Секта
Из Википедије, слободне енциклопедије
Секта (од латинског secta, правац, следба, и sequi, следити, под утицају латинског secare, сећи, одвајати) је издвојена или затворена група људи која чврсто следи своја начела. Најчешће се секта формира насупрот основној групи из које је потекла, развијајући учење, које је по уверењу чланова секте, исправније у односу на концепт основне групе. За све чланове секте карактеристично је да имају чврсту организацију, ритуале који су обавезни и по чему су уникатни. У једном броју монотеистичких религиија свако одступање од прокламованих догми проглашава се сектом[1].
У почетку секта је била неутрални појам за једну мањинску групу која би долазила у конфликт са већином. Најчешће појам се користио у античким филозофским круговима, описајући мање филозофске групе. У том смислу и рано хришћанство може да се разуме као секта унутар јудаизма.
У средњем веку појам се развио у израз за јеретичке групе које су се одвајале од већинске Цркве. У модерно доба се под сектама најчешће подразумевају затворене верске групе, односно култови.
Карактеристике које се данас обично везују за секте јесу на пример[тражи се извор]:
- ограничење личне слободе чланова,
- повреда личне слободе односно људских права унутар групе,
- експлоатација чланова (нпр. наговарање на превелике прилоге, бесплатни рад или уз минималну плату),
- сексуално искоришћење или злоуспостављење,
- култови личности око вођа,
- одвајање чланова од породице и пријатеља,
- ометање члановима прилаз образовању, лекарској помоћи или људима изван групе итд.
[уреди] Напомене
- ^ Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“, уз одобрење аутора.
