Fransoaz Madlen Ardi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Fransoaz Ardi
Lični podaci
Datum rođenja(1944-01-17)17. januar 1944.
Mesto rođenjaPariz, Francuska
Zanimanjepevačica, kantautor
Porodica
PartnerŽak Dutronk
Muzički rad
Aktivni period1962—danas
Žanrfrancuski pop, šansone, barokni pop
Instrumentivokal, gitara
Ostalo
Veb-sajtfrancoise-hardy.com

Fransoaz Madlen Ardi (franc. Françoise Madeleine Hardy; rođena 17. januara 1944 u Parizu) je francuska kantautorka. Muzički je debitovala početkom šezdesetih u diskografskoj kući Vog i postigla je neposredan uspeh pesmom „Tous les garçons et les filles“. Kao vodeća figura je-je pokreta, Ardi se našla u samom vrhu francuske muzičke scene i postala francuska pevačka zvezda koja se najviše izvozi, snimajući na raznim jezicima, pojavljujući se u filmovima, na turnejama širom Evrope i sticanje pohvala od muzičara kao što su Bob Dilan, Majls Dejvis i Mik Džeger[1]. Uz pomoć fotografa Žan-Mari Periea, Ardi je počela da se bavi modelingom, a ubrzo je postala i popularna modna ikona.

Kako se je-je era bližila kraju šezdesetih, Ardi je pokušala da se izmisli, odbacivši modernu sliku devojke iz susedstva koju joj je Perie stvorio i napustivši slatke i dopadljive kompozicije koje su karakterisale njen repertoar do tada.[2] Počela je da radi sa iskusnijim tekstopiscima kao što su Serž Gensbur[3] i Patrik Modijano[4]. Njen album La question iz 1971. godine predstavljao je važnu prekretnicu u njenoj karijeri, krećući se ka zrelijem stilu; ono ostaje njeno najcenjenije delo i stvorilo je posvećeni kult tokom godina.[1][5] Početak sedamdesetih takođe je označio početak njenog poznatog bavljenja astrologijom. Tokom godina postala je stručnjak i pisac na tu temu.[1][5]

Ardi ostaje popularna ličnost u muzici i modi[6] i smatra se ikonom francuskog popa i šezdesetih[7][8]. Pevačica se takođe smatra homoseksualnom ikonom i više puta je izjavljivala da su joj najprivrženiji prijatelji i obožavaoci gej.[9] Nekoliko njenih pesama i albuma pojavilo se na listama najcenjenijih kritičara.[10]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Ardi je rođena i odrasla u 9. arondismanu Pariza sa mlađom sestrom Mišel. Njeni roditelji su živeli odvojeno dok je bila mlada, njen otac je malo finansijski doprineo porodici i održavao je slabe veze sa svojim kćerkama. Međutim, majka devojčica ga je nagovorila da Francoaz kupi gitaru za njen rođendan kao nagradu za polaganje velike mature.

Njeni rani muzički uticaji bili su francuske zvezde šansone Šarl Trene i Kora Voker, kao i anglofoni pevači Paul Anka, Everli Braders, Klif Ričard, Čoni Fransis, Elvis Presli i Marti Vajld, za koje je čula na radio stanici Lukemburg.

Posle godinu dana na Sorboni, javila se na novinski oglas u potrazi za mladim pevačima. Ardi je potpisala svoj prvi ugovor sa izdavačkom kućom Vog u novembru 1961. U aprilu 1962, ubrzo nakon što je napustila univerzitet, pojavila se njena prva ploča „Oh Oh Chéri“. Njena druga strana ploče pod nazivom "Tous les garçons et les filles", postigla je veliki uspeh u Francuskoj. Prodan je u više od milion primeraka i nagrađen je zlatnom pločom.[11] Ploča je dostigla 36. mesto na UK Singles Chart 1964. godine.[12] Navodno je mrzela pesmu, rekavši da je snimljena „za tri sata sa najgora četiri muzičara u Parizu". U to vreme se zabavljala sa fotografom Žan-Mari Perieom, a njegovi kadrovi su na mnogim njenim omotima.[13]

Ardi peva na francuskom, engleskom, italijanskom, nemačkom i ima dve interpretacije na španskom i jednu na portugalskom. Njeni snimci na italijanskom jeziku, završeni u Parizu 1963. godine u produkciji Ecija Leonija, i danas su visoko cenjeni. 1963. predstavljala je Monako na Pesmi Evrovizije, završivši na petom mestu sa „L'amour s'en va“. Godine 1963. nagrađena je Gran Prijom Akademije Šarl Kro.

