Helanik iz Mitilene
Helanik iz Mitilene (Lezbos, oko 485. - oko 400. p. n. e.[1]) - starogrčki istoričar, savremenik Herodota.
U Sudi stoji da je neko vreme živeo na dvoru jednog od makedonskih vladara i umro u Perperenu. Pisao je na jonskom dijalektu. Plutarh se poziva na Helanika kada izveštava da su Amazonke prešle Kerčki moreuz po ledu.
Helanik se smatra poslednjim jonskim logografom. Kasniji istoričari (Tukidid, zatim Ktesije, Efor, Teopomp, Diodor, Plutarh itd.) crpili su materijal iz Helanikovih dela. Poznato je 28 dela koja se pripisuju Helaniku, ali su većinu, prema istoričarima, napisali drugi autori[2].
Delo „Atlantida“ je bila zbirka mitova o potomcima Atlasa, prema zaključcima A. I. Nemirovskog, koji su bili povezani sa mitologijom Krita[3].
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „A Dictionary of Greek and Roman biography and mythology, Anti'ochus of SYRACUSE”. www.perseus.tufts.edu. Pristupljeno 2023-10-16.
- ^ Fehling, Detlev (1993). „José J. Caerols: Helánico de Lesbos, Fragmentos. (Manuales y anejos de ‘Emerita’, 39.) Pp. xii + 304; 2 maps. Madrid: Consejo Superior de Investigaciones Científicas, 1991. Paper.”. The Classical Review (na jeziku: engleski). 43 (1): 168—169. ISSN 1464-3561. doi:10.1017/S0009840X00286381.
- ^ „A.I. Nemirovskiй. U istokov istoričeskoй mыsli : Oglavlenie”. www.sno.pro1.ru. Pristupljeno 2023-10-16.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
