Šibori

Šibori

Šibori tehnika je tradicionalna japanska tehnika bojenja tkanina. Termin potiče od reči shiboru, što znači uvrtati, pritiskati, istiskati.

Istorija

Šibori tehnika ne tretira tkaninu kao dvodimenzionalnu površinu već joj daje trodimenzionalnu formu savijanjem, vezom, šivenjem, plisiranjem, čupanjem i uvrtanjem.

Od samog početka korišćen je na razne načine, preko carskih i kraljevskih odora, pojaseva, kimona i tunika iz perioda feudalnog Japana, pa sve do haljina, marama, nakita, lampi i lustera iz 21. veka. Kako se kreativnost ljudi razvijala i rasla tako se sa njom razvijala i ova tehnika. Šibori nam pruža mogućnosti koje neke od unikatnih tehnika ne mogu.

Dezen šiborija mekih i zamagljenih linija koji se dobija postupkom zaštite (vezivanja, savijanja) potpuno je drugačiji od onog koji se dobija u drugim zaštitnim postupcima poput batika, otiskivanja voska pečatima, ili upotrebom zaštitne paste.

Neizvesnost u ovom postupku uvek je prisutan, jer je jedan deo procesa van čovekove kontrole, poput onog što se događa u loncu za bojenje, tako da efekti iznenađenja i slučajnosti daju posebnu živost i draž tkanini.

Tehnike

Postoje različiti načini savijanja, vezivanja, uvrtanja, lepljenja tkanina, a svaki od njih daje različite dezene. Izbor postupka zavisi od prirode materijala koji se koristi kao i željenog rezultata. Na jednoj tkanini se može koristi više tehnika kako bi se dobili još zanimljiviji dezeni.

Kanoko šibori je tehnika vezivanja određenih delova tkanine pređom kao u tradicionalnom šiboriju ili gumenim trakama kao u zapadnom svetu. Dezen zavisi od čvrstine vezivanja i načina vezivanja.

Muira šibori je poznata i kao tehnika kružnog vezivanja. Iglom za heklanje se izvlače niti iz tkanine, a zatim oko svakog dela obavijaju po dva puta. Nit se ne vezuje već pričvršćuje zatezanjem. Dezen koji nastaje podseća na površinu vode. Ova tehnika se često koristi jer nema čvorova, a samim tim lako zavezuje i odvezuje.

Kumo šibori karakteriše plisiranje i vezivanje. Tkanina se precizno i ravnomerno plisira, a zatim se povezuje u sekcije. Dezen podseća na paukovu mrežu.

Nui šibori nastaje specifičnim vezom po tkanini. Prvo se primenjuje običan štep, a zatim se snažno zategne konac koji nabira tkaninu.

Araši šibori je metod koji podrazumeva savijanje tkanine rotiranjem oko jedne tačke. Tkanina se snažno vezuje pređom sa obe strane nakon savijanja. Dobija se dezen sa dijagonalnim linijama. Araši označava japanski naziv za oluju, a pošto dezen podseća na jaku kišu i vetar, postupak je po tome i dobio ime.