1994. godine sarađivala je sa britanskom pop grupom Blur u njihovoj pesmi „La Comedie“. 1995. pevala je na singlu Malkolma Maklarena „Revenge of the Flowers“. Pesma se pojavljuje na njegovom koncept albumu Paris. U maju 2000. vratila se albumom Clair-obscur, na kojem je njen sin svirao gitaru, a suprug otpevao duet „Puisque vous partez en voyage“. Učestvovali su i Igi Pop i Etjan Dao. Takođe je snimila duet sa Perijem Blejkom, koji je napisao dve pesme za Tant de belles choses. Za ovaj album Ardi je osvojila nagradu za umetnicu godine na ceremoniji Victoires de la musique 2005. godine.

Ardi je 2012. godine obeležila svoju pedesetogodišnju karijeru izdavanjem svog 27. albuma L'Amour fou ; takođe je napisala i objavila knjigu sa istim naslovom.

Dana 5. marta 2015. godine, posle dve godine ćutanja, objavljena je druga knjiga pod naslovom Avis non-autorisé[14] („Neovlašćeno mišljenje“). U ovoj knjizi ona razmišlja o starosti, svojim interesovanjima i dosadama.

Zbog svog teškog vaspitanja, Ardi je postala prilično stidljiva - osobina koja je i danas deo njenog karaktera. Na pitanje o njenoj stidljivosti u intervjuu sa Džonom Endruom, emitovanom na Bi Bi Si Radiju 2011. godine, rekla je:

Kada su se moji roditelji razveli - u to vreme to nije bila dobra stvar, bila je vrsta sramote. Otac nije mnogo pomogao mojoj majci, a sve ostale devojčice bile su odevene drugačije od mene - njihovi roditelji su imali više novca ... Uopšte nisam uživala u svemu što mi se dešavalo, kada samo odjednom postaneš veoma poznat ... kada su me modne kuće preuzele to je bio posao, stvari koje sam morala da radim - nisam uopšte uživala ... Sasvim je nemoguće izdržati - da mi se previše dive - to nije normalna situacija ... To mi se uopšte ne sviđa ... Stvarno mi nije prijatan moj profesionalni život, pa i reč „ikona“ - kao da su govorili o nekom drugom,kao da to nisam stvarno ja ... Osećam se srećno kada sam u svom krevetu, u svojoj sobi sa dobrom knjigom.

Posle ozbiljne bolesti u martu 2015. godine, izjavila je da uopšte nije imala želju da piše pesme. Ozdravila je posle dve godine i u studio za snimanje vratila se u novembru 2017.[15]

Filmovi[uredi | uredi izvor]

Fransoaz Ardi je na filmu debitovala 1963. godine, nakon što ju je reditelj Rožer Vadim izabrao za ulogu Orfelije u njegovom filmu Nutty, Naughty Chateau. Potom je izvela tri do četiri nastupa kao pevačica u nekim muzikalima u Italiji, na primer, Questo pazzo, pazzo mondo della canzone iz 1965. Iste godine Ardi je igrala manju ulogu kao gradonačelnikov pomoćnik u filmu Klajva Donera What's New Pussycat? a zatim je imao sporednu ulogu u A Bullet Through the Heart (Une balle au cœur)), reditelja Žan-Daniela Polea. 1966. godine, pojavila se u sceni iz filma Žan-Lik Godara Masculin, féminin, zatim je učestvovala na Gran Priju, američkom blokbasteru koja se fokusirao na trke Formule 1 i živote vozača, u režiji Džona Frankenhajmera, u kojoj je glumi Lisu, devojku Nina Barlinija, izmišljenog italijanskog vozača. Nakon ove uloge, Francoaz Ardi više nije želela da snima filmove, ali je 1972. imala manju ulogu hipika u filmu Les Colombes (Golubovi) režisera iz Kvebeka Žan-Klod Lorda. Ovo je bilo njeno poslednje pojavljivanje na ekranu, osim u filmu Kloda Leluša iz 1976. godine If I Had to Do It All Over Again (Si c’était à refaire), gde se pojavljuje kao pevačica koja izvodi pesmu.[16]

Studijski albumi[uredi | uredi izvor]

