Севиља

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили другу одредницу, погледајте чланак Севиља (вишезначна одредница).
Севиља
Sevilla

Поглед на Севиљу из ваздуха
Поглед на Севиљу из ваздуха

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Шпаније Шпанија
Покрајина Андалузија
Становништво
Становништво 702 345
Агломерација 1 500 000
Густина становништва 5.002,93 ст/km²
Положај
Координате 37°22′00″N 5°58′00″W / 37.366667, -5.983333
Надморска висина 7 m
Површина 140 km²
Севиља на мапи Шпаније
{{{alt}}}
Севиља
Севиља на мапи Шпаније
Остали подаци
Градоначелник Алфредо Санчез Монтесеирин
Веб-страна sevilla.org

Севиља (шп. Sevilla) је културни, финансијски и уметнички центар јужне Шпаније и главни град аутономне покрајине Андалузије и провинције Севиља.

По попису из 2005. Севиља има 704.154 становника (са предграђима 1.043.000), док са околним (сателит) насељима овај број достиже цифру од 1.317.098 по истој процени, што је ставља на четврто место шпанских метропола.

Садржај

Историја[уреди]

Град су основали Тартешани у VIII или IX веку п. н. е. под називом Хиспал. Касније је овде била трговачка колонија коју су освојили и разорили Феничани и Картагињани 216. п. н. е. Сципион Африканац је 206. п. н. е. у близини изградио ветеранско насеље Италику и почео обнову Хиспала (лат. Hispalis). Јулије Цезар је граду дао статус колоније, док је за време Птолемеја био метропола. За време Вандала и Визигота Хиспал је био центар јужне Шпаније и имао је већи значај од Кордубе (данашње Кордобе). Од 711. Мавари контролишу град, а сведок тога је арапска архитектура у старијим деловима града. 1248. град осваја Фернандо III и припаја га краљевини Кастиљи.

Лука Севиља[уреди]

Град је смештен дубоко на копну, али само 6 m. изнад нивоа мора. Севиља је дуго била важна морска лука пошто је са морем повезана реком Гвадалкивир. У Севиљи је Магелан добио бродове за свој пут око света. Највећи део сребра из шпанских колонија доспевао је у ову луку и овде се налазило седиште владине службе која је надгледала прекоокеанску трговину. У Севиљи се налази највећи архив кад су у питању документа шпанске администрације у Америци (шп. 'Archivo General de Indas'). Америчко злато је одатле превожено бродовима до Антверпена или Ђенове која су била седишта банкарства и где се скупљао новац за шпанску круну. И друга роба је прво допремана у Севиљу: тако је нпр. 1585. прва пошиљка чоколаде стигла у овај град и целу Европу.

Севиља је била највећи град у Шпанији у XVI и XVII веку, са 130.000 становника. После 1649. када је градом харала куга, Севиља губи ранији значај али и даље остаје уметнички центар барока.

За време Шпанског грађанског рата, 1936-1939., град је одмах на почетку рата освојила војска Франсиска Франка.

Становништво[уреди]

Према процени, у граду је 2008. живело 699.759 становника. [1]

Кретање броја становника
1989. 2002.
683.028[2] 684.633[2]

Знаменитости[уреди]

Градска катедрала/саборна црква је изграђена између 1401. и 1519. на месту градске џамије после протеривања муслимана из Шпаније. Ово је највећа катедрала међу свим средњовековним и готским катедралама, што се тиче и величине и површине на којој је изграђена. Унутрашњост је раскошно украшена и злато је доста коришћено у украшавању. Многи елементи џамије су искоришћени за изградњу, а најпознатији је Хиралда, минарет џамије који је претворен у звоник. На врху је постављен кип, познат под именом Ла Хиралдиља, који представља веру. Хиралда је најпознатији симбол града.

Алказар који се налази преко пута катедрале је стара маварска палата. Њена раконструкција у мудехарском и ренесансном стилу је почела 1181. и трајала је преко 500 година. Вртови око палате су спој маварске и хришћанске традиције.

Златна кула (шп. Torre del Oro) је изграђен за време Алмохадске династије као осматрачница и одбрамбена грађевина на реци. Ланац је био постављен у води и причвршћен за кулу да би се спречио улазак непожељних пловила у луку.

Градска кућа је изграђена у XVI веку, а фасада Новог трга (шп. Plaza Nueva) у XIX у неокласичном стилу.

Парк Марија Луиса изграђен је 1929. и данас га окружују многи споменици културе и музеји.

Референце[уреди]

  1. ^ „Становништво по општинама“. Државни завод за статистику Приступљено 3. 10. 2012. 
  2. ^ а б „Градови у Шпанији“. City Population Приступљено 3. 10. 2012. 

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :


Координате: 37° 22' С, 5° 59' З