Hermenegild

Hermenegild
Trijumf sv. Hermenegilda, Fransisko de Erera, slika iz 1654. godine
Lični podaci
Datum rođenja	564.
Mesto rođenja	Toledo,
Datum smrti	13. april 585.
Mesto smrti	Taragona,
Porodica
Supružnik	Ingund
Roditelji	Leovigild Teodosija

Hermenegild (lat. Hermenegildus; umro 13. aprila 585.) je bio vizigotski princ, sin vizigotskog kralja Leovigilda i Hispanorimljanke Teodosije, i brat drugog vizigotskog kralja, Rekareda. Bio je odgajen u duhu arijanizma, vere Vizigota onog doba, i njegov prelazak na pravoverno hrišćanstvo doveo ga je u sukob s ocem koji će se na kraju završiti njegovim pogubljenjem.

Biografija

Još kao dečake, Hermenegilda i Rekareda je njihov otac proglasio savladarima na vizigotskom prestolu koje je u to doba delio sa svojim bratom, Hermenegildovim stricem, Liuvom I. Obrazovao se pod uticajem episkopa Leandra Seviljskog, rođaka svoje majke, i sa 15 godina je sklopio brak sa franačkom princezom, Ingundom, koja je ispovedala ortodoksno hrišćanstvo, i koja je bila kćerka Zigeberta I i Brunhilde, vladara franačke Austrazije.

Otac ga je poslao u Betiku kao guvernera, gde je pod uticajem episkopa Leandra i svoje žene veoma brzo odbacio arijansko i prihvatio ortodoksno hrišćanstvo.

Politički problemi koje je njegovo preobraćenje izazvalo i sumnjivi diplomatski odnosi sa vizantijskim guvernerom susedne Spanije, verovatno su bili uzrok zategnutih odnosa između Hermenegilda i njegovog oca, Leovigilda. Oružani sukob je počeo 581. godine, i trajao je do 584. U početku, Vizantija je pomogla ustanak, ali kasnije su Vizantinci povukli pomoć i sklopili sporazum sa Leovigildom za 30.000 solida u zlatu. Godine 583. Leovigildove snage su opsedale Sevilju. Hermenegild je izdržao tako godinu dana iako je na kraju morao da pobegne u Kordobu. Tamo je uhvaćen i poslat u zatvor u Taragonu. Njegova žena je pobegla u Afriku i tražila azil od Mauricija od Vizantije, ali je umrla na putu. Njihov sin, Atanagild, predat je po naređenju vizantijskog cara svojoj babi s majčine strane, Brunhildi, čemu se usprotivio Leovigild.

Međutim, stručnjaci za istoriju vizigotske Hispanije, kao što su Orlandis i Tomson, ne smatraju da je Hermenegildovo pokrštavanje bilo stvarni razlog sukoba između oca i sina, već samo izgovor, odnosno povod. Svoje tvrdnje zasnivaju na činjenici da je u doba Leovigildove vladavine vladala religiozna tolerancija, kao i u raznim diplomatskim naporima pre i tokom konflikta. Takođe, nakon konverzije Vizigota u pravoverno hrišćanstvo u doba Rekareda, hroničari i saborna dokumenta uopšte ne pominju Hermenegilda, njegovu pobunu ili njegov heroizam, što znači da su ga katolički Vizigoti smatrali samo običnim pobunjenikom a ne mučenikom.

Iako se nisu sačuvali nikakva nezavisna svedočanstva o ovom događaju, Dijalozi Grgura Velikog govore da je Hermenegild odbio ponudu oproštaja svog oca pod uslovom da se vrati u arijanizam, i da je nakon toga pogubljen jer je odbio da ga pričesti arijanski sveštenik na dan Uskrsa 585. godine. Manje naklonjen mu je Grgur Turski, veoma dobro obavešten o svetu Vizigota, koji smatra velikim grehom kad se sin digne na oca, pa čak iako je ovaj jeretik.

Ne zahtev Filipa II od Španije, papa Sikst V je kanonizovao Hermenegilda i proglasio ga svecem na 1000-godišnjicu njegove smrti. Zajedno sa sv. Fernandom, sv. Hermenegild je svetac zaštitnik španske monarhije.

Pravoslavna crkva pominje Hermenegilda kao mučenika 1. novembra po julijanskom kalendaru.

Literatura

• Collins, Roger . La España Visigoda, 409-711, Barcelona: Crítica. 2005. ISBN 978-84-8432-636-6.
• Orlandis, José . Historia del reino visigodo español, 78-84, Madrid: Rialp. 1988. ISBN 978-84-321-2417-4.
• Thompson, E.A. . Los Godos en España, Alianza: Serie Humanidades. 2007. ISBN 978-84-206-6169-8.

Spoljašnje veze

• Istorijska biblioteka: Hermenegild
• Crkveni kalendar, Sveti mučenik Erminigeld, carević