Henri Kromvel

Henri Kromvel
Henri Kromvel, lord-namesnik Irske (1657–59).
Lični podaci
Datum rođenja	(1628-01-17)17. januar 1628.
Mesto rođenja	Hantingdon, Kembridžšir, Kraljevstvo Engleska
Datum smrti	23. mart 1674.(1674-03-23) (46 god.)
Mesto smrti	Opatija Spini, Kembridžšir, Kraljevstvo Engleska
Vojna karijera
Služba	1647–1659.
Vojska	armija Parlamenta
Čin	kapetan (1647) general-major (1655) lord-namesnik Irske (1657–59)
Jedinica	Vojska novog obrasca
Učešće u ratovima	Bitka kod Danbara (1650)

Henri Kromvel (1628–74) bio je sin Olivera Kromvela i lord namesnik Irske (1655–59).

Karijera

Rođen 20. januara 1628. kao četvrti sin Olivera Kromvela, u to vreme poslanika u Parlamentu, Henri je tokom druge polovine engleskog građanskog rata (od 1647) služio kao oficir pod očevom komandom. Početkom 1650. komandovao je trupama u Irskoj, i imenovan je za jednog od poslanika Irske u tzv. Malom (ili Nominovanom) Parlamentu iz 1653.

Guverner Irske

Jula 1655. njegov otac, sada lord-protektor, imenovao ga je za general-majora vojske u Irskoj i člana irskog državnog saveta. Henri je formalno bio potčinjen lordu-namesniku Irske, Čarlsu Flitvudu , ali je njegovim odlaskom u Englesku u septembru 1655. praktično postao neosporni gospodar Irske. Za razliku od prethodnika, Henri je ublažio progon Iraca, uspostavio versku toleranciju među raznim protestantskim sektama i zauzeo se za prava engleskih doseljenika; o njegovoj popularnosti u Irskoj svedoče brojni savremenici. U novembru 1657. Henri je proglašen za lorda-namesnika, nakon što je odbio na poklon imanje vredno 1.500 funti godišnje, pravdajući svoje odbijanje siromaštvom Irske. 1657. savetovao je oca da odbije kraljevsku titulu, a po raspuštanju drugog Kromvelovog Parlamenta u februaru 1658, molio je oca da se ponaša na umeren i ustavan način.

Posle restauracije monarhije

Pošto je odbio tajne predloge rojalista da pomogne restauraciju Čarlsa II (1660-85), Henri je opozvan u Englesku u junu 1659, odmah po padu svog brata Ričarda, drugog lorda-protektora, i dobrovoljno je podneo ostavku. Iako je izgubio deo imanja nakon Restauracije kraljevine 1660, dozvoljeno mu je da zadrži posede u Engleskoj i Irskoj koje je kupio svojim novcem. Poslednje godine proveo je u opatiji Spini u Kembridžširu, neuznemiravan od vlade, i umro je 23. marta 1674. Bio je oženjen Elizabetom (umrla 1687), ćerkom ser Frensisa Rasela, i za sobom je ostavio petoricu sinova i dve kćeri.