски залив Егејског мора. Северно, западно и источно од града уздижу се планине, од којих се издваја Тајгет (2.400 м .н.в) на западу. Надморска висина града је око 200 метара.
Историја[уреди]
Стари век[уреди]
 |
За више информација погледајте чланак Античка Спарта |
Подручје древне Спарте било је укључено у Микенску цивилизацију, али је свој зенит доживело у време старе Грчке. У 12. веку п. н. е. ово подручје су заузели Дорци. Већ у 10. веку п. н. е. овде се јављају зачеци насеља, које ће у неколико следећих векова створити један од најзначајнијих полиса у историји старе Грчке. Спарта је била позната као „војнички полис“, који и поред малог броја грађана, успео покорити околне области и у време Пелопонеског рата у 4. веку п. н. е. бити главни чинилац на простору старогрчког света. Међутим, стални ратови су временом исцрпели Спарту, па је она недуго после датог рата постала плен новонараслих сила у старој Грчкој. Иако је Спарта постојала и током хеленистичког и староримског раздобља, она је била само сенка некадашње силе. Коначно, древну Спарту су, као већ сасвим мало и неразвијено насеље, уништили Словени при свом продору на Пелопонез у 7. веку.
Савремена Спарта[уреди]
Почетком савременог доба подручје античке Спарте заузимало је релативно мало село које је лежало у сенци Мистре, оближњег много значајнијег византијског насеља. Године 1834., после грчког рата за независност, краљ Отон Грчки наредио је да се изгради град на подручју древне Спарте и да носи њено име. Град је пројектован с намером да постане један од најлепших грчких градова са широким булеварима и парковима. Данас је Спарта управно седиште Лаконије.
Становништво[уреди]
Традиционално становништво Спарте су Грци. У последњих пар пописа кретање становништва било је следеће:
| Година | Град | Општина |
|---|---|---|
| 1961. | 10.412 | - |
| 1981. | 12.975 | - |
| 1991. | 13.011 | 16.322 |
| 2001. | 14.817 | 19.567 |
Привреда[уреди]
Спарта је данас привредно средиште са развијеном трговином и омањом лаком индустријом. По град је ваћно постојање пољопривредне равнице у долини реке Евроте. Она је месно средиште за прераду пољопривредних производа, као што је лимун и маслина.
Збирка слика[уреди]
-
Улица у савременој Спарти
-
Стара и нова Спарта
-
Средиште града Спарте
-
Град Спарта и планина Тајгетус
Спољашње везе[уреди]