  • Tous les garçons et les filles (1962); released in the U.S. as The "Yeh-Yeh" Girl from Paris! (1965)
  • Le premier bonheur du jour (1963)
  • Françoise Hardy canta per voi in italiano (1963)
  • Mon amie la rose (1964)
  • In Deutschland (1965)
  • L'Amitié (1965)
  • Françoise Hardy Sings in English (1966)
  • La maison où j'ai grandi (1966)
  • Ma jeunesse fout le camp... (1967)
  • En anglais (1968)
  • Comment te dire adieu (1968)
  • One-Nine-Seven-Zero (1969)
  • Träume (1970)
  • Soleil (1970)
  • La question (1971)
  • 4th English Album (1971)
  • Et si je m'en vais avant toi (1972)
  • Message personnel (1973)
  • Entr'acte (1974)
  • Star (1977)
  • J'écoute de la musique saoûle (1978)
  • Gin Tonic (1980)
  • À suivre (1981)
  • Quelqu'un qui s'en va (1982)
  • Décalages (1988)
  • Le danger (1996)
  • Clair-obscur (2000)
  • Tant de belles choses (2004)
  • (Parenthèses...) (2006)
  • La pluie sans parapluie (2010)
  • L'Amour fou (2012)
  • Personne d'autre (2018)

Singlovi[uredi | uredi izvor]

Year Single Chart positions[12]
UK AU
1962 "Tous les garçons et les filles" 36 -
"J'suis d'accord" - -
"Le Temps de l'amour" - -
1963 "Le Premier Bonheur du jour" - -
"L'amour s'en va" - -
1964 "Only friends" ("Ton meilleur ami") - -
"Mon amie la rose" - -
"Je n'attends plus personne" - -
"Et même" 31 -
1965 "All Over the World" ("Dans le monde entier") 16 -
"L'Amitié" - -
"Only You Can Do It" ("Je veux qu'il revienne") - 22
1966 "La maison où j'ai grandi" ("Il ragazzo della via Gluck") - -
1967 "Just Call and I'll Be There" ("Le Temps des souvenirs") - 83
"Des ronds dans l'eau" - -
"Voilà" (listen [1]) - -
1968 "Comment te dire adieu" ("It Hurts to Say Goodbye") - -
1970 "Fleur de lune" - -
1973 "Message personnel" - -
1978 "J'écoute de la musique saoûle" - -
2000 "Puisque vous partez en voyage" - -
2004 "Tant de belles choses" - -
2016 "True Love Ways" - -

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „"Françoise Hardy – Biography"”. https://web.archive.org/. 23. 12. 2020. Arhivirano iz originala 30. 04. 2018. g.  Spoljašnja veza u |website= (pomoć)
  2. ^ Galán, Lola. „"La 'chanson' de la musa madura"”. El País. 
  3. ^ Lima Monkeybuzz. MTV Brasil. Retrieved 21 November 2016., Carlos Eduardo (17. 10. 2014). „"Françoise Hardy e Suas Meninas" (in Portuguese).”. monkeybuzz. 
  4. ^ „"Françoise Hardy, de l'idole à l'icône"”. L'Express. 13. 11. 2008. 
  5. ^ a b Rigoulet Retrieved 25 October 2016., Laurent ((9 April 2016)). „"Françoise Hardy en question"”. Télérama.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  6. ^ Whitelaw, Paul. (2005). Belle and Sebastian : just a modern rock story (1st ed izd.). New York: St. Martin's Griffin. ISBN 978-0-312-34137-4. OCLC 57530208. 
  7. ^ Cañas, Gabriela ((2 May 2015)). „"La tercera edad de un icono del pop francés"”. El País.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  8. ^ Unterberger, Richie, 1962- (1998). Unknown legends of rock 'n' roll : psychedelic unknowns, mad geniuses, punk pioneers, lo-fi mavericks & more. San Francisco: Miller Freeman. ISBN 0-87930-534-7. OCLC 38959510. 
  9. ^ Guilbert, Georges-Claude (30. 5. 2018). Gay Icons: The (Mostly) Female Entertainers Gay Men Love. McFarland. str. pp. 85—86. 
  10. ^ „Acclaimed Music”. www.acclaimedmusic.net. Pristupljeno 2020-12-23. 
  11. ^ Murrells, Joseph, 1904-1985. (1978). The book of golden discs (2d ed., new and completely rev izd.). London: Barrie & Jenkins. ISBN 0-214-20480-4. OCLC 4645475. 
  12. ^ a b British hit singles & albums. (19th ed izd.). London: Guinness World Records. 2006. ISBN 1-904994-10-5. OCLC 64098209. 
  13. ^ „French Pop Winter 2001.”. MOJO, Collections. 
  14. ^ Avis non-autorisé. Éditions des Équateurs. 5. mart 2015. 
  15. ^ L'Obs. n° 2766. 9. 11. 2017.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  16. ^ "Femme parmi les femmes" ("Woman among women"), written by Pierre Barouh with music by Francis Lai.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Франсоаз_Мадлен_Арди&oldid=27529387”