Francuska okupacija Malte

Okkupazzjoni Franċiża ta' Malta (malteški) Occupation française de Malte (francuski) Francuska okupacija Malte
Zastava
Položaj Francuske i Malte
Geografija
Kontinent		Evropa
Regija		Sredozemno more
Glavni grad		Valeta
Društvo
Službeni jezik		Italijanski, Malteški
Religija		Katolicizam
Istorija
Istorijsko doba		Napoleonovi ratovi
— Osnivanje		1798.
— Ukidanje		1800.
Geografske i druge karakteristike
Površina
— ukupno		316 km2 km²
Stanovništvo		93.054
Zemlje prethodnice i naslednice Francuske
Prethodnice:		Naslednice:
	Malta pod Jovanovcima	Protektorat Malta

Francuska okupacija Malte trajala je od 1798. do 1800. godine. General Napoleon Bonaparta osvojio je ostrvo na svom putu ka Egiptu. Francuzi sprovode brojne reforme u cilju ukidanja starog, feudalnog poretka, na ostrvu i uspostavljanja republikanskog uređenja po uzoru na Prvu francusku republiku. Britanske snage pod vođstvom generala Horacija Nelsona su, nakon uništenja francuske flote (1798), preduzele dvogodišnju opsadu Malte. Ostrvo je osvojeno 1800. godine nakon čega je pretvoreno u britanski protektorat.

Osvajanje

Napoleonovo zauzeće Malte 1798. godine

Francuska flota isplovila je iz Tulona 19. maja 1798. godine. Ekspediciju je činilo preko 30.000 ljudi pod komandom generala Napoleona Bonaparte. Meta je bio osmanski Egipat čije je osvajanje bilo neophodno kako bi se presekle britanske veze sa Indijom. Francuska flota je 9. juna stigla do Valete, glavnog grada ostrva Malta. Maltom i susednim ostrvima vladali su vitezovi Jovanovci koji su tokom Francuske revolucije izgubili većinu poseda. Veliki majstor tada je bio Ferdinand fon Hompeš cu Bolhajm. On je odbio Napoleonov zahtev da dozvoli celom francuskom konvoju da uđe u Valetu dozvoljavajući da samo dva francuska manja broda uđu u grad. Bonaparta je naredio floti da bombarduje Valetu što je i učinjeno 11. juna. Francuske snage zauzele su sedam strateških tačaka širom ostrva. Hospitalci su se predali. Oko 2000 Maltežana pružalo je otpor koji je ugušen za 24 sata. Veliki majstor je obeštećen posedima u Francuskoj za sebe i svoje vitezove. Bonaparta je stvorio francuski garnizon na ostrvu. Oko 4000 ljudi pod komandom Klod Anrija Belgranda de Vaboe ostao je na ostrvu dok je ostatak ekspedicije 19. juna otplovio ka Aleksandriji.

Reforme

Pločica na mestu gde je Napoleon boravio u Valeti (Pariska palata)

Francuzi su sproveli reforme u cilju pretvaranja Malte u državu uređenu po uzoru na Francusku republiku. Reforme se mogu podeliti u četiri kategorije. Nakon sprovođenja socijalnih reformi, svaki stanovnik Malte postao je jednak pred zakonom. Maltežani su smatrani za francuske državljanine. Malteško plemstvo je ukinuto, a robovi su oslobođeni. Ustanovljena je sloboda govora i štampe. Jedini list bio je "Malteški žurnal" objavljivan od strane vlade. Jevrejska populacija dobila je dozvolu za izgradnju džamija. Administrativne reforme dovele su do toga da svi posedi Jovanovaca pređu u ruke francuske vlade. Francuska Komisija upravljala je ostrvom. Otvarane su škole u selima i gradovima, dok je 60 studenata dobilo pravo da se školuje u Francuskoj (reforma obrazovanja). Sprovedene su i reforme crkve. Crkvene posede preuzela je vlada. Ukinuta je inkvizicija, a inkvizitori su isterani sa ostrva. Pljačka crkvene imovine bio je jedan od glavnih uzroka ustanka stanovništva protiv francuskih vlasti.

Pad Malte

Glavni članak: Opsada Malte (1798-1800)

Izvori

• Frendo, Henry (decembar 1998). „The French in Malta 1798 - 1800 : reflections on an insurrection”. Cahiers de la Méditerranée. University of Malta. 57 (1): 143—151. ISSN 1773-0201